Uskrs: Vreme kada život pobeđuje

Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik koji se praznuje od drugog veka nove ere i spada u najstarije praznike. Hrišćanska crkva Uskrs smatra najvećim praznikom u godini, pa ga naziva praznikom nad praznicima.

Uskrs se slavi kao uspomena na dan kad je Isus vaskrsao. Prema hrišćanskom verovanju Isus Hrist (Bog-čovek) je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a u nedelju je vaskrsnuo. Čin vaskrsenja simbolizuje pobedu života nad smrću, svetla nad tamom, dobra nad zlom, ljubavi nad mržnjom i smatra se osnovom hrišćanske vere.
Kao i svi pokretni praznici, Uskrs ne menja dan, ali menja datum kada se slavi, koji se na osnovu astronomskih merenja određuje posebnim proračunima. Uskrs se slavi u nedelju koja sledi nakon prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. Zbog toga Uskrs može biti bilo kada između 21. marta i 25. aprila. Ove godine se slavi 15. aprila.
Od običaja vezanih za Uskrs centralno mesto ima farbanje jaja u crvenu, ali i u druge jarke boje. U religiji i mitologiji jaje ima veliki značaj, naročito se često pominje u mitovima o stvaranju sveta, dok se u narodnim verovanjima smatra simbolom rađanja, života i plodnosti. Po narodnim običajima posebna moć je pridavana uskršnjem jajetu bojenom na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Prvo jaje koje se oboji u crveno, domaćica ostavlja na stranu, ono se naziva „čuvarkuća“ i čuva se do sledećeg Uskrsa.
Običaj je i tucanje jajima, poklanjanje jaja i ritualno jedenje, s obzirom na to da Uskrsu prethodi post od sedam nedelja, te je uskršnja trpeza bogata.
Neki od narodnih običaja se u pojedinim krajevima i danas primenjuju, neki su vremenom dobili druga značenja. Tako je i sa farbanjem jaja, za koje se primenjuju razne tehnike i veštine pa ofarbana jaja sežu čak do umetničkih vrednosti, organizuju se razne izložbe i takmičenja. Narodni običaj tucanja uskršnjim jajima, u našim krajevima je pretvoren u atraktivnu manifestaciju, Svetsko prvenstvo u tucanju vaskršnjim farbanim jajima, koje se za Uskrs, ove godine dvadeset drugi put, održava u Mokrinu.

LJ.M.

Raspored bogosluženja

Veliki petak

Carski časovi u 9 časova
– Večernje (iznošenje plaštanice) u 16 časova
– Plač Majke Božije u 19 časova
– Jutrenje Velike subote (litija oko svetog hrama) u 20 časova

Velika subota

– Liturgija Svetog Vasilija Velikog u 11 časova

Vaskrs

– Vaskršnje jutrenje u ponoć
– Sveta liturgija u 9 časova

Vaskrs – drugi dan

– Jutrenje u 7 časova i 30 minuta
– Sveta liturgija u 9 časova
– Praznično bdenije u 18 časova