trg_fontane
„Ne mogu da popravim zube, naplaćuju popravku i kod državnog zubara. Uvek sam mislila da su ljudi koji imaju pokvarene zube, neodgovorni prema sebi.
Sada drugačije razmišljam, pretpostavljam da nisu imali novca da srede zube, kao što nemam ni ja.“ Ili: „Ne znam šta ću da kuvam sutra, nemam ništa u špajzu“. Ili: „Dete moje, ne možeš da ideš na fakultet, nemamo para.“ Ili: „Još ne grejemo, ove godine nismo mogli da kupimo ogrev“.
Ovo su bečejske priče, ali mogu biti i novosadske ili senćanske. To što ljudi ne kažu, a vidimo na njima, su stare cipele, kaputi od pre 10 godina, poluprazne korpe koje ljudi nose kući s pijace.
Pre nekoliko dana, 18. oktobra je u svetu obeležen međunarodni dan protiv siromaštva i gladi.
U Srbiji pola miliona građana živi ispod linije siromaštva, a to znači da nemaju novca za najosnovnije potrebe.
Zbog toga mnogi žale za lepim starim vremenima, koja, kako idu godine, postaju sve ružičastija.
Vrati nam se, druže Tito
Istraživanje „Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam“ obavljeno je u septembru mesecu na uzorku od 1.813 građana Srbije u okviru projekta fondacije Fridrih Ebert, Centra za studije socijalne demokratije i Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Centralna ideja istraživanja je sučeljavanje nalaza istraživanja iz različitih tranzicionih perioda. Reč je o poređenju odnosa građana Srbije prema Titovom socijalizmu s kraja osamdesetih, Miloševićevom ratnom socijalizmu u devedesetim godinama i prema postpetooktobarskoj tranziciji. Istraživanjem su obuhvaćeni ispitanici uzrasta od 16 do preko 70 godina, različitih obrazovnih nivoa iz svih socijalnih slojeva, koji su odgovarali na 109 pitanja.
Učesnici u istraživanju životni standard u vreme socijalizma ocenili su četvorkom, dok vreme Slobodana Miloševića i današnje vreme dvojkom.
Srećko Mihailović, vođa istraživačkog tima, izjavio je za beogradske medije da su mišljenja i stavovi građana jedan od veoma važnih kriterijuma za realnu procenu uspešnosti tranzicije. Jedan od zaključaka istraživanja je da su oni koji nisu predstavljeni u vlasti i institucijama, nisu uključeni u odlučivanje ni na najnižem lokalnom nivou, najviše razočarani, rekao je Mihailović.
Iz odgovora anketiranih se vidi i da je socijalizam bio najbolji, osim po političkim slobodama. Što se te oblasti tiče, danas je najbolje.
Mihailović je rekao da po dva parametra, političkim slobodama i sistemu, najgore nam je bilo u vreme Miloševića (ratovi, nacionalizam, hiperinflacija, međunarodna izolacija, bombardovanje). Danas je najgore na planu životnog standarda i privrede.
Velika većina ispitanika, 81 posto, misli da je bilo najbolje u vreme Tita, 6 odsto kaže da je najbolje bilo doba Miloševića, a 10 posto smatra da je danas najbolje.
Više od tri petine anketiranih građana kaže da živi isto, gore, ili malo gore od svojih roditelja. To je statistički tačno, a verovatno je i najuverljiviji dokaz o žrtvovanosti generacija koje su početkom devedesetih godina imale između 20 i 40 godina i o stagnaciji društva.
Razočaranje građana je ravnomerno raspoređeno bez obzira na pol, zanimanje, školsku spremu, radni status ili mesto stanovanja. „Razlike se, međutim, pojavljuju u oceni budućeg statusa dece. Nešto više od polovine građana Srbije misli da će njihova deca živeti dosta lošije, lošije, ili isto kao i oni. Oni koji su se u tranziciji bolje snašli i osećaju se ’dobitnicima’, a to su obrazovaniji, na boljim radnim mestima i mlađi, sa više optimizma procenjuju šanse svoje dece. Poražavajuće je da čak 70 odsto građana koji su prošli hiperinflaciju, nestašice osnovnih namirnica, dominaciju crnog tržišta, masovne odlaske na prinudne odmore, izjavljuje da je zabrinuto i uplašeno zbog moguće gladi“, rekla je jedan od istraživača Tanja Jakobi.
Da Srbijom danas vladaju kriminalci misli 23 odsto ispitanika, a samo 18 posto njih smatra da su vlastodršci predsednik države, vlada, Skupština i premijer. Dalje, 18 odsto građana tvrdi da vladaju vlasnici velikih preduzeća, 14 odsto da je vlast u rukama političkih stranaka, 15 procenata ne zna ko vlada u Srbiji, a 12 odsto smatra da je „vladar“ međunarodna zajednica.
Prema rezultatima istraživanja, 44 odsto ispitanika misli da je privatizacija „čista pljačka“, 27 odsto da je „nužna, ali se sprovodi na pogrešan način“, 26 odsto ne zna da je oceni, a privatizaciju ovakvu kakva je podržava tri odsto.
