11-vakcine
Ustavni sud Srbije je odbacio inicijative protivnika obavezne vakcinacije dece i odraslih, obrazloživši da inicijatori iznetim razlozima nisu potkrepili tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za utvrdivanje neustavnosti obavezne vakcinacije.
Jedan od inicijatora smatra da propisivanje obaveznosti „imunizacije lica odredenog uzrasta“ (dece) i drugih lica, odredenih Zakonom, predstavlja „neustavno zadiranje u fizicki integritet ljudskog bica“, suprotno clanu 25. Ustava Srbije, jer „podrazumeva preduzimanje mera prema telu coveka bez njegovog pristanka“.
Smatra i da je vakcinacija „ravna mucenju, necovecnom i ponižavajucem postupanju zbog pretnje lišavanja roditeljskog prava i prisilne imunizacije dece“, kao i „onemogucavanja ostvarivanja drugih Ustavom zagarantovanih prava, poput prava na obrazovanje“.
Drugi inicijatori su osporavali obaveznost imunizacije u odnosu na istu odredbu Ustava jer smatraju da se time suprotno ustavnoj odredbi „sprovode opiti nad decom“.
Svi inicijatori smatraju da je „imunizacija bez pristanka lica, u suprotnosti s pravima utvrdenim odredbama clana 5. Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini, prema kojima se zahvat koji se odnosi na zdravlje, može izvršiti samo nakon što je lice na koje se zahvat odnosi, o njemu informisano i dalo slobodan pristanak na njega, a kada su u pitanju maloletna lica, samo uz odobrenje njihovih zastupnika“.
Po mišljenju inicijatora, propisivanjem da imunizacija ne može da se odbije, negira se suština prava na pristanak iz navedene konvencije, kao i clanom 68. Ustava zajemceno pravo na zdravstvenu zaštitu, a u vezi sa odredbama clanova 1, 11. i 15. Zakona o pravima pacijenata, kojima je propisano da se bez pristanka pacijenta, ne sme, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.
Povodom osporavanja ustavnosti osporenih odredaba Zakona u odnosu na clan 71. Ustava, istice se da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, clanom 98, propisano da se uz dokumentaciju za upis dece u prvi razred osnovne škole dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta i da je škola dužna da upiše svako dete sa podrucja škole, te se stoga, po mišljenju inicijatora, imunizacijski status deteta ne može ispitivati i njime se ne može uslovljavati upis i boravak u školi, jer bi to zadiralo u suštinu zajemcenog prava na obrazovanje i znacilo bi smanjenje dostignutog nivoa tog prava.
Navedene odredbe o obaveznosti imunizacije inicijatori osporavaju i u odnosu na clan 15. Zakona o pravima pacijenata, pozivajuci se na to da prema odredbama tog zakona pacijent ima pravo da ne pristane na predloženu medicinsku meru i da se bez pristanka pacijenta ne sme, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.
U obrazloženju suda navedeno je da su „sve inicijative odbacene jer je Ustavni sud polazeci od prethodno detaljno izvršene analize osporenih odredaba Zakona o zaštiti gradana od zaraznih bolesti, sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, našao da iznetim razlozima u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrdivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrdenim medunarodnim ugovorima odredaba Zakona o zaštiti gradana od zaraznih bolesti“, navodi se u odluci.
(Beta)
