Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

UREĐENJE ZADUŽBINE BOGDANA DUNĐERSKOG: Raspodela zasluga za projekat

UREĐENJE ZADUŽBINE BOGDANA DUNĐERSKOG: Raspodela zasluga za projekattrg_fontane

Opštini Bečej Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova odobrio je tri miliona dinara za projekat uređenja zadužbine Bogdana Dunđerskog, kuće naspram opštinske zgrade, koja se godinama urušava i ruglo je u centru grada. Ukupna vrednost projekta je 10,2 miliona dinara, iz opštinskog budžeta trebalo bi da se obezbedi 5,5 miliona dinara, a 1,6 miliona dinara će se pokušati obezbediti iz drugih izvora. U rekonstruisanom objektu, koji se nalazi na dve parcele, biće medija centar i turističko-informativni centar (u prvoj prostoriji), a drugi deo će biti poluotvoreni prostor sa pripadajućim trgom koji će se koristi za održavanje manifestacija i za odmor građana i turista.

Projekat uređenja objekta, odnosno odobrenje projekta izazvalo je polemike u javnosti i na socijalnoj mreži o tome ko je zaslužan za to što će decenijska rak-rana Bečeja biti uređena. Naime, pokrajinski poslanik Demokratske stranke iz Bečeja Slobodan Zlokolica kaže da za odobrenje projekta je zaslužna njegova stranka, deo aktuelne vlasti kaže drugačije, a zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević je pre nekoliko dana za skupštinskom govornicom izjavila da projekti Bečeja u pokrajini „ne prolaze“, a takva je sudbina i rekonstrukcije zadužbine Bogdana Dunđerskog. No, ipak, taj projekat je odobren. U vezi s tim su predsednik opštine Vuk Radojević, njegova zamenica Tamara Ivanišević i direktorka Turističke organizacije Bečeja Gordana Džigurski u ponedeljak održali konferenciju za novinare.
„U javnosti su se pojavile razne spekulacije povodom uređenja ove zgrade, tako da smo osetili potrebu da vas informišemo o pravom stanju stvari. Pre svega povod jeste odluka Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji je za uređenje ove zgrade izdvojio tri miliona dinara, međutim, ovoj odluci je prethodio niz radnji o kojima želimo da vas informišemo“, rekla je Ivanišević. Ona je objasnila da je ideja potekla od Tanje Drapšin koja je dala predloge za uređenje, predstavnici opštine su to prihvatili i stupili u kontakt sa predstavnicima Regionalne razvojne agencije Bačka, u kojoj im je rečeno da ukoliko naprave dobar projekat, direktor te agencije će se potruditi da u saradnji sa pokrajinskom administracijom obezbedi novac za sufinansiranje projekta. Na čelu projektnog tima bila je direktorka Turističke agencije Gordana Džigurski, a tim su činili stručnjaci Direkcije za izgradnju Andrea Govedarica i Rade Avramov i član Opštinskog veća Mikloš Đurčik. „U pokrajinskoj vladi ovaj projekat je ocenjen kao jedan od do sada najbolje urađenih projekata u toj oblasti. Ukupna vrednost projekta iznosi 10.208.427 dinara, od toga smo od pokrajine tražili 4.682.900 dinara, a odlukom pokrajinskog sekretara od 9. oktobra, odobreno nam je tri miliona dinara. Opština u budžetu ima predviđeno 5.525.440 dinara, s tim da ne bismo kvarili predviđen koncept, pokušaćemo da nađemo i nedostajućih 1,6 miliona dinara“, rekla je Ivanišević.

Mediji dobro funkcionišu iz bez para iz budžeta

Predsedniku opštine je povodom ponovne najave otvaranja opštinskog medija centra u zadužbini Bogdana Dunđerskog postavljeno novinarsko pitanje da li to znači da lokalna samouprava ipak nije odustala od ideje da pri medija centru osnuje svoj sopstveni medij.
Podsetimo da je početkom godine Radojević najavio osnivanje opštinskih medija, što je izazvalo kritike novinarskih udruženja, jer lokalne samouprave nemaju mogućnost da imaju svoje medije.
Radojević je rekao da smatra da je ta tema dovoljno iscrpljena početkom godine i da ne zna na osnovu čega se danas zaključuje tako nešto, upitavši: „da li postoji neka bojazan tim povodom?“. Na obrazloženje da je pitanje postavljeno i zbog toga što rezultati opštinskog konkursa za sufinansiranje medija još uvek nisu poznati iako je prošlo nekoliko meseci od zatvaranja konkursa, predsednik opštine je rekao: „Vi, kao nezavisni mediji, vidim da vrlo dobro i lepo funkcionišete i bez sredstava iz budžeta opštine Bečej. Nezavisno finansiranje jeste i cilj i poenta nezavisnog i slobodnog novinarstva“.

Nije, međutim, jasno kome pripada zadužbina Bogdana Dunđerskog, da li lokalnoj samoupravi ili Matici srpskoj. O tome je Ivanišević rekla: „Često se kaže da je to kuća Matice srpske. Ona je sastavljena iz dve parcele i obe su zvanično još uvek na opštini Bečej. Iz tog razloga smo imali pravo da učestvujemo na konkursu i da izdvojimo sredstva iz budžeta. Matica srpska pledira na ovaj objekat i delom pravoslavna crkvena opština, s obzirom na to da je to zadužbina Bogdana Dunđerskog i da je predviđeno da pripadne ovim dvema ustanovama, međutim, ti postupci su još u toku. Mi ćemo stupiti u kontakt sa crkvenom opštinom i sa Maticom srpskom, a uređenje će biti u duhu koji neće narušiti integritet objekta“. Podsetimo da je objekat pod zaštitom države i da je projekat rađen u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Prema rečima Gordane Džigurski u rekonstruisanoj zgradi predviđeno je više sadržaja. „Prostorija na ćošku – prva parcela – treba da bude medija centar i turističko-informativni centar, gde će se pružiti sve neophodne informacije o gradu, biće organizovane konferencije za novinare, projekcije filmova o Bečeju koje su u nadležnosti PR Bečej i sve ono što je vezano za ove aktivnosti. Drugi deo objekta će biti poluotvoreni prostor sa klupama i stolovima koji će imati više funkcija, tu će se organizovati manifestacije starih zanata i domaće radinosti, a koristiće se i za odmor građana i turista. Tu je i pripadajući trg, između banke i zadužbine Bogdana Dunđerskog“, objasnila je Džigurski.
Predsednik opštine Vuk Radojević se zahvalio opštinskom timu koji je uradio projekat i pokrajinskoj vladi koja je uspela da prepozna kvalitet projekta, ali je komentarisao i „određene insinuacije u javnosti“. „Svi mi koji se bavimo politikom imamo aktivan pristup, a to u ovom slučaju podrazumeva idejni projekat sa kojim se izađe pred nadležne institucije, konkurišete i tražite određena sredstva i na osnovu projekta se ona odobre ili ne. To je redosled poteza. Ukoliko pojedini političari iz opštine Bečej, u ovom slučaju naš pokrajinski poslanik koji nas reprezentuje u pokrajinskom parlamentu, želi i hoće da lobira za nešto što je dobro i kvalitetno, onda je logično da on obavesti opštinu, u krajnjem slučaju mene, da se on bavi lobiranjem po određenim projektima. To je nešto što se podrazumeva. Nije samo politički nekorektno, nego nije ni moralno da tek kada se odobre sredstva, on se pojavi i kroz određene virtuelne tehnike komuniciranja obaveštava građane Bečeja o tome kako se navodnim zalaganjem uspeo izboriti za prolazak ovog projekta i odobravanje finansijskih sredstava. To je neki politički bonton i verujem da naš kolega pokrajinski poslanik nije dovoljno dobro promislio, zato što nije prethodno obavestio ni javnost, ni nas u opštini da se on bavi tim vrstama lobiranja. Apelujem da se aktivno uključe (mislio verovatno na DS; prim. nov.) u politički život, da pomognu rešavanje problema, a ne da učestvuju u jednom rijalitiju preko određenih društvenih profila, jer sve ovo podseća na ’Mapet šou’“, rekao je Radojević.

LJ.M.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *