trg_fontanePovodom objavljivanja štampanog izdanja izveštaja istraživanja o stanju medija u Vojvodini pod nazivom „Vojvođanski mediji – politički kompromis ili profesionalno izveštavanje“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) je u saradnji sa Bečejskim mozaikom 4. juna priredilo tribinu u Bečeju u prostoru Kreativnog centra Gradskog pozorišta (Libero).
O privatizaciji medija, postprivatizacionim procesima, medijima na jezicima nacionalnih manjina, raspodeli frekvencija i piratskim emiterima govorili su autori knjige – istraživanja, Žužana Serenčeš i Siniša Isakov, Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV-a, Nedim Sejdinović, generalni sekretar NDNV-a i domaćin Vladan Filipčev, direktor i glavni i odgovorni urednik Bečejskog mozaika, a tribini su prisustvovali novinari iz Bečeja, Marija Erak i Siniša Erak (Bečejski dani), Željko Milovančev (Radio Aktiv), Kristina Demeter Filipčev, Slobodan Malešev i Ljiljana Milovanov (Bečejski mozaik).
Dinko Gruhonjić je rekao da se radi o osveženoj verziji izveštaja NDNV-a koji su rađeni i prethodnih godina i objavljivani u elektronskom izdanju, a s obzirom na to da je „u Srbiji još uvek daleko više na ceni knjiga kao medij nego neko elektronsko izdanje“, ove godine je uz podršku Fonda za otvoreno društvo, odštampana knjiga analize o vojvođanskoj medijskoj sceni.
„Generalni zaključak je da se desilo ponešto novo, ali da to novo, naravno, nije nužno bilo i dobro. Naprotiv, bilo je loše, i iz ove analize proističu zaključci koje smo mogli doneti i prošle i pretprošle godine, i uopšte od početka takozvanih demokratskih promena u Srbiji: da je s jedne strane strategija privatizacije medija bila veoma loša, odnosno da praktično nije ni postojala, da je bila stihijska, da je i takva privatizacija, iako je bilo proklamovano da se mora napraviti deetatizacija u medijskom prostoru, odjednom obustavljena. Doneti su neki zakoni koji su kontradiktorni i proizvedeno je nešto što ja obično nazivam dirigovani haos, odnosno haos u kojem je moguće ucenjivati medije na najrazličitije moguće načine, u kojima mediji uopšte ne posluju u pravoj tržišnoj utakmici i sve to znatno olakšava pritiske, pre svega političke, ali i ekonomske pritiske na medije i samim tim dovodi do disciplinovanja medija. U 2010. godini su mediji toliko disciplinovani, da ja kao novinar koji se bavim dnevnim izveštavanjem, mogu da kažem da je prisutna cenzura i autocenzura u medijima u Vojvodini i u celoj Srbiji uopšte, bez presedana, čak i u poređenju sa periodom vladavine Slobodana Miloševića. Dakle, pritisci nisu više šakom o glavu kao što su bili u vreme Miloševića, ali su ti, cinično nazvani sofisticirani pritisci, zaista toliko jaki da je vrlo teško ili nemoguće objaviti bilo kakvo kritičko mišljenje, bilo kakvu istraživačku priču koja nije dirigovana od strane političkih i ekonomskih moćnika“, rekao je Gruhonjić.
Vladan Filipčev je izrazio zadovoljstvo što je većina novinara koja radi u Bečeju prisutna na skupu, koji je prvi ove vrste, bar kad je novinarska struka u pitanju, što po njegovom mišljenju ukazuje na to da će u narednom periodu biti moguće da se revitalizuje to što je neophodno za rad novinara kako bi se odbranili od pritisaka i disciplinovanja – novinarska solidarnost.
O privatizaciji medija u Vojvodini, postprivatizacionim procesima, kao i o stanju u manjinskim medijima i o čuvenoj proklamovanoj deetatizaciji u njima govorila je Žužana Serenčeš, koja je rekla da je u ovom trenutku 70 posto medija u Vojvodini pred stečajem što „pruža dovoljno upozoravajućih signala“. Serenčeš smatra da su medijske reforme ušle u „opasan glib“, jer je posao medijske tranzicije započet naopako, bez ozbiljnih i suštinskih strateških priprema. „Čini nam se da vlada potpuni haos, konfuzija. Sa jedne strane to je rezultat i zaustavljenog procesa privatizacije, što za posledicu ima činjenicu da zapravo mediji danas funkcionišu u potpuno neravnopravnim uslovima. S jedne strane imamo medije koji su privatizovani i koji su u situaciji da moraju da funkcionišu na tržištu, a sa druge strane imamo medije koji su i dalje finansirani iz javnih prihoda, kojima su osnivači lokalne samouprave, i uz sve to još, proteklih godinu i po dana, imamo izrazito negativan uticaj ekonomske krize i smanjenog javnog dinara za sferu informisanja“, rekla je Serenčeš.
S obzirom na to da je ideja organizatora tribine da se u razgovoru sa predstavnicima lokalnih medija čuje njihovo mišljenje o medijskoj sceni, ali i problemi sa kojima se lokalni mediji suočavaju u svojoj sredini, bečejski novinari su predočili niz problema, između ostalog problem neadekvatnog ili nikakvog finansiranja lokalnog informisanja od strane lokalne samouprave, a govorili su i o nelojalnoj konkurenciji nekih elektronskih medija koji se finansiraju iz budžeta opštine.
Osvrćući se na novinarsku solidarnost Kristina Demeter Filipčev je ukazala na to da je u opštinskom budžetu za ovu godinu za informisanje obezbeđeno 3,7 miliona dinara i da su ta sredstva, zbog krize, u startu smanjena za 30 posto. Kako lokalna vlast nije pristala na projektno finansiranje, niti na postavljanje kriterijuma – periodika izlaženja, tiraž, jezik, obim i uticaj medija – što su joj predstavnici medija predložili, predsednik opštine Peter Knezi ponudio je svim bečejskim medijima (dvonedeljnik Bečejski dani na srpskom jeziku, dvojezični nedeljnik Bečejski mozaik, elektronski dvojezični medij Radio Aktiv i kablovska televizija) da potpišu ugovore sa opštinom kojim bi im se mesečno, za usluge informisanja o radu lokalne samouprave, obezbedilo 25.000 dinara. „Predstavnici četiri bečejskih medija su se dogovorili da neće pristati na ponuđene uslove, zato što je to ponižavanje medija, međutim, ta solidarnost nije trajala dugo, tako da, koliko znam, do ovog momenta su svi, izuzev Bečejskog mozaika, prihvatili ponuđeno“, rekla je Kristina Demeter Filipčev.
Što se tiče elektronskih medija, Siniša Isakov je rekao da je glavni problem piraterija i propuštena prilika države da na efikasan način uredi radiodifuznu oblast, a sve mere koje je država preduzimala od kraja avgusta 2008. godine do danas se svode na pritisak onih medija koji su dobili dozvolu i njima su pooštreni uslovi poslovanja, a to se ne odnosi na nelegalne medije. Tako je dobijen jak piratski centar koji se zove Subotica. Elementarni normativni okvir za elektronske medije postoji ali se pošlo od pogrešnih pretpostavki i načela, objasnio je Isakov. „Krenulo se sa tim da treba da bude što više televizija i radija, to nije tržišno, to nije održivo i to se znalo i onda. Mi imamo veliki broj medija, ne samo u odnosu na broj i raspored stanovnika, na teritorijalnu podelu zemlje, mi imamo prevelik broj medija i u odnosu na ekonomsku moć zemlje, na ekonomsku moć krajnjeg korisnika koji to na ovaj ili onaj način finansira. Kada ste krenuli da regulišete prostor elektronskih medija, koji je sad odmakao, tu nema stajanja, mora se ići do kraja, mora se taj tržišni milje stvoriti i legalni mediji moraju tu da opstanu, inače se mora menjati sistem. Tu medijsku strategiju koja treba da se napravi, treba praviti odole, od lokala, a ne iz velikih centara“, rekao je Isakov.
Jedan od zaključaka sa tribine je da u iščekivanju državne strategije razvoja medija koja bi trebala biti doneta do jula ove godine, treba pokrenuti izradu pokrajinske strategije razvoja imajući u vidu inicijative sa ovakvih skupova, jer su to prave smernice za one koji će da pišu strategiju.
LJ.M.
