trg_fontaneUbrzo nakon privatizacije PIK-a 2007. godine, kada je većinski vlasnik postao konzorcijum sačinjen od tadašnje firme biznismena Đorđija Nicovića „Irva investicije“ i investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva, s čijim predstavnicima novinari Bečejskog mozaika ni nakon upornih nastojanja od nekoliko meseci nisu uspeli da stupe u kontakt – „odnos snaga“ u konzorcijumu je bio: 51 odsto investicioni fond i 49 odsto „Irva investicije“ – pojavili su se problemi.
O tim problemima ima reči i u planu reorganizacije kombinata. Navodi se da problemi nisu bili evidentirani u tenderskoj dokumentaciji, ili su takvog karaktera da su bili van mogućnosti novih vlasnika da utiču na njih u cilju saniranja ili smanjenja negativnog uticaja a koji su se pretežno ogledali u neadekvatnoj državnoj politici prema agrarnom sektoru. Neprofitabilno poslovanje kompanije ugrozilo je likvidnost, tako da se ona nalazila u neprekidnoj blokadi od juna 2009. godine, što je otežavalo poslovanje i rezultiralo otvaranjem stečajnog postupka 12. aprila 2011. godine.
Među uzrocima koji su doveli do pogoršanja finansijskog položaja i teškoća u poslovanju PIK-a navodi se neadekvatna agrarna politika države, ali i to da je nakon privatizacije država oduzela pravo PIK-u da obrađuje oko 6.000 hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta, koje je do tad obrađivao, dajući prednost poljoprivrednim gazdinstvima, pa je PIK-u bilo onemogućeno da učestvuje u licitaciji (najzad je i u Bečeju primenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, te je ukinuta monopolistička pozicija kombinata, poljoprivredna zemlja u državnom vlasništvu data u zakup, među ostalima i PIK-u, a koji je do tada državnu zemlju desetinama godina unazad koristio besplatno; prim. nov.).
U planu reorganizacije piše da su posledice „oduzimanja“ zemlje višestruke: „nemogućnost proizvodnje hrane za ostale radne jedinice, dodatni višak zaposlenih, drastično smanjenje produktivnosti i efikasnosti“ i dodaje se da je „smanjenje zemljišnog fonda, pored smanjenja ukupnog prihoda, uslovio je i nestašicu inputa za ostale organizacione jedinice Kompanije koje se u značajnom obimu oslanjaju na interno tržište (prehrana stoke i snabdevanje repromaterijalom, povrćem i voćem za fabriku smrznute prerade voća i povrća Flora). Obrađivanje zemljišta je osnovna delatnost organizacione jedinice Ratarstvo, koja u ukupnom prihodu Kompanije učestvuje sa 40,5%. Društvo nije smanjivalo broj zaposlenih vodeći računa o socijalnom aspektu i pored značajnog smanjivanja obradivih zemljišnih površina koje je koristila. Na taj način je znatno umanjena produktivnost ne samo u primarnoj proizvodnji nego su bili ugroženi i stočarska proizvodnja i prerađivački kapaciteti zbog nedostatka dovoljne količine hrane“.
Prema planu reorganizacije uzrocima koji su doveli do teškoća u poslovanju PIK-a su i finansijsko tržište i uslovi zaduživanja (visoke kamatne stope su uticale na likvidnost kombinata, jer je bio relativno visoko finansijski zadužen).
Što se tiče takozvanih internih faktora koji su uticali na težak položaj PIK-a, navodi se da menadžment kombinata nije uspevao da se prilagodi otežanim uslovima poslovanja i novim uslovima na tržištu, pa je duži vremenski period uprava donosila neracionalne poslovne odluke i ekonomske poteze, pre svega brinući o socijalnom aspektu velikog broja zaposlenih. Organizaciona struktura nije bila prilagođena veličini preduzeća i savremenim uslovima poslovanja a ogledala se u visoko centralizovanom sistemu upravljanja.
U interne faktore koji su proizveli krizu poslovanja po pravilu spada i menadžment koji je rukovodio privrednim društvom pre otvaranja stečajnog postupka. Započet proces uvođenja ERP informacionog sistema koji je trebao da zameni postojeći, po svim standardima neadekvatan i zastareli knjigovodstveni i informacioni sistem, nije doveden do kraja zbog opstrukcije menadžmenta. Veliki problem sa kojim se suočavao PIK do danas je zaostala i uveliko amortizovana oprema.
U planu reorganizacije piše i da su iz pretprivatizacionog perioda nasleđeni problemi. Na ime neisplaćenih zarada aktuelizovana je obaveza PIK-a prema zaposlenima u iznosu od oko dva miliona evra (samo u 2010 godini, na ime otpremnina za dobrovoljni odlazak iz preduzeća za 85 zaposlenih isplaćeno je oko 34,7 miliona dinara); kombinat je dugovao državi iz pretprivatizacionog perioda i naknadu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u iznosu od oko 1,5 miliona evra itd.
Što se pretprivatizacionog perioda tiče, kombinat je dugovao mnogima. Država Srbija je od novca koji je „zaradila“ od privatizacije, krajem 2007. godine platila dugove PIK-a sledećim poveriocima: Poreskoj upravi CVPO 619.357.935,41 dinara, Fondu za razvoj Republike Srbije 4.720.124,56 dinara, Javnom preduzeću Elektrovojvodina ED Novi Sad 45.335.230,96 dinara, Javnom preduzeću EPS Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac 5.067,77 dinara, Javnom preduzeću Komunalac Bečej 2.452.421,72 dinara, Javnom preduzeću Srbijagas Novi Sad 12.803.104,89 dinara, Javnom preduzeću Stankom Bečej 1.669.197,14 dinara, Javnom preduzeću Toplana Bečej 6.262.968,43 dinara, Javnom preduzeću Vode Vojvodine Novi Sad 29.794.090,69 dinara i Pokrajinskom sekretarijatu za P,V,Š 1.783.679,96 dinara (podatke je Bečejski mozaik dobio od državne institucije 2009. godine). Ukoliko raščlanimo dugove PIK-a „Bečej“ koje je platila država, videćemo da ovo preduzeće nije plaćalo poreze na zarade, doprinose za zdravstveno osiguranje radnika, račune za grejanje itd.
Prema dokumentaciji koju je redakcija Bečejskog mozaika na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobila od Akcijskog fonda Republike Srbije, neplaćeni porezi za zarade u PIK-u „Bečej“ su iznosili 166.226.727,12 dinara, porez na finansijske transakcije 9.872.154,69 dinara, porez na fond zarada ostalih zaposlenih 25.371.192,04 dinara, doprinos za zdravstveno osiguranje zaposlenih na teret zaposlenih 61.705.900,31 dinara, doprinos za zdravstveno osiguranje zaposlenih na teret poslodavca koji se finansira iz budžeta i fondova obaveznog socijalnog osiguranja 64.411.144,84 dinara, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na teret zaposlenih kod pravnih lica 96.947.452,70 dinara, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na teret poslodavca, pravnih lica koji se ne finansiraju iz budžeta 100.556.733,38 dinara, porez na promet proizvoda 44.031.023,98 dinara i još poreza na promet proizvoda 8.040.006,00 dinara, porez na promet ostalih usluga 9.349.230,44 dinara, porez na promet duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i kafe 2.793.096,60 dinara, porez na promet ugostiteljskih i turističkih usluga 3.179.732,79 dinara, porez na zemljište 935.639,43 dinara, porez na registrovano oružje 43.979,32 dinara (!), i tako dalje…
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja
