Vojvodina i republika nude pomoć PIK-u „Bečej“: Država će postati vlasnik kombinata?

Nije uobičajeno da država pomaže privatnim preduzećima i to obično i ne čini. Nije pomogla Fadipu, „8. oktobru“, Bečejki…

Međutim, želi da pomogne od 2007. godine privatnoj firmi PIK „Bečej“ u kojoj se plate ne isplaćuju redovno, kojoj su svi računi blokirani – iznos blokade je 7. septembra bio 708 miliona dinara –, koja samo za struju duguje više od 30 miliona dinara, kojoj Centar za velike poreske obveznike treba da proda deo mašinskog parka kako bi prinudno naplatio porez… Država će verovatno pomoći ovoj firmi tako što će preuzeti deo njenih dugova i samim tim i deo vlasništva.
Zato su 2. septembra u Vladi Vojvodine predstavnici države i PIK-a „Bečej“ – Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, Saša Dragin, ministar poljoprivrede, Miroslav Vasin, član vojvođanske vlade i pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede, Budislav Medurić, zamenik predsednika opštine Bečej, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i UGS „Nezavisnost“, predstavnici ovih sindikata u PIK-u, vlasnik kombinata Đorđije Nicović i menadžment PIK-a „Bečej“ – održali sastanak posvećen aktuelnoj situaciji u ovom privatnom preduzeću.
Na sastanku su doneti sledeći zaključci: vlasnik i menadžment PIK-a „Bečej“ treba da omoguće predstavnicima Vlade Srbije i Vlade Vojvodine potpuni uvid u poslovne knjige i poslovanje radi sagledavanja stanja i perspektive rada preduzeća, a u sledećih sedam dana (u četvrtak 9. septembra je istekao taj rok) treba da se formira stručna komisija za realizaciju ovih aktivnosti; nakon sagledavanja finansijskog i poslovnog stanja u preduzeću treba da se izradi program stabilizacije PIK-a „Bečej“ uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i Vlade Vojvodine; predstavnici Vlade Srbije i Vlade Vojvodine su jasno stavili do znanja da će se sve mere i svi ustupci učiniti isključivo u cilju zaštite radnog i materijalnog statusa zaposlenih u PIK-u „Bečej“; Ministarstvo poljoprivrede je spremno da, na poseban zahtev menadžmenta i sindikata preduzeća, razmotri mogućnost zaključenja novog sporazuma o načinu izmirenja obaveza iz zakupa zemlje, uz uslov da se potpuno poštuju sva prava zaposlenih iz radnog odnosa (redovno isplaćivanje zarada i druga prava po zakonu); menadžment i reprezentativni sindikati će zahtev Ministarstvu poslati u sledeća tri dana (rok je istekao u ponedeljak 6. septembra); vlasnik i menadžment preduzeća su izrazili spremnost da, nakon sagledavanja stanja, u cilju stabilizacije stanja prihvate predloge Vlade Srbije i Vlade Vojvodine uključujući i izmenu vlasničke strukture; menadžment preduzeća i reprezentativni sindikati će 6. septembra (ponedeljak) započeti razgovore o ispunjenju zahteva štrajkačkog odbora; predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Vlade Vojvodine su podržali pregovore i smatraju da bi prihvatanje zahteva štrajkačkog odbora u ovom momentu bilo veoma značajno za početak realizacije zaključaka, navodi se u dokumentu koji je potpisao pokrajinski sekretar Miroslav Vasin.

Problem je bio pod tepihom

Budislav Medurić, zamenik predsednika opštine Bečej je prošlog petka na konferenciji za novinare podrobnije govorio o sastanku u Vladi Vojvodine i o aktivnostima u cilju rešavanja problema PIK-a „Bečej“: „Već duže vreme, saglasno odlukama opštinske krizne grupe za rešavanje problema privrede Bečeja, radi se na tome da se problem PIK-a, problem zaposlenih, pokuša dići na viši nivo i da se prezentira taj veliki problem koji determiniše i ekonomsku i socijalnu situaciju u Bečeju, da se svi organi ove zemlje zainteresuju za to i u skladu sa ingerencijama, pokušaju da taj problem reše. To je kulminiralo 2. septembra sastankom u pokrajinskoj vladi. Smatram da zaključci daju ohrabrenje da je ovo početak rešavanja vrlo složenog problema PIK-a ’Bečej’, sa njim vezanih pravnih subjekata i građana i zaposlenih. PIK ima 1.500 stalno zaposlenih i nekoliko stotina ljudi koji su sezonski radnici. To je izuzetno veliki broj stanovnika Bečeja indirektno i direktno zavisan od funkcionisanja te firme. Mislim da je aspekat još širi kad pogledamo povezane firme i subjekte koji sarađuju sa tim preduzećem. Moralo se od nečega krenuti, a problem je bio pod tepihom i on je rastao“.
Ne navodi se u zaključcima sa sednice državnih funkcionera i predstavnika PIK-a, ali, rekao je Medurić, sugerisano je sindikatima da „u ovom momentu, sem zahteva da se isplate zaostale plate i da one budu redovne, ne zahtevaju povećanje plata, dok se ne sagleda ekonomska situacija u preduzeću, a vlasniku je sugerisano da ne preduzima aktivnosti koje bi PIK dovele do stečaja“.
On je rekao da je vlasnik PIK-a Đorđije Nicović ponudio predstavnicima države da se, i bez promene vlasničke strukture, uključe u upravljačke strukture PIK-a (ponudio im je mesto u Upravnom odboru u kom sada sede Nicović, Vladimir Pavlović, Vojislav Kapun i Živan Gavrilović) „kako bi poslovanje bilo transparentno, odnosno kako bi otklonili svaku sumnju u neko poslovanje koje ide svesno na štetu PIK-a ’Bečej’. Ovo je po mom mišljenju izuzetno velik korak, i to nije kraj priče, ima rokova i predviđenih aktivnosti, što znači da smo se aktivno uključili u rešavanje ovog velikog problema“, kazao je Medurić.
O „izradi programa stabilizacije PIK-a“ zamenik predsednika opštine Bečej nije mnogo govorio, rekavši samo da će sve biti jasnije nakon što će eksperti Ministarstva finansija pregledati poslovne knjige PIK-a. „Zna se da je PIK opterećen velikim obavezama, ali će se nakon pregleda poslovnih knjiga znati kakve su transakcije, kakvi su bili tokovi novca, koje su obaveze, koja je dinamika tih obaveza, ko su poverioci, na koji rok se to može, ako može, reprogramirati itd.“.

Reprogram dugova i isplata zarada

O tome da li eventualna promena vlasničke strukture PIK-a znači da će Vlada Srbije, odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina u budućnosti biti vlasnik ili suvlasnik PIK-a, Medurić je rekao:
– Dogovoreno je da je to ponuda, ta mogućnost je otvorena, ali prvo mora da se sagleda stanje poslovanja i posle toga će se doneti odluka. Obostrano izražena mogućnost postoji.

Na koji zakonit način država može da postane delimičan ili stoprorocentni vlasnik privatnog preduzeća?

– Ono o čemu je bilo reči po jednom modelu – ali ih ima više – je konverzija. Ne želim ovog puta da razvijam taj model, ali ga nagoveštavam: to je model konverzije obaveza PIK-a u prepuštanje dela kapitala.

Da li to znači da bi država ili neko u ime države otkupio stoprocentan ili deo duga PIK-a prema raznim organima države, bankama itd.?

– Ili država sama, kao poverilac, potražuje izvesnu količinu para, a deo tih potraživanja konvertuje u deo kapitala. To je legitimni model.

Ako bi se to desilo, država bi ponovo (videti okvir) platila dugove PIK-a „Bečej“. Reč je o ogromnoj količini para (pretpostavlja se, o milionima evra). Očigledno, aktuelni vlasnik PIK-a Đorđije Nicović neće to da učini.

– Možemo ići tom linijom, a možemo ići i nekom drugom linijom, da će taj ko bude bio vlasnik moći da ima profit, ili idemo trećom logikom: da će u nekoj varijanti tih 1.500 ljudi raditi, i svojim porezima na zaradu puniti lokalni budžet, odnosno neće ga prazniti u socijalnoj sferi. Dakle, možemo da pričamo o tome na više načina. Ne bih želeo da prejudiciram koji model će biti primenjen.

U zaključcima sa sastanka navodi se da su predstavnici države naveli da će svi ustupci biti učinjeni isključivo u cilju zaštite radnog i materijalnog statusa zaposlenih u PIK-u. O kakvim ustupcima je reč?

– Nismo razgovarali o svim, ali o nekima jesmo. Naravno, ne možemo raditi protiv zakona, međutim, postoji mogućnost nekih reprograma, ali je predsednik Vlade Vojvodine decidno rekao, isključivo ako na vreme budu ispunjene sve obaveze prema radnicima. To je bio i povod sastanka.

Da li je neko postavio pitanje sa čijih računa se isplaćuju plate PIK-ovcima, jer su svi računi firme blokirani?

– Ovaj skup se nije bavio takvim detaljima, nego smo pokušali da rešimo strateške i suštinske stvari, a postoje institucije koje mogu da idu u detalje toga što pitate.

Ministarstvo poljoprivrede je spremno da, na poseban zahtev menadžmenta i sindikata preduzeća, razmotri mogućnost zaključenja novog sporazuma o načinu izmirenja obaveza iz zakupa zemlje, uz uslov da se isplaćuju plate. Da li to znači da PIK neće morati da plati cenu zakupa 5.000 hektara državne zemlje?

– Ne, niko nije govorio o tome da neće morati da se plati zakup, već o nekom reprogramu ili o obezbeđenju bilo koje vrste. To je tema priče, a ne opraštanje dugova, već olakšanje pozicije, odnosno dolaženje do daha da bi se rešila socijalna situacija, odnosno da bi se radnicima pomoglo da dobiju zaostale plate i ubuduće da na vreme dobijaju zarade. Apelujem na radnike da nekim destrukcijama ili belim štrajkom, ukoliko se dogovore da ne bude štrajka, ni na koji način ne oštete firmu. Mislim da je taj zahtev naišao na nepodeljeno odobravanje sindikata i radnika.

Stiče se utisak da Đorđije Nicović više voli da postavlja zahteve a ne da ih njemu postavljaju. Da li je tražio nešto od predstavnika države?

– Sastanak je protekao u izuzetno korektnom tonu.

Da li je Nicović tražio nešto od države?

– Ne želim da budem advokat gospodina Nicovića, ali nije on ništa tražio.

On je u martu ove godine, u intervjuu u NIN-u rekao da nudi državi tri mogućnosti u vezi sa PIK-om. Jedna od tih „ponuđenih“ mogućnosti je da PIK „Bečej“ postane PKB, dakle preduzeće u vlasništvu države. Druga je da se PIK-u obezbedi dugoročni zakup državne zemlje po „adekvatnim cenama“, a treća mogućnost je da se PIK restrukturira i adekvatno resursima od 3.000 hektara u vlasništvu, zadrži 350 ljudi.

– Nije govorio o tome. Sastanak je vodio gospodin Pajtić i on je zadao temu razgovora.
Na konferenciji za novinare Medurić je obećao i dalje obaveštavanje javnosti o situaciji u PIK-u. Ukoliko će biti saopšteni i „rezultati“ kontrole poslovanja firme, javnost će biti u prilici da shvati na koji način je preduzeće koje proizvodi hranu došlo u situaciju da pliva u dugovima. Ili će, kao i mnogo puta u sličnim situacijama, bitne stvari ostati nevidljive.

Kristina Demeter Filipčev