Što se tiče poverenja građana u institucije, samo obrazovni sistem je dobio srednju ocenu (3), ostale institucije ocenjene su lošije. Građani više veruju vojsci, policiji i sudstvu nego političkim institucijama (predsedniku republike, vladi, parlamentu i političkim strankama), a odnos ocena je 2,86 prema 2,43. Građani su imali najviše poverenja u političke institucije u Titovo vreme, u vreme Zorana Đinđića, zatim u vreme Borisa Tadića, a malobrojni su oni koji tvrde da su imali najveće poverenje u institucije u vreme Miloševića i Koštunice.
|
Inflacija će premašiti plan Teško je očekivati da inflacija do kraja godine neće premašiti osam odsto, naročito ako dođe do poskupljenja gasa i drugih usluga pod kontrolom države, izjavio je prošle nedelje saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović: „Samo optimisti veruju da će ovogodišnja inflacija biti osam odsto. Ako hoćemo da budemo realni, procenjujemo da će inflacija premašiti projektovane okvire“, rekao je Đogović i naglasio da se u narednih tri do šest meseci očekuje cenovni pritisak u svim robnim grupama. Prema njegovim rečima, kvartalne prognoze ukazuju da čak 42 odsto anketiranih proizvođača računa na povećanje, a nijedan od njih na smanjenje cena svojih proizvoda. „Ovi podaci ukazuju na dalje jačanje inflacionih tokova u privredi, a to bi moglo da prisili NBS da zaoštri ionako restriktivni kurs u kormilarenju kreditno-monetarnom politikom“, ocenio je Đogović. Rekao je i da je inflacija u avgustu bila „izuzetno intenzivna“ (1,4 odsto) i da je bila posledica smanjenja ponude poljoprivrednih proizvoda, postojanja kartela i monopola, ali i zakasnelog reagovanja države na tržištu. |
Nezaposleni, zaposleni i „uhlebljeni“
Da se slično istraživanje sprovede samo na teritoriji Bečeja, verovatno bismo imali gotovo identične rezultate. Mnogi i ovde plaču za Titovim vremenom, naročito oni koji su u periodu od petooktobarske revolucije naovamo izgubili posao – svojom ili tuđom krivicom.
Prema podacima iz 2009. godine, na teritoriji opštine Bečej bilo je zaposleno 8.737 građana, danas ih je, sasvim sigurno manje. Mnogo je i onih koji nakon što su dobili otkaz u svojih pređašnjim firmama ili je propalo preduzeće u kom su radili, nisu uspeli da se snađu, to jest da se prekvalifikuju i da nađu drugi posao. Ruku na srce, ima i onih koji ne žele da rade i još uvek plaču za prohujalim vremenima, ili su, umesto da ulože u novi posao, otpremninu s prethodnog posla suludo potrošili na svakodnevne potrebe.
Snalažljivi i licemerni, pak, učlanili su se u „prigodne“ političke stranke i na taj način su našli uhlebljenje u „državnoj službi“. Dovoljno je prošetati se u javnim preduzećima i u zgradi lokalne samouprave, jer upravo na tim mestima sedi deo zaposlenika po „političkoj liniji“.
Ipak, nema posla za sve, te je u julu 2010. godine broj nezaposlenih u Bečeju bio 4.666, od toga 2.487 muškaraca i 2.179 žena. U decembru 2009. godine broj nezaposlenih bio je 4.733, a u decembru 2008. godine 4.181.
Da se broj zaposlenih u Bečeju smanjuje, jasno je i bez podataka, ali pomoću njih se donose zaključci koji mogu da budu od koristi u budućnosti (u šta vredi ulagati, koji obrazovni profili su potrebni itd.).
Što se tiče broja zaposlenih po sektorima delatnosti u opštini od 2006. do 2009. godine, jasno je da nigde ne cvetaju ruže. Naime, 2006. godine broj privatnih preduzetnika i zaposlenih bio je 1.837, a 2009. godine 1.572. Zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama 2006. godine bilo je 8.098, dok ih je 2009. godine bilo 7.166. U poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi u opštini Bečej 2006. godine radilo je 1.838 ljudi, 2009. godine 1.428. U prerađivačkoj industriji, recimo, 2006. godine bilo je zaposleno 2.761, a 2009. godine 2.289 ljudi, dok je u oblasti proizvodnje električne energije, gasa i vode 2006. godine radilo 142, a 2009. godine 139 građana. Trgovina na veliko i malo 2006. godine zapošljavala je 932, a prošle godine 779 ljudi, a poslovima s nekretninama i iznajmljivanjem 2006. godine bavilo se 181, a 2009. godine 220 osobe. U obrazovanju je 2006. godine radilo 537 ljudi, a 2009. godine 653. Zdravstvenim i socijalnim radom se 2006. godine bavilo 493, dok se 2009. godine ovim poslovima bavilo 541 građanin (podaci Odeljenja za privredu i razvoj opštine Bečej).
K.D.F. (Izvor: dnevna i nedeljna štampa, baze podataka opštine Bečej)
