trg_fontaneZbog dugotrajne suše očekivan je znatno manji rod svih ratarskih kultura nego ranijih godina, međutim, u Agro-prometu iz Bečeja kažu da su zadovoljni, jer prinosi nisu smanjeni u obimu kako je očekivano, pogotovo kod suncokreta, čija se žetva privodi kraju, kao i soje. Skidanje kukuruza započeto je pre dve nedelje i taj posao je u punom jeku, a sada je aktuelno i vađenje šećerne repe.
„Kod suncokreta je rod manji u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu kada je bilo 3 do 3,5 tone po hektaru, a sada imamo 2 do 2,5 tone po hektaru. To je solidan prinos. U ritu, gde često slabo rodi, sada pšenice ima 7-8 tona po hektaru, a suncokreta na nekim mestima ima i preko 4 tone po hektaru. U Gornjoj zemlji, u delovima atara, gde je pala solidna količina kiše, sigurno ima i do 3,5 tone, a na drugim mestima je između 2,5 i 3 tone“, rekao je Janoš Anđal, savetnik i ugovarač u Agro-prometu.
Agro-promet se bavi poljoprivrednom proizvodnjom na sopstvenim parcelama i organizacijom proizvodnje sa kooperantima. Firma posluje na 17.500 hektara, ove godine je pšenicom bilo zasejano oko 3.000 hektara, sojom oko 3.500 hektara, suncokret je bio zasejan na 1.500 hektara, a kukuruz je zauzeo 7.000-8.000 hektara.
Za razliku od suncokreta, rod soje je ove godine prepolovljen. „Rod soje je prošle godine bio, kao i kod suncokreta, između 3 i 3,5 tone po hektaru, a sada je prosek oko 2 tone po hektaru. Imamo parcele u Bačkom Petrovom Selu, gde je prinos bio i ispod tone po hektaru, svega 400 do 600 kilograma po jutru, to je jako slabo. Najlošija je situacija kod kukuruza. On je svuda podbacio, u proseku za oko 50 posto zbog velikih vrućina, a ima gde je šteta 90, pa i 100 odsto. Retke su parcele gde je rod kukuruza, recimo, do 80 procenata. Vidim na njivama i čujem od proizvođača da su ove godine najbolje prošle domaće sorte NS seme, ZP hibridi, kao i Pionir, koje su solidno podnele sušu. Zbog cene kukuruza koja je poslednje dve-tri godine bila fantastična, od 25 do 28 dinara, ove godine je kukuruza najviše posejano. Svake godine otkupna cena kukuruza krene od 14-16 dinara, a u proleće se dostigne i više od 20 dinara. To je lepa cena, koja će poljoprivrednicima kojima je kukuruz iole rodio, nadoknaditi manje prinose i štetu od suše“, objasnio je Anđal.
Ugovarač u Agro-prometu je rekao da će otkup soje i suncokreta do kraja ove nedelje verovatno biti završen, a do 25. septembra je plaćeno 95 posto otkupljenih količina.
O otkupnim cenama Anđal je kazao: „Krajnja cena suncokreta je 55 dinara, to je gotovo duplo više u odnosu na cenu od prošle godine kada je bila 32 i 33 dinara, ali ćemo doplatiti još dva dinara po kilogramu, dok kod soje nije još definisano. Akontativna cena je 65 dinara, a verovatno će se i tu dati dinar ili dva za proizvođača. Prošlogodišnja cena soje je bila 34-35 dinara. Otkupna cena kukuruza je prošle nedelje bila 27,5 dinara i ima tendenciju rasta. Nažalost, još uvek ne znamo kolika će biti krajnja cena šećerne repe, ali mislim da će biti 5 ili preko 5 dinara po kilogramu. Šećerana iz Sente za sada plaća 4,30 dinara po kilogramu, šećerana iz Žablja 4,40 dinara, a kod Sunoka i Vrbasa još se ne zna kolika će biti krajnja cena“.
Uskoro se očekuje i početak jesenje setve, a poljoprivrednicima se preporučuje da na većim površinama seju pšenicu, ječam i suncokret, jer te ratarske kulture relativno dobro podnose sušu.
„Kod kukuruza se mora obratiti pažnja na to da se prilikom setve pravi dva-tri centimetra razmaka. Poljoprivrednicima koji će sejati pšenicu, savetovao bih da polako pripremaju zemlju, kao što su stari ljudi radili, neka se poseje pšenica u prašini, pa će valjda biti i kiše. Koliko sam čuo posle 3. oktobra će početi padavine i hladnije vreme, a ako budemo čekali, zakasnićemo da obavimo posao u optimalnom roku. Onima koji već imaju pripremljenu zemlju, ali na nekim mestima ne mogu da oru zbog suve zemlje, moglo bi pomoći tanjiranje u dva navrata, na 15 do 20 centimetara“, preporučio je Janoš Anđal, savetnik u Agro-prometu.
Optimalni rok za jesenju setvu pšenice je od 1. do 15. oktobra.
LJ.M.
