Uskrs je jedan od najstarijih i najvećih hrišćanskih praznika: sećanje na dan kad je Isus vaskrsao. Zbog toga se smatra praznikom nad praznicima. Čin vaskrsenja simbolizuje pobedu života nad smrću, svetla nad tamom, dobra nad zlom, ljubavi nad mržnjom i smatra se osnovom hrišćanske vere.
Iako Uskrs spada u pokretne praznike, on ne menja dan, ali menja datum kada se slavi, koji se na osnovu astronomskih merenja određuje posebnim proračunima. Uskrs se slavi uvek u nedelju koja sledi nakon prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Ove godine pravoslavni vernici Uskrs slave 5. maja.
Uskrs je velika i radosna narodna svetkovina, a centralno mesto u narodnim običajima ima farbanje jaja u crvenu boju. Uloga jaja u vaskršnjim praznicima je višestruka, jaje se smatra simbolom rađanja i plodnosti, a crvena boja je simbol krvi i života, te se bojenim uskršnjim jajima na Veliki četvrtak i Veliki petak pripisuje posebna moć. Prvo jaje koje se oboji u crveno, domaćica stavlja na stranu, ono se naziva „čuvarkuća“ i čuva se do sledećeg Uskrsa.
Kako Uskrsu prethodi post od sedam nedelja, za ovaj praznik se sprema bogata trpeza, a običaj je i tucanje jajima, poklanjanje jaja i ritualno jedenje.
LJ.M.
Raspored bogosluženja za Uskrs Veliki petak (3. maj) – Carski časovi u 9 časova, Velika subota (4. maj) – Liturgija Svetog Vasilija Velikog u 10 časova. Uskrs (5. maj) – Uskršnje jutrenje u ponoć, Uskrs – drugi dan – Sveti velikomučenik Georgije (6. maj) – Sveta liturgija u 9 časova, |