trg_fontane
Privreda u opštini Bečej je u poslednjih deset-petnaest godina skoro sasvim propala, nestala su ili su u stečaju nekadašnja dobrostojeća preduzeća, uz nekoliko izuzetaka koji potvrđuju pravilo, i zato u ovom gradu je očigledno nemoguće da razne gradske manifestacije i proslave sponzorišu upravo velika preduzeća koja solidno posluju, opet uz malobrojne izuzetke, te zbog toga proslavu Dana Bečeja (1. avgust) u najvećem iznosu finansiraju građani opštine Bečej iz lokalnog budžeta.
Početkom jula 2010. godine se još nije znalo kakav će program biti za Dan grada, a po tadašnjim informacijama cena proslave je trebala biti oko 41.000 evra. Međutim, ta cena nije prihvaćena, jer su članovi lokalne vlade smatrali da se za proslavu može potrošiti najviše 2,5 miliona dinara. Proslava je trebala biti održana od 30. jula do 1. avgusta, međutim, zbog lošeg vremena, pojedini planirani koncerti („Garavi sokak“ i Ignac Šen, Vera Kovač Vitkai…) održani su tek 24. septembra. Za proslavu Dana grada 2010. godine je, kako su objavili jesenas nadležni u lokalnoj samoupravi, u periodu između 26.6. i 24.9. izdvojeno 2.429.870 dinara (troškovi organizacije, ishrane obezbeđenja, osiguranja, programa) a preostali dug opštine je bio 693.170 dinara izvođačima, što je ukupno 3.123.040 dinara za realizaciju manifestacije. Donatori su na namenski račun opštini Bečej uplatili 598.000 dinara, a pored toga su obezbedili i potrepštine u naturi (hrana, prevoz, promotivni materijal, popusti prilikom isplate ugovorenih obaveza), te je tako manifestacija poreske obveznike na teret budžeta opštine Bečej ukupno koštala 2.525.000 dinara, ne računajući donatorstvo u nenovčanim sredstvima, u iznosu od milion dinara, saopštili su nadležni predstavnici lokalne vlasti.
Međutim, javnosti do decembra 2010. godine nije prezentovan finansijski izveštaj o ceni proslave ni nakon nekoliko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje je nadležnima u opštini u nekoliko navrata, od septembra meseca pa nadalje, uputila redakcija Bečejskog mozaika, tražeći finansijski izveštaj i kopije računa i izvode iz banaka o isplatama. Nakon što je redakcija uputila žalbu kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, 20. decembra 2010. godine načelnik Opštinske uprave lokalne samouprave Bečeja dostavio je kopiju dokumenata u vezi sa proslavom Dana grada (dobijeno je 56 stranica dokumenata A4 formata). Tim papirima je „pokriven“ iznos od 2.521.282,88 dinara koji je iz opštinskog budžeta potrošen za proslavu Dana grada.
Proslava je, inače, održana u dva dela (zbog lošeg vremena), krajem jula/početkom avgusta (2 dana) i 24. septembra prošle godine.
Prema dobijenoj specifikaciji, izvršeno je 17 isplata raznim dobavljačima.
Firmi SZR „FIT-PRINT“ iz Novog Sada je 23. juna plaćeno 35.000 dinara za dekoraciju balonima (na predračunu se navodi da je reč o dekoraciji balonima, a u rubrici JM/količina piše: 1,00). KMF-u (klub malog fudbala) „Bečej“ iz Bečeja je 28. juna upućeno 200.000 dinara za održavanje „Sportsko omladinskih dana opštine Bečej 2010“. U molbi predsednika ovog kluba za novac, upućenoj predsedniku opštine, pisalo je da bi se novac potrošio za kupovinu sportskih rekvizita potrebnih za održavanje takmičenja (takmičenje je počelo turnirom u fudbalu 3 na 3), za marketing (plakate, majice, reklame), za kupovinu pehara, medalja, diploma, osvežavajućih pića za takmičare, kao i za troškove službenih lica i učesnika u organizaciji takmičenja.
DDOR-u Novi Sad je 5. jula plaćeno 99.088 dinara za troškove osiguranja.
Navodi se i da je izvršena isplata za SZR i prevoz „Rolometal – Studio“ Bečej 16. jula, a reč je o 1.119.525 dinara za, kako se navodi, usluge za tehničku realizaciju proslave praznika na osnovu ugovora o javnoj nabavci za usluge za tehničku realizaciju proslave praznika opštine Bečej. U ugovoru se, inače, navodi ukupan iznos od 1.492.700 dinara, a od toga se avansno, na osnovu predračuna plaća 1.119.525 dinara, a ostatak sedam dana nakon dobijanja konačnog računa. Ipak, u specifikaciji troškova za Dan grada Bečeja postoji samo stavka o isplati 1.119.525 dinara „Rolometalu“. Ukupna cena (1,4 miliona dinara), piše u ugovoru, obuhvata prevoz do mesta događaja i nazad, montažu, rad sa opremom, demontažu, kao i iznajmljivanje opreme – aluminijumske krovne konstrukcije 13×12 metara, bine 12×10 metara, visine 1,2 metra, ozvučenja „Line Array“ u dovoljnoj količini i dovoljne snage da obezbedi zvučni pritisak od 100 dB u celom slušnom frekventnom opsegu u svakoj tački gde će biti posetioci, monitora, mikrofona, miksera i ostale opreme koja će zadovoljiti potrebe muzičkih grupa i posebne zahteve izvođača programa, rasvete 48 kW belog svetla, Moving Head-ova minimalne snage 575W i minimalne količine 24 komada itd., sigurnosne ograde oko 200 dužnih metara, navodi se u ugovoru u kom se pominju i kvalifikovani ljudi za postavku i rad sa opremom. (U ugovoru između ostalog piše i da ukoliko je oprema postavljena, a događaj je otkazan, dobavljaču treba da se isplati 90 posto ugovorene cene.)
Sledeća isplata obavljena je 21. jula, tad je firmi „Vojvodina Music“ iz Iriga plaćeno 196.352 dinara (bez PDV-a 166.400 dinara) za koncert „Garavog sokaka“ (koncert je zakazan za 31. jul, a održan je 24. septembra).
U specifikaciji troškova navodi se i da je Mađarskom kulturnom društvu „Petefi Šandor“ 23. jula plaćeno 150.000 dinara za šator za presvlačenje učesnika na koncertima koji su trebali biti održani blizu bine na obali Tise.
Zatim, Narodna biblioteka Bečej 23. jula dobila je 55.000 dinara za održavanje manifestacije „Lepota mog zavičaja“ (za putne troškove gostiju, nagrade – knjige za 14 učenika i pribor za crtanje za 20 učenika – i za troškove organizacije programa).
Domu zdravlja Bečej je 23. jula upućeno 25.000 dinara za zdravstveno obezbeđenje učesnika i gostiju za vreme svečanosti.
Gradsko pozorište Bečej dobilo je 23. jula 45.168 dinara za kupovinu košulja za duvački orkestar (košulje su kupljene u prodavnici „Prvi maj Pirot“, 24 komada po ceni od 1.882 dinara za komad). Dana 28. jula Gradskom pozorištu upućeno je i 65.000 dinara za troškove aranžmana hora za nastup na proslavi Dana grada.
SZR-u AB „Metal“ iz Bečeja 28. jula plaćeno je 26.775 dinara za nabavku plaketa i pločica za izradu godišnjih nagrada i nagrade za počasnog građanina opštine (22 plaketa po ceni od 1.050 dinara i 7 pločica po ceni od 525 dinara).
SZR-u „Sitograf“ iz Bečeja 30. jula plaćeno je 21.664 dinara za izradu i štampanje omota i futrola za zahvalnice i diplome za Dan grada (27 komada po ceni od 680 dinara po komadu).
Štampariji LUX iz Bečeja 30. jula plaćena su dva računa, jedan je na iznos od 7.339 dinara za idejno rešenje i štampanje reklamnog materijala za Dan grada (80 pozivnica i 10 plakata), a drugi na iznos od 132.785 dinara, takođe za reklamni materijal (250 pozivnica, 1.000 programskih svezaka, 400 plakata, cirada, 300 zastavica, 10 logoa, 160 sportskih diploma, 100 sportskih plakata, 100 parking karata, 600 plakata, 1.500 letaka, 140 zahvalnica, 600 vizitkarata).
Krugu kulture „Dr Kiš Imre“ iz Bačkog Petrovog Sela 30. jula je plaćeno 120.000 dinara za, kako se navodi, honorare i putne troškove za grupe „Sigma“ i „Čaloka“, za poklone gostima iz inostranstva i za honorare voditeljima programa.
Društvu sa ograničenom odgovornošću „PSP Elektronik“ iz Novog Sada 22. septembra plaćena su dva računa, jedan na iznos od 135.637 dinara za iznajmljivanje 16 komada mobilnih toaleta, a drugi na iznos od 86.947 dinara za iznajmljivanje agregata.
Ukupan iznos svih računa je 2,52 miliona dinara.
Mada je redakcija Bečejskog mozaika tražila kopije računa i izvode iz banaka za svaku pojedinačnu isplatu iz opštinskog budžeta, nije ih za sve navedene stavke dobila (kopije izvoda iz banaka uopšte nije dobila).
S druge strane, pošto se ne navode troškovi organizacionog odbora proslave, pretpostavlja se da su članovi tog tela besplatno radili, mada je ranije bilo nezvaničnih informacija o isplati honorara i za njih.
Dalje, nema traga o tome da li je pevačici Veri Vitkai Kovač plaćen honorar ili ne. Nema podataka ni o tome da li je održavanje tzv. pratećih manifestacija proslave, kao što je veliko takmičenje u kuvanju riblje čorbe na obali Tise i takmičenje u kuvanju kod restorana „Mali lovac“ finansijski pomogla lokalna samouprava, mada nije isključeno da su te manifestacije pomogli donatori proslave.
Kristina Demeter Filipčev
Izveštaji o radu javnih preduzeća
Opštinske firme poslovale s gubitkom
Sredinom 2010. godine Skupština opštine Bečej usvojila je godišnje izveštaje o poslovanju opštinskih javnih preduzeća iz prethodne godine, izuzev izveštaja o radu Potisja, komunalnog preduzeća u većinskom vlasništvu opštine (to preduzeće od osnivanja, od 2008. godine, nije podnelo izveštaj o radu svom osnivaču, lokalnom parlamentu).
Izveštaji o radu javnih preduzeća za 2010. godinu trebali bi da budu usvojeni na sednici lokalnog parlamenta u maju ili junu mesecu ove godine.
Toplana
U godišnjem izveštaju o poslovanju Javnog preduzeća za proizvodnju i isporuku toplotne energije Toplana Bečej, koje proizvodi i isporučuje toplotnu energiju iz daljinskog centralizovanog izvora za grejanje stanova i poslovnih prostorija vrelovodnom mrežom do podstanica korisnika, između ostalog piše da se proizvodnja toplotne energije u 2009. godini odvijala stabilno, zahvaljujući, pre svega, kvalitetno obavljenom generalnom remontu proizvodne opreme i vrelovodne crevne mreže.
U izveštaju je, međutim, istaknuto da je i tokom 2009. Toplana imala veliki broj havarija na distributivnom cevovodu, ali su one otklonjene u roku od nekoliko časova, te su prekidi u isporuci toplotne energije bili minimalni. Ipak, ovo javno preduzeće je te godine poslovalo s gubitkom. „Kada se razmatraju uslovi poslovanja u 2009. godini, ono što je karakteristično je visoka prosečna temperatura u zimskom periodu i veliki disparitet cena energenata i cene toplotne energije. Sve to je otežavalo rad samog postrojenja i imalo veliki negativan uticaj na rezultat poslovanja. Rezultati poslovanja pokazuju da je i pored mera štednje koje su preduzimane, Toplana poslovala sa gubitkom. Razlozi poslovanja sa gubitkom mogu biti raznovrsni, ali osnovni su izraženi u obavezi da se, shodno važećim propisima, mora izvršiti otpis nenaplaćenih potraživanja starijih od 60 dana, nepovoljni vremenski uslovi prouzrokovani visokim temperaturama u zimskom periodu i disparitet cena energenata i cene toplotne energije.
Iako je cena toplotne energije povećana već od 1. januara 2009. godine za 22 odsto, ovako korigovana cena nije mogla da pokrije troškove proizvodnje i distribucije toplotne energije. Ono što je posebno obeležilo 2009. godinu je kulminacija nelikvidnosti preduzeća. Uzrok ovome leži, pre svega, u dugogodišnjem disparitetu cena energenata i toplotne energije, kao i u sve težoj naplati potraživanja, jer su se korisnici Toplane našli u veoma teškoj situaciji, pre svega zbog problema u poslovanju brojnih preduzeća koja posluju na teritoriji opštine, koja zapošljavaju ili su zapošljavala značajan deo naših korisnika“, piše u izveštaju Toplane.
Što se tiče rezultata poslovanja Toplane u 2009. godini, plan proizvodnje toplotne energije za 2009. godinu od 18.492.470 kWh ostvaren je sa 77,6 odsto, odnosno proizvedeno je 14.356.145 kWh. Plan potrošnje prirodnog gasa ostvaren je sa 85,7 odsto, odnosno potrošeno je 2.374.631 Sm3, dok je potrošnja električne energije ostvarena sa 94,7 odsto, odnosno potrošeno je 1.012.432 kWh. Kako se navodi, manji obim proizvodnje toplotne energije je posledica smanjene potrebe za toplotnom energijom zbog visokih zimskih temperatura, prelaska dela korisnika na korišćenje drugih vidova energije (struja, gas, čvrsto gorivo) i racionalizacije potrošnje sve većeg broja korisnika.
Proizvodnja i prodaja toplotne energije u 2009. godini bila je manja za oko 550.000 kWh u odnosu na 2008. godinu.
Godišnje potrebe za toplotnom energijom su ispod 15 miliona kWh, jer, recimo, 2009. godine isporučeno je 14.356.145 kWh toplotne energije (56,70 posto za stambene prostorije, 26,38 za budžetske korisnike i 16,92 posto za poslovne prostore).
Podsetimo i da poslednjih nekoliko godina nije bilo priključenja novih korisnika na sistem Toplane.
Što se tiče finansijskog rezultata Toplane u 2009. godini, ukupni prihodi (poslovni prihodi, prihodi od finansiranja i ostali prihodi) su planirani u iznosu od 145,03 miliona dinara, međutim, ostvareno je 118,25 miliona, a gubitak firme je 18,85 miliona dinara.
Poslovni rashodi su 120,24 miliona dinara, što je za 17,98 miliona manje od plana, s tim da većina troškova i rashoda nije ostvarena u planiranoj visini, a neki su značajno veći od planiranih vrednosti.
Za troškove pomoćnog potrošnog materijala potrošeno je 383.277 dinara više nego što je planirano; za troškove proizvodnih usluga potrošeno je 532.733 dinara više zbog većih usluga za održavanje vrelovodne mreže; veći su i nematerijalni troškovi za iznos od 450.405 dinara zbog povećanja iznosa sudskih taksi za podnošenje predloga za izvršenje povećanog broja podnetih predloga i obaveze isplate nepredviđene procesne kamate Srbijagasu u iznosu od 318.942 dinara (za tužbu po kamatnim obračunima od 2005. do 2007. godine); i rashodi predviđeni za kamate su veći za 5,9 miliona dinara zbog neblagovremenog izmirenja obaveza prema Srbijagasu (dobavljač); i nenaplaćena potraživanja od kupaca duže od 60 dana su veća od plana za 3,5 miliona dinara zbog otpisa potraživanja; vanredni rashodi su uvećani za troškove adaptacije sekundarne cevne mreže u Malom ritu u iznosu od 429.841 dinara itd.
Za troškove zarada zaposlenih u Toplani plaćeno je 17,7 miliona dinara (a bruto zarade su bile 20,87 miliona), a rashodi po ugovoru (naknade članovima Upravnog i Nadzornog odbora) iznosili su 1,9 miliona, na reklamu i propagandu je potrošeno 142.502 dinara, za reprezentaciju 221.366 dinara, itd.
U godišnjem izveštaju o poslovanju Toplane navode se i podaci o platama zaposlenih. U firmi radi prosečno, kako se navodi, 18,76 zaposlenih, 5,02 njih ima visoku školsku spremu i njihova bruto zarada je bila 118.940 dinara, dvoje radnika imaju visoku stručnu spremu i oni su zarađivali 71.525 dinara, 7,64 radnika ima srednju stručnu spremu, oni su zarađivali 63.882 dinara, troje raspolažu stručnom spremom „kvalifikovani radnik“ i platom od 42.681 dinar, a sa nižom spremom je zaposlena 1,10 osoba, a njena bruto plata bila je 42.681 dinar.
I članovi Upravnog i Nadzornog odbora Toplane lepo su zarađivali (reč je o bruto iznosima): predsednik Upravnog odbora je mesečno dobio 23.012 dinara, članovima odbora pripadalo je 15.301 dinar, predsedniku Nadzornog odbora 6.146 dinara, a članovima ovog tela 4.578 dinara.
Ukupne neizmirene obaveze Toplane krajem 2009. godine bile su 74,47 miliona dinara, a potraživanja firme 35,6 miliona.
Programom poslovanja preduzeća za 2009. godinu planirano je ostvarenje dva projekta: osavremenjavanje opreme i povećanje energetske efikasnosti (rekonstrukcija ekonomajzerskih paketa na kotlovima) i rekonstrukcija vrelovodne mreže (severna magistrala). Ovi projekti nisu ostvareni.
Vodokanal
Jedino javno preduzeće čiji se finansijski izveštaj za 2009. godinu, uz izveštaj nezavisnog revizora, nalazi na veb-sajtu firme je Vodokanal. Iz izveštaja se vide bilans stanja i uspeha, gubitak firme itd.
Ono što pored toga vredi istaći jeste da je Vodokanal 2009. godine imao mnogo manje ulaganja u razvoj infrastrukture nego što je to bio slučaj godinu dana ranije. „Ova godina je bila jedna od najtežih u proteklom periodu iz više razloga. Ulaganja su bila minimalna, sredstva koja su nam bila odobrena nisu stizala na naš račun, a u letnjem periodu imali smo problema sa vodosnabdevanjem, pa smo bili prinuđeni da smanjimo pritisak“, rekao je krajem 2009. godine Žolt Galus, direktor Vodokanala.
Po mišljenju Galusa glavni problem, iz kojeg su proistekli svi ostali, su nedovoljna finansijska sredstva kojima Vodokanal raspolaže.
Krajem godine Vodokanal je preuzeo i vodosnabdevanje u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu.
Vodokanal je u 2009. godini ostvario poslovne prihode u iznosu od 86.831.000 dinara, rashode u iznosu od 106.332.000 dinara i neto gubitak u iznosu od 15.063.000 dinara.
Komunalac
Javno preduzeće Komunalac, navodi se u godišnjem izveštaju o poslovanju, u 2009. godini obavljalo je svoju delatnost u skladu sa planom i programom rada – održavanje čistoće javnih površina i održavanje javnih zelenih površina. Iznošenje fekalija iz domaćinstava i privrede obavljano je do 31. avgusta 2009. godine, piše u izveštaju, a prihodi od te delatnosti bili su 195.222 dinara.
Održavanje čistoće javnih površina, gradskih ulica u Bečeju, odvijalo se po programu koji je osnivač, lokalna samouprava, tri puta smanjivao rebalansima budžeta u 2009. godini, ali se navodi da osnivač ni ta revidirana sredstva nije uplatio firmi u celosti. Umesto površine od 22.906.704 m2 koliko je planirano, u toku 2009. godine očišćeno je 20.805.676 m2 (15.676.720 m2 čistilo se svakodnevno, 1.593.360 m2 svakog trećeg dana, 3.068.296 m2 jednom nedeljno i 465.300 m2 svakodnevno 5 meseci).
Od 1. maja do 31. jula ručno se čistilo šetalište na Tisi svaki dan, piše u izveštaju.
Što se tiče održavanja javnih zelenih površina, košenje travnjaka obavljeno je na ukupno 81.507 m2. Pored toga, javno preduzeće bavilo se i održavanjem ruža, ukrasnog šiblja, živih ograda, parkova i drvoreda. Orezivanje drvoreda koštalo je 943.620 dinara.
Prihodi prodavnice cveća bili su 1,83 miliona dinara, prihodi prodavnice cveća na velikom katoličkom groblju 122.568 dinara, prihodi rasadnika iznosili su 369.956 dinara, a ostali prihodi 3.029.769 dinara.
Od pogrebnih usluga Komunalac je u 2009. godini ostvario 15 miliona dinara. Organizaciona jedinica Pijaca donela je prihode u iznosu od 7 miliona dinara.
Što se tiče prihvatilišta za pse i zoohigijeničarske delatnosti, ovi poslovi su dodeljeni Komunalcu 2009. godine. Opština Bečej je za azil za pse trebala da obezbedi 1,29 miliona dinara, a za troškove zoohigijeničara 635.593 dinara, međutim, rebalansom budžeta su planirana sredstva smanjena – za azil je bilo namenjeno svega 539.830 dinara, a za zoohigijeničara 317.796 dinara.
Komunalac gazduje i Parkom prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva, a prihodi za obavljanje te delatnosti planirani su u iznosu od 9,8 miliona dinara (prihodi od prodaje ribolovačkih dozvola, prihodi od opština Bečej, Novi Bečej i Žabalj), a ostvareno je samo 6,4 miliona dinara.
U izveštaju o poslovanju Komunalca piše da je firma u 2009. godini ostvarila ukupan prihod od 54.129.589 dinara i ukupan rashod u iznosu od 61.473.182 dinara, te je gubitak 7,34 miliona dinara.
Komunalac je ostvario tzv. sopstvene prihode od prodaje robe i usluga u iznosu od 35 miliona dinara, iz budžeta opštine u iznosu od 16,49 miliona, od opština Novi Bečej i Žabalj u iznosu od 934.557 dinara, a imao je i tzv. ostale prihode u iznosu od 1,69 miliona dinara.
Što se tiče rashoda, najviše novca je potrošeno na zarade zaposlenih u javnom preduzeću, 27 miliona dinara (bruto), kao i na tzv. ostale materijalne i nematerijalne troškove, 10,1 milion, a tzv. ostale isplate bile su 7,75 miliona dinara.
U toku 2009. godine realizovane su investicije u vrednosti od 2,9 miliona dinara – ulaganje u osnovna sredstva (kupovina čamca, motora, štampača, klima uređaja, traktora, pokretnog agregata za navodnjavanje, kamere, elektromotora za čamac, dvogleda, pisaćeg stola, stolice, police sa ormanom, skenera, nekakve opreme za parking) i u aktiviranje bioloških sredstava (dugogodišnji zasadi – voćnjaci).
Stankom
U izveštaju o radu Javnog preduzeća Stankom za 2009. godinu navodi se da je ukupan prihod preduzeća u odnosu na plan bio na nivou od 51 odsto, odnosno 58.546.180 dinara. U izveštaju piše i da ovo preduzeće gro svojih sredstava crpi iz komunalnih izvora (70 odsto), iz sredstava putne privrede (10 posto), iz sredstava stanarine i zakupa (12 posto) i iz solidarnih i ostalih izvora sredstava (8 odsto).
U toku godine preduzeće je obavilo adaptaciju tri lokala, rušenje i zidanje ogradnog zida i više intervencija manjeg obima.
Što se tiče putne privrede i održavanja komunalnih objekata, u 2009. godini održavani su semafori (5 na 6 raskrsnica), uz kontrolu ispravnosti uređaja na svakih 15 dana. U toku godine obavljeni su i radovi na krpljenju udarnih rupa na kolovozima na opštinskim putevima i ulicama u Bečeju, Bačkom Petrovom Selu, Bačkom Gradištu, a u manjem obimu i u Radičeviću, u Poljanicama i Drljanu. Put u industrijskoj zoni pored Sojaproteina krpljen je, kako se navodi, tri puta u toku godine zbog intenzivnog teškog teretnog saobraćaja. Za krpljenje rupa potrošeno je 340 tona asfaltne mase. Preduzeće je u toku 2009. godine obavilo košenje trave pored magistralnih i regionalnih puteva, održavalo je vertikalnu i horizontalnu saobraćajnu signalizaciju, postavilo je više od 200 saobraćajnih znakova, održavalo puteve u zimskom periodu (čišćenje puteva je radio Zidar), u toku godine izvedeni su najneophodniji radovi na čišćenju slivnika i održavanju otvorene i zatvorene atmosferske kanalizacije itd.
Jedan od većih prihoda Stankoma je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, 2009. godine naplaćeno je 30,9 miliona dinara, odnosno 71,80 odsto.
Izrađeni su i planovi detaljne regulacije, urbanističke analize za nelegalne objekte itd. U toku godine asfaltirano je i 13 ulica u ukupnoj dužini od 6.741 metra, a nastavljeni su i neki ranije započeti radovi.
Kako je rečeno, finansijski plan Stankoma je samo delimično ostvaren tokom 2009. godine, jer umesto planiranih prihoda u iznosu od 113,71 miliona dinara ostvareno je samo 58,54 miliona, a troškovi su bili 67,89 miliona dinara.
Interesantno je da su samo troškovi za članove Upravnog i Nadzornog odbora iznosili 1,38 miliona dinara.
U zaključcima godišnjeg izveštaja o radu navodi se da je finansijski plan preduzeća ostvaren samo 51 odsto jer su izostala transferna sredstva iz pokrajine u iznosu od 47,53 miliona za izgradnju puteva u opštini, a s tim sredstvima procenat realizacije plana bio bi 94 posto, odnosno 106 miliona dinara.
U izveštaju se navodi i sledeće: „Zasad i dalje ostaje otvoren problem obaveza ovog preduzeća, polazeći od sklopljenog ugovora o pozajmici od 08.07.2002. godine sa Pokrajinskim sekretarijatom za finansije, radi finansiranja troškova prevoza mostovske konstrukcije iz Filshofena, a u svrhu izgradnje mosta preko Tise između Bečeja i Novog Bečeja. Ukupni troškovi su 18.224.270 dinara, uz napomenu da bi 50 posto od navedenog iznosa trebalo da pokrije opština Novi Bečej“.
Priča o izgradnji mosta – a ne i o novcu – u Bečeju je 2009. godine odavno bila bajata, jer su konstrukciju poklon mosta iz Filshofena opštine Bečej i Novi Bečej mnogo ranije poklonili Adi, i sada, početkom 2011. godine, taj most spaja Adu i Padej.
Tako su opštine Bečej i Novi Bečej po ko zna koji put uradile štetan posao za sebe, jer će makar opština Bečej uskoro postati – neki tvrde da je već postala – sasvim nezanimljiva i zaobiđena opština u centru Vojvodine, a to znači i da će nas zaobilaziti ulaganja i dešavanja i sve što se naziva pristojnim životom.
K.D.F.
Dok se čekaju izveštaji preduzeća za 2010. godinu
Ocene direktora
Mada za 2010. godinu još ne postoje izveštaji o poslovanju javnih preduzeća, u razgovoru sa direktorima tih preduzeća koji su vođeni krajem 2010. godine moglo se ponešto saznati o tome kako se radilo, mada će ipak finansijski pokazatelji biti najinteresantniji – kada ih bude bilo.
Sumirajući rezultate u 2010. godini, direktor Vodokanala Žolt Galus rekao je da je zadovoljan radom preduzeća, jer smatra da je servis u okviru redovnog i preventivnog održavanja vodovodne mreže i kanalizacione infrastrukture bio na najvišem mogućem nivou i sistemi firme su bili u funkcionalnom stanju tokom cele godine.
Međutim, 2010. godina je, kako je rekao, bila teška u poslovanju Vodokanala iz više razloga, a jedan od njih je preuzimanje održavanja i upravljanja vodovodnim sistemima Bačkog Gradišta i Bačkog Petrovog Sela od 1. januara. Galus je objasnio: „Prvih šest meseci bilo je najteže, ali smo uspeli da dokažemo da vršimo servis na adekvatnom nivou, što se između ostalog odrazilo na procenat naplate za naše usluge koji je u početku bio ispod 10 posto, a dostigli smo da je naplata u Bačkom Petrovom Selu i u Bačkom Gradištu oko 60 posto, što smatram uspehom u tom delu. Nastojimo da unapredimo te sisteme prvo u kvantitativnom smislu, da bude bolji pritisak, da ima dovoljne količine vode, a onda i u kvalitativnom smislu, da voda sa slavina potrošača bude higijenski ispravna, shodno mogućnostima koja su dosta ograničena jer ne raspolažemo finansijskim sredstvima za tu namenu. To je proces koji ne može od danas do sutra da se realizuje, ali sam ubeđen da dobrim odnosom i sticanjem poverenja potrošača i u tim naseljenim mestima možemo ostvariti dobru saradnju i ići napred“. Tokom 2010. je rekonstruisana i vodovodna mreža u Bečeju u Hajduk Veljkovoj ulici, od ulice Petefi Šandora do železničke pruge, u dužini od 760 metara, postavljeno je sedam novih šahtova i tri hidranta. Sredstva za realizaciju ovih radova čija je ukupna vrednost 4,6 miliona dinara, obezbeđena su iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje objekata za snabdevanje naselja i industrije vodom, od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo odobreno je 2.400.000 dinara i urađena je sanacija hidromašinske opreme u delu ulice Vladimira Nazora u Bečeju i sanacija hidromašinske opreme u Bačkom Petrovom Selu.
Ono čime direktor Vodokanala nije zadovoljan je što ni 2010. godine nisu bušeni novi bunari, iako je u planovima predviđeno bušenje bar jednog bunara godišnje, a taj će problem pre ili kasnije doći do izražaja. „Iz Fonda za kapitalna ulaganja odobreno je 52 miliona dinara. Taj novac je namenjen bušenju dva bunara u Bečeju, jednog u Bačkom Gradištu, a u Bačkom Petrovom Selu bismo povezali dva već izbušena bunara u sistem. Na taj način bi u svim ovim mestima došlo do poboljšanja vodosnabdevanja, više u kvantitativnom nego u kvalitativnom smislu, ali bi u Petrovom Selu bila bela voda u pitanju, koja može da se hloriše i bakteriološki da se poboljša. Sa realizacijom bismo počeli naredne godine, vremenski to dosta dugo traje pošto moramo raspisati javnu nabavku, mi ili Fond, i praktično kroz javne nabavke da realizujemo ove poslove. Moram napomenuti i to da već u aprilu možemo očekivati naglo otopljenje, te bismo morali da sprovodimo restrikcije u vodosnabdevanju, jer zaista ne raspolažemo potrebnim količinama vode da zadovoljimo povećane potrebe kada su visoke temperature“, rekao je Galus.
Prvi čovek drugog javnog preduzeća, Stankoma, koje je u protekloj godini promenilo naziv u Direkciju za izgradnju i sprovelo reorganizaciju unutar preduzeća, Zvonimir Stankov o 2010. godini je rekao: „Obeležje godine je svetska ekonom-
ska kriza koja se direktno odrazila i na područje delovanja kojim se mi bavimo, ali smo ovu godinu, bar po mojoj oceni, iskoristili za neke poslove koje možda ne bismo stigli da uradimo da smo u velikom investicionom ciklusu. Sada smo imali dovoljno prostora i vremena da uradimo poslove koji se uvek ostavljaju po strani“.
Direkcija za izgradnju tokom 2010. godine, po rečima Stankova, imala je „nekoliko ambicioznih projekata koje smo završili ili su još u toku. To je pre svega izrada planske dokumentacije: urađena su četiri plana detaljne regulacije koji su proizašli iz Generalnog urbanističkog plana i prilagođeni su novom Zakonu o planiranju i izgradnji. Osnovno je da je urađen plan detaljne regulacije banje i detaljne regulacije industrijske zone, koji ni na jednoj prezentaciji nisu dobili ozbiljnije primedbe, čak su dobili pohvale za kvalitet i za ideje koje su predstavljene. U planu detaljne regulacije banje date su i ideje kako može taj prostor da se razvija, ali je bitno da su dati samo osnovni okviri, kako i gde treba da bude locirana banja, a od budućih investitora se očekuje da kažu poslednju reč. Isto tako je i sa planom detaljne regulacije industrijske zone. Naši planeri su predložili gde treba da budu osnovni infrastrukturni objekti, saobraćajnice, elektrovodovi i tako dalje, a investitori će odrediti kakvu će namenu imati pojedini delovi, to jest parcele u industrijskoj zoni. Nismo stavili veliko ograničenje kroz planove detaljne regulacije, ali naš grad treba da stavi ograničenje koje se odnosi na oblast zaštite životne sredine. Koliko god dnevnopolitički aktuelno bilo da treba investirati, da treba otvarati nova radna mesta, mi kao razvijen grad, i urbanistički i infrastrukturno i na bilo koji drugi način, ne smemo dozvoliti da u naš grad uđu tehnologije i fabrike koje će negativno uticati na životnu sredinu i to je ono na šta se mora paziti kad je u pitanju industrijska zona. Drugi deo posla koji smo uradili je unutrašnja organizacija u samoj firmi koju smo prilagodili sadašnjem trenutku i potrebama u odnosu na zadatke koje lokalna samouprava očekuje da izvršimo. To će nam omogućiti da se pripremimo za efikasniji rad na zadovoljstvo budućih investitora i građana kojima su potrebne naše usluge. Treba istaći da i pored toga što je 2010. godina bila u znaku ekonomske krize, za investicionu grupu, i za Direkciju za izgradnju, i za grad, ovo je bila investiciono aktivna godina jer smo asfaltirali pet ulica u Bečeju, industrijsku zonu smo opremili transformatorima i ponovo je asfaltiran deo Iđoškog puta, a zahvaljujući tome što smo produbili i razvili odnose sa Fondom za kapitalna ulaganja“.
Nažalost, javna rasveta ni 2010. godine nije rekonstruisana i to je jedna od bolnih tačaka u Stankomu.
Prema rečima direktora Toplane Dejana Babina, to javno preduzeće dobro je poslovalo prošle godine: „Gledano sa aspekta rada i obavljanja delatnosti Toplane 2010. godina može se oceniti kao jedna od uspešnijih godina u poslednjoj deceniji. Tokom godine bilo je znatno manje prekida u isporuci toplotne energije, kao i znatno manje žalbi na kvalitet grejanja. Toplana je u skladu sa svojim mogućnostima izmirivala obaveze prema Srbijagasu i na taj način obezbedila stabilnu isporuku prirodnog gasa. Krajem oktobra Toplana je dobila i novu odluku o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, koja pored brojnih novina uvodi i mogućnost individualnog merenja u kolektivne stambene objekte. Tokom 2010. godine realizovan je jedan od dva projekta koji su pripremljeni još 2008. godine. To je projekat rekonstrukcije severnog magistralnog voda u ulici Miloša Crnjanskog. Realizacijom ovog projekta u predstojećoj godini se očekuje potpuni izostanak havarija na toj deonici, kao i značajno smanjenje gubitaka u distribuciji. Međutim, tokom 2010. godine nije realizovan projekat rekonstrukcije ekonomajzerskih paketa na kotlovima, pa se njegova realizacija planira za 2011. godinu“.
Krajem decembra 2010. godine Javno preduzeće Komunalac je nabavio specijalno komunalno vozilo za orezivanje drveća sa kamionskom korpom koja može da se diže u visinu do 20 metara (polovno vozilo, 2006. godište) čija je vrednost 3.304.000 dinara i dve nove ručne mašine za čišćenje snega marke „Kanadiana“, za koje je plaćeno 428.000 dinara. Sredstva za kupovinu ovih radnih mašina je obezbedila opština iz kredita od 120 miliona dinara koji je uzela 2010. godine. Najvažnija mašina je kamion sa platformom za orezivanje drveća, čija je prevashodna namena uređivanje drvoreda u opštini, ali će biti na raspolaganju i građanima.
LJ.M. i M.T.
Nezapočeti projekti i rad opštinskih ustanova
„Talentum“, bioskop i rekonstrukcija muzeja
Opštinske ustanove, pozorište, biblioteka i sportski centar funkcionišu manje-
-više prihvatljivo, uz poteškoće, zahvaljujući ekonomskoj krizi, a u poslednjih nekoliko godina zgrada biblioteke je adaptirana i rekonstruisana i rad u toj kulturnoj ustanovi odvija se na sasvim zadovoljavajući način.
„Crna tačka“ Bečeja, po mišljenju dela vlasti, ali i građana, mogao bi da bude Gradski muzej, koji vapi za adaptacijom, jer su zgrade muzeja u očajnom stanju.
Ne zna se da li će i kada biti rekonstruisane zgrade Gradskog muzeja jer, kako tvrde pojedini predstavnici opštinske vlasti, „nema zainteresovanih“ da se pokrene ta priča, mada su pre oko dve godine postojala obećanja iz Ministarstva kulture o skoroj adaptaciji zgrada muzeja, a potom i zgrade pozorišta.
U vezi sa radom muzeja postoji i jedna neverovatna informacija, a to je da Opštinsko veće lokalne samouprave nije usvojilo izveštaj o radu ove institucije kulture za (daleku) 2009. i plan rada za 2010. godinu, a ona ipak funkcioniše.
Na rad Gradskog muzeja sa više strana su upućene kritike: da se u muzeju po pitanju programa i obezbeđivanja sredstava iz drugih izvora,osim iz opštinskog budžeta, ništa ne radi.
Aktuelni v.d. direktora ove ustanove Branislava Mikić Antonić o tome je rekla: „Kritike su bile mnogobrojne, a neke od njih su proizašle, čini mi se, iz nedovoljnog poznavanja muzejske delatnosti. Prva i osnovna delatnost muzeja je da sakupljamo predmete u naše zbirke koje treba da budu zaštićeno pokretno kulturno dobro. Kulturno dobro je svaki predmet koji uđe u muzej i biva zaveden u muzejske knjige, a krajnji rezultat našeg rada jesu izložbe. Ako se kritike upućuju samo na osnovu toga da li ima izložbi ili nema, onda se stiče utisak da nije dovoljno iščitan naš izveštaj u kojem smo dužni da iznesemo i koliki je broj nabavljenih predmeta, koliko inventarisanih, fotografisanih, koliko je urađeno prateće dokumentacije itd. Postoji zakon po kome mi čuvamo istorijsko nasleđe sredine u kojoj živimo i za čega je muzej u Bečeju zadužen, na taj deo se baš i ne obrati pažnja, a onda se postavi pitanje izložbenog dela koji je okrenut ka javnosti, koliko je on zastupljen ili nije zastupljen. Drugi deo na koji se takođe manje pažnje obraća je izdavačka delatnost, ne samo naše kuće, nego i stručni tekstovi koje objavljujemo u stručnim časopisima. Naš posao je mnogo toga drugoga, pa tek na kraju dođe izložba. Što se tiče sredstava, naravno da se ne oslanjamo samo na budžet opštine. Konkurisali smo na nekim drugim nivoima i ta sredstva smo dobijali u određenim etapama i na osnovu njih su neki od navedenih poslova urađeni. Između ostalog jedna od muzejskih delatnosti je arheološko iskopavanje koje u ovom gradu nikad nije finansirano sredstvima opštine, bar ne u poslednjih 30 godina. Zaštita nepokretnih kulturnih dobara, odnosno arheoloških lokaliteta obavljena su sredstvima investitora, a ne sredstvima opštine i sav taj put zaštite muzejskih predmeta pojedinačno nije rađen iz sredstava opštine, nego iz sredstava za investicije. Takođe se oslanjamo na vanbudžetska sredstva kroz saradnju ili pomoć koju dobijamo od nekih drugih ustanova i firmi u ovom gradu“.
Jedna od frapantnih činjenica je da je u Gradskom muzeju u toku 2010. godine održano samo nekoliko manifestacija – pet izložbi, što je za 12 meseci izuzetno malo.
Druga frapantna i neverovatna informacija je da je u toj ustanovi održana i izložba golubova!
Dugo najavljivani projekat opštine, Regionalni centar za talente u Bečeju „Talentum“ čije formiranje je opština inicirala još 2008. godine, ni 2010. godine nije počeo da funkcioniše, a sva je prilika i da neće (zbog toga što se navodno ne zna ko je nadležan za registraciju takve ustanove).
Treća, polunajavljena investicija u Bečeju je bila ponovno oživljavanje bioskopa, ali ni od toga neće biti ništa.
Može li u Bečeju ponovo da postoji bioskop? – bilo je jedno od pitanja dece i mladih upućenih predsedniku opštine tokom Dečje nedelje 2010. godine.
Podsetimo, u Bečeju je bilo pokušaja da se pokrene priča o bioskopu. Pre petnaestak godina Bečejac Slobodan Petrićević, koji živi u Parizu, zajedno sa prijateljima inicirao je osnivanje bioskopa, odnosno renoviranje zgrade nekadašnjeg „malog“ bioskopa „Kozara“ po uzoru na bioskope u Parizu, ali za takvu ideju nije bilo sluha ni podrške, osim konstatacije da je „ideja dobra“.
Zgradi bioskopa „Kozara“ 2007. godine bila je namenjena drugačija sudbina, naime, već te godine je trebala da se adaptira i pretvori u tzv. plesni dom za potrebe KUD-a „Đido“ i ostalih kulturno-umetničkih društava i plesnih grupa u Bečeju.
Međutim, i ta inicijativa je ostala samo inicijativa. O tome zašto je to tako i zašto u Bečeju nema bioskopa, govorio je predsednik opštine Peter Knezi, kada je pokušao da odgovori na pitanja dece u toku Dečje nedelje. Objasnio je da je lokalna vlast razmišljala o tome da renovira zgradu nekadašnjeg bioskopa, ali za druge namene, međutim, kako je rekao, za to je potrebna dozvola republičke kancelarije za upravljanje imovinom „koju nismo pribavili jer jednostavno smo smatrali da to sada nije neophodno“.
S obzirom na to da je pre 5-6 godina u sali Gradskog pozorišta bilo organizovano prikazivanje filmova, predsednik opštine je rekao da bi se lokalna vlast potrudila da to ponovo pokrene, bar vikendom, ukoliko bi takva ideja bila inicirana peticijom (sa oko 3.000 prikupljenih potpisa građana).
Što se tiče projekcija filmova u sali Gradskog pozorišta, prema rečima direktora te ustanove Velimira Cvejanova, one su prekinute zbog slabog odziva publike, odnosno zbog para.
Poslednja inicijativa za reanimaciju bioskopa je pokrenuta prošlog leta, kada je grupa građana priredila filmski festival dokumentarnog rok filma u pivnici „Tata Brada“. Međutim, ova ideja nije konkretno i bukvalno vezana za reanimaciju bioskopa, odnosno za zgradu u kojoj bi bio bioskop, nego je reč o tome da se u manjim sredinama vide novi filmovi i produkcije.
LJ.M. i B.M.
Projekti u opštini
Najavljeno, započeto, urađeno
U toku 2010. godine u opštini Bečej realizovano je nekoliko projekata – iz lokalnog, ali i iz pokrajinskog i republičkog budžeta i fondova – međutim, u većini slučajeva ostvarenje projekata je tek započeto (radi se u fazama) ili je najavljeno za naredni period.
Jedan od poduhvata predstavnika opštine izazvao je negodovanje građana Bečeja – reč je o uvođenju naplaćivanja parkiranja u gradu (ne i u naseljenim mestima opštine). Tako su prvi dani 2010. godine ostali upamćeni po odluci lokalne vlasti da „uvede red i smanji gužve na ulicama grada“. Naime, 4. januara je počela naplata parkiranja u centru Bečeja na 433 mesta. Taj posao je u nadležnosti opštinskog javnog preduzeća Komunalac.
Stiče se utisak da posao s parkiranjem nije urađen kako valja, počev od toga što građani o ovoj odluci lokalne samouprave nisu bili blagovremeno i na adekvatan način obavešteni, nisu urađene sve pripremne radnje – nisu obeležena sva parking mesta, dimenzije mesta za parkiranje u nekim ulicama nisu propisanih gabarita, nema dovoljnog broja mesta za parkiranje, u prvo vreme nisu bila označena mesta za osobe sa invaliditetom (ta „greška“ je ispravljena, ali i danas bahati i bezobzirni građani parkiraju svoja vozila na mesta koja su rezervisana za automobile osoba sa posebnim potrebama).
Cena započetog sata parkiranja bila je 25 dinara uz maksimalno tri sata zadržavanja na jednom mestu. Ova novina je izazvala nezadovoljstvo građana, a gužve su se „preselile“ u delove grada gde se parkiranje nije naplaćivalo, pa su pojedine ulice gotovo neprohodne i danas, godinu dana kasnije.
Još jedna manjkavost u organizaciji parkiranja je krajem januara uslovila da Prekršajnom sudu bude podneta prekršajna prijava protiv Komunalca, jer parking mesta nisu bila očišćena od snega.
Uvođenje naplate parkiranja je učinilo i svojevrsno čudo u Bečeju, taj potez lokalne vlasti „pokrenuo“ je poslovično nezainteresovane građane Bečeja – koji u većini slučajeva očekuju da se neko drugi bori za njih – makar u virtuelnom prostoru, jer je na „Fejsbuku“ otvorena grupa „Ukinimo besmislenu naplatu parkinga u Bečeju“, koja je za kratko vreme okupila veliki broj članova sa kojima je čak i predsednik opštine vodio interesantnu polemiku. Pojedini članovi grupe „Ukinimo besmislenu naplatu parkinga u Bečeju“ koji se manje-više bave i politikom, najavljivali su čak i proteste protiv naplaćivanja parkiranja, međutim, „akcija“ je ipak ostala tamo gde je i rođena, kako to obično biva u bečejskom slučaju, u granicama virtuelnog sveta…
Što se zarade od parkiranja tiče, za prva tri meseca naplate ona je bila 825.242 dinara, a ulaganje oko milion dinara, tako je bar rekla direktorka Komunalca.
U toku 2010. godine je, inače, cena satnice sa 25 dinara smanjena na 17, ali početkom ove godine, bez ikakve najave i upozorenja, parkiranje je ponovo poskupelo: sada za svaki započet sat treba platiti 20 dinara.
Posao s parkiranjem je veoma isplativ posao, kad-tad će biti saopšteno da li će tako da bude i u Bečeju.
Smanjenje gubitaka
U januaru mesecu Vodokanal je preuzeo posao snabdevanja vodom potrošača u Bačkom Petrovom Selu, kao i u Bačkom Gradištu. Taj posao tek bi trebao da se razvije.
U junu mesecu je lokalni parlament usvojio odluku o međuopštinskoj saradnji na realizaciji projekta iz oblasti kontrole i smanjenja gubitaka vode u Južnobačkom okrugu. Za sada je ustanovljeno koliko se vode gubi u bečejskoj vodovodnoj mreži.
Smanjenje administracije je šarena laža
Jedan od velikih „mrtvorođenih“ ideja republike je i Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, koji se sa očigledno veoma malo uspeha i uz veliku dozu licemerja, naročito na republičkom nivou, primenjuje od 2010. godine.
Na osnovu tog zakona u lokalnoj samoupravi Bečeja je broj onih koji su dobijali plate smanjen za 28 osoba, koji su do tada bili zaposleni u opštini, OSC-u „Mladost“, muzeju, biblioteci i pozorištu. U penziju je otišlo 11 radnika, dok je 17 „otpuštenih“ spremačica prešlo da radi u Potisje, komunalnu firmu u većinskom vlasništvu opštine, a Potisje ih od februara meseca prošle godine „iznajmljuje“ opštini i opštinskim ustanovama i naplaćuje njihove usluge. (Inače, svim otpuštenim radnicima, pa i onima koji su odmah potom zaposleni u Potisju, isplaćena je otpremnina od 50.000 do 900.000 dinara po osobi u zavisnosti od radnog staža iz opštinske kase.)
Po poslednjim raspoloživim podacima, pet čistačica radi po osam sati u opštini, šest u sportskom centru, u pozorištu dve, u biblioteci tri, po jedna u Bečeju, Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu, po jedna u Mesnoj zajednici Radičević i sve tri gradske mesne zajednice.
Po računima koje je Potisje ispostavilo opštini, za rad spremačica od februara do maja plaćeno je 877.813 dinara.
Za rad čistačice (jedne), recimo, Prva mesna zajednica u Bečeju mesečno plaća Potisju 48.000 dinara. Plata koju čistačica zaista primi, po nezvaničnim informacijama, iznosi oko 20.000 dinara. O sudbini ostalih 28.000 dinara ne zna se ništa (porezi i doprinosi ne iznose toliko), mada se novinar Bečejskog mozaika raspitivao upravo o tome, uz zahtev za uvid u dokumenta u kojima se nalaze tražene informacije (isplatne liste), kod bivšeg direktora Potisja Mikloša Kevarija, koji mu je odgovorio da ta dokumenta ne može da dobije, jer ih „kontrolišu oni koji su nadležni, a ovako vama ne mogu da dam jer su to lične stvari“.
Inače, u izveštaju opštinske budžetske inspektorke koja je kontrolisala rad Potisja (revizija je obuhvatila period od 1. septembra 2008. do 31. decembra 2009. godine), navodi se da su spremačice u Potisju mesečno zarađivale 21.753 dinara, neto.
Nadamo se da će novi direktor Potisja (postavljen je 1. januara 2011. godine) odgovoriti na ranije postavljeno pitanje o tome koliko zaista zarađuju čistačice koje ova firma iznajmljuje opštini i opštinskim institucijama i šta je sa viškom novca, ako on postoji. Jer nije prihvatljivo da informacije od javnog značaja, kada je reč o novcu, postaju „lične stvari“.
Projekat Potisje
Jedan od, za sada ne sasvim uspelih, projekata lokalne samouprave je i formiranje pominjane komunalne firme Potisje 2008. godine, koja se bavi gazdovanjem smećem na teritoriji cele opštine. Prethodno je taj posao obavljao Komunalac, ali samo na teritoriji grada Bečeja.
U vezi sa „mladim“ Potisjem: bilo je problema od njegovog nastanka: jedan od njih je to da zakonodavno telo opštine, lokalni parlament, nema uvida u završne račune firme čiji je većinski vlasnik (51 odsto), drugi problem je izveštaj odbora revizora o eventualnim neispravnostima u radu firme. Taj izveštaj, kao ni kasnije sačinjen izveštaj budžetskog inspektora opštine o radu Potisja, nije dospeo pred odbornike Skupštine opštine. Treći problem je taj što nisu sva domaćinstva na teritoriji opštine dobila davno obećane besplatne kante za smeće, a četvrti problem je – direktor firme.
Od 2008. godine Potisje je imalo ukupno tri direktora. U januaru 2011. godine dobilo je i četvrtog, odnosno prvog. Prvi direktor firme bio je Laslo Kiralj iz Ade (zaposlen u „Aliska teri“, firmi koja je manjinski vlasnik Potisja), da bi njegovo mesto na jesen 2009. godine zauzeo Mikloš Kevari iz Seksarda (penzioner). U decembru 2010. godine dolazi do novog obrta: mesto Kevarija zauzima zaposleni u Potisju, Bečejac Čaba Štefaniga na zahtev predsednika opštine Bečej, koji predstavlja većinskog vlasnika (opštinu) u Skupštini Potisja.
Predsednik opštine Peter Knezi je rekao da je Štefanigu imenovao za privremenog direktora, uz protivljenje manjinskog vlasnika koji ima pravo da postavlja direktora, jer tadašnji direktor Mikloš Kevari od 19. oktobra se nije pojavljivao na poslu. Knezi je rekao da je Potisje do 24. novembra, kada je doneo odluku da posao direktora privremeno obavlja Štefaniga, funkcionisalo bez direktora, a predstavnici opštine nisu dobili nikakve informacije od predstavnika manjinskog vlasnika, „Aliska tere“ (ovoj firmi po ugovoru pripada pravo da imenuje direktora Potisja) o čemu se radi i da li će stari direktor da se vrati na posao.
Od tada, na mesto rukovodioca predstavnici „Aliska tere“ postavili su novog, odnosno starog direktora: Lasla Kiralja.
O tom potezu je predsednik opštine rekao: „U decembru (22. decembra 2010. godine) održali smo sednicu Skupštine Potisja u gradskoj kući, kojoj je u ime ’Aliska tere’ u svojstvu predstavnika Seksarda prisustvovao i gradonačelnik Seksarda, a tada smo doneli odluku da će direktor Potisja od 1. januara biti Laslo Kiralj. Pored toga, doneta je odluka i da će ’Aliska teru’, odnosno grad Seksard u Skupštini Potisja ubuduće umesto dosadašnjeg predstavnika manjinskog vlasnika zastupati Ištvan Horvat, gradonačelnik Seksarda. Time manjinski vlasnik pokazuje i koliko mu je važna ova firma“.
Prema rečima predsednika opštine, više nije aktuelno pitanje raskida saradnje sa manjinskim vlasnikom Potisja, mada su ranije postojale informacije o tome da lokalna vlast u dogovoru sa predstavnicima ’Aliska tere’ razmišlja o prodaji 49 posto kapitala Potisja nekoj drugoj firmi (prema nezvaničnim informacijama, reč je o inostranoj komunalnoj firmi koja posluje i u Kikindi). Takva razmišljanja više ne postoje u „Aliska teri“, a i pominjana inostrana firma koja posluje i u Kikindi bila je zainteresovana da postane većinski vlasnik Potisja, a to je za opštinu Bečej neprihvatljivo, rekao je predsednik opštine.
Osnovano opštinsko preduzeće za obezbeđenje
Na sednici lokalnog parlamenta sredinom 2010. godine usvojena je odluka o tome da će opština osnovati svoje preduzeće za fizičko-tehničko obezbeđenje, „Link FTO“ d.o.o. koje će formirati lokalnu poljočuvarsku službu, a baviće se i obezbeđenjem opštinske imovine. Osnivači su lokalna samouprava (sa 350 evra ili 70 posto osnivačkog kapitala) i jedno od preduzeća PIK-a „Bečej“ (sa 150 evra osnivačkog kapitala).
Pristupačnost za osobe sa invaliditetom
Ministarstvo omladine i sporta u proleće 2010. odobrilo je 5,26 miliona dinara OSC-u „Mladost“ za rekonstrukciju i prilagođavanje objekta osobama sa invaliditetom. Taj posao okončan je krajem godine.
Operacija legalizacija
Rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih, dograđenih ili adaptiranih objekata bio je 11. mart. Do tog datuma u Bečeju je podneto preko 1.500 zahteva, a ima i oko 2.000 zahteva koji su podneti do 11. septembra 2009. godine. Prema opštinskoj odluci, vlasnici nelegalizovanih objekata moći će da plate naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u više rata, a ako plate odjednom dobiće popust. Sasvim je izvesno da će doći do promena, jer je najavljena izmena zakona kojim je ova oblast uređena, pa se govori i o popustima od 99 posto prilikom plaćanja cene legalizacije. Zahvaljujući državi, nelegalna gradnja je i te kako isplativa.
Putevi i ostalo
U aprilu prošle godine članovi Opštinskog veća najavili su nove investicije, izgradnju trafo-stanica u industrijskoj zoni za buduća preduzeća (reč je o realizaciji odluke Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja iz 2008. godine kojom je JP Stankom odobreno 17 miliona dinara za izgradnju transformatora koji je neophodan budućim investitorima za izgradnju objekata na zemljištu koje su zakupili); početak izgradnje Deltinog tržnog centra; asfaltiranje nekoliko ulica; uklanjanje divljih deponija u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu itd.
Najavljeno je samo delimično ostvareno. Trafo-stanica je izgrađena, Deltin tržni centar počeo je da se gradi tek krajem 2010. godine, nešto je asfaltirano, a divlje deponije su otklonjene (pojedinačno za 850.000 dinara), ali je bar ona u Bačkom Petrovom Selu ponovo „rođena“.
Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju obezbedio je 1,9 miliona dinara za kupovinu 20 laptopova i nabavku softvera. Taj projekat je u septembru mesecu uspešno realizovan. Ostaje samo pitanje da li svi članovi opštinske vlade znaju da koriste svoje umrežene laptopove i da li je na taj način lokalna vlada učinkovitija nego ranije.
Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine je prošle godine opštini Bečej odobrio 229,5 miliona dinara za realizaciju 10 projekata – za izvođenje detaljnih geoloških istraživanja podzemnih termalnih voda, za rekonstrukciju objekata, za vodovod u Bečeju, Bačkom Petrovom Selu, Bačkom Gradištu i za asfaltiranje ulica.
Potpisan je i ugovor o izgradnji fiskulturne sale u školi „Petefi Šandor“ čija je predračunska vrednost oko 27 miliona dinara. Za prvu fazu izgradnje Ministarstvo omladine i sporta odobrilo je 6.876.000 dinara (oko 85 posto), a lokalna samouprava 1.615.000 dinara. Radovi su počeli 18. oktobra, a trebalo je da budu završeni za 40 dana, kako je najavio direktor i vlasnik preduzeća „Best izgradnja“ iz Novog Sada Milovan Zeljković, odnosno do početka decembra.
Radovi su ipak kasnili, jer je bilo prekida zbog nepovoljnih vremenskih prilika a, objasnila je direktorica škole Dragica Krstić, ugovorom je predviđena mogućnost probijanja dogovorenog roka ukoliko to uslovljavaju nepovoljni vremenski uslovi.
Što se tiče nastavka gradnje, Krstić je rekla da je škola konkurisala za sredstva i kod Ministarstva omladine i sporta i u Nacionalnom investicionom planu (NIP-u): „Budžet predložen za 2011. godinu za izgradnju fiskulturne sale je 9.041.750 dinara, od toga lokalna samouprava u narednoj godini treba da izdvoji 10 posto (904.175 dinara), a očekujemo da će Ministarstvo omladine i sporta obezbediti 8.137.575 dinara. Reč je o drugoj fazi gradnje, o stavljanju objekta pod krov, bravarskim i limarskim radovima i šta se još bude moglo uklopiti u tu cifru“.
U prvoj fazi izgradnje bilo je predviđeno rušenje starih objekata, pripremanje terena, građevinski radovi do stavljanja objekta pod krov, a na pitanje zašto deo radova nije urađen, Krstić je dala sledeće objašnjenje: „Jeste da je prva faza predviđala sve te radove, ali očigledno da na kraju priče nije bilo dovoljno sredstava za sve, tako da će stavljanje pod krov objekta i ostali radovi koje sam navela, biti obuhvaćeni drugom fazom. Do sada je uloženo 6.876.038 dinara, toliko je bilo i predviđeno. Kada smo konkurisali bio je početak novembra 2009. godine, a radovi su počeli godinu dana kasnije, kada je, složićete se, sve poskupelo. Zbog toga u drugoj fazi tražimo od Ministarstva 8.137.575 dinara i 904.175 dinara od lokalne samouprave, i uporedo smo tražili sredstva od NIP-a za kompletan završetