trg_fontane
Ambrozija počinje da cveta sredinom avgusta i tada polen u vazduhu ovog alergijskog korova ima najveću koncentraciju. Da bi se smanjio uticaj na ljude koji su alergični na polen ovog korova, potrebno je da se ona košenjem i herbicidima uništi pre cvetanja. Prema procenama Zoltana Feješa, poslovođe sektora zelenila Javnog preduzeća Komunalac, u Bečeju je više od 50 hektara zemljišta zagađeno ambrozijom.
Iako su radnici ovog preduzeća počeli da uništavaju ambroziju 16. juna, a akcija i dalje traje, još uvek postoje mesta na kojima je „more“ ovog korova, odakle se širi i po ulicama u gradu. Jedno od tih mesta je industrijska zona, u kojoj na placevima koje su zakupili investitori, umesto fabrika i pogona raste ambrozija, a na ovim mestima Komunalac ne može da kosi. „Komunalac tamo može da kosi samo ivičnjake, što je i urađeno. Kosili smo jednom, kosićemo i drugi put, ali u parcele koje su u vlasništvu investitora, ili fabrika koje rade ili ne rade, mi ne možemo da uđemo, jer je to privatno vlasništvo. Nije u nadležnosti Komunalca ambrozija u Stankomu 124, dvorištu ’8. oktobra’, Fadipa i drugih preduzeća. Prema opštinskoj odluci svako je dužan da kosi ovaj korov na svojim površinama“, rekao je Feješ.
|
Primer iz EU U Evropskoj uniji privatna imovina je nepovrediva, osim u nekoliko slučajeva, među koje spada i ambrozija. Najbliži primer nam je Mađarska u kojoj, ukoliko u dvorištu kuća, fabrika ili na poljoprivrednom zemljištu postoji ova biljka, inspekcija nalaže vlasniku da je ukloni. Ako se to ne desi, inspekcija uz asistenciju policije ima pravo da uđe u posed i da o trošku vlasnika pokosi korov. Naravno, sledi i kazna. |
Pored industrijske zone žarišta ambrozije nalaze se i ulici Milorada Živkov Popova, u okolini ulice Janoša Šipoša (poslednja ulica na Iđoškom putu), u Maloj Bosni, na Šištaku i na grobljima.
„Prošle godine smo po planu trebali da uništavamo ambroziju na površini od 15 hektara. Uz pomoć tadašnjeg Eko fonda opštine uradili smo duplo veću površinu. I ove godine opštinski plan je isti: suzbijanje tog korova na površini od 15 hektara. Prvo košenje u junu i julu mesecu smo obavili, a drugo smo započeli odmah posle Dana grada. Na nepristupačnim terenima smo obavili prskanje herbicidima koji su nam odobreni. Za ove poslove ćemo od opštine dobiti oko 400.000 dinara, što će biti dovoljno za materijalne troškove, ali uništavanje ambrozije na većoj površini od predviđene neće biti moguće“, rekao je Feješ.
Četvoro ljudi iz Komunalca svakodnevno (osim nedelje) rade na suzbijanju ambrozije, ali sav trud i uložena sredstva mogu biti uzaludna ako se ne pokosi žarište u industrijskoj zoni, poljoprivrednom zemljištu i dvorištima kuća u privatnom vlasništvu. „Ako se i na tim mestima ne uništi ambrozija, džaba ćemo mi kositi u gradu, sredstva i rad koji ulažemo će biti bačeni u vetar. Ambrozija se izuzetno brzo širi, seme jedne biljke širi se na minimum pet kilometara, a može da se ’primi’ i na udaljenosti do 50 kilometara. Radnici Komunalca kose i one površine koje nisu predviđene opštinskim planom, ali to neće dati pozitivan rezultat, jer se na mnogim mestima ne radi, pre svega na poljoprivrednom zemljištu u ataru, u dvorištima privatnih objekata, i dogodine ćemo doći u situaciju da imamo duplo veće površine pod ovim korovom nego što je to sada slučaj. U kontaktu smo sa opštinskom komunalnom inspekcijom i inspekcijom zaštite životne sredine, koji bi trebalo da sprovedu širu akciju upoznavanja građana sa ovim problemom i činjenicom da moraju da uništavaju ambroziju na svojim posedima. Takođe, očekujemo pomoć i od poljočuvarske službe koja bi trebalo da podnosi prijave protiv onih koji na svojim poljima ’gaje’ i ambroziju“, rekao je Feješ.
S. Malešev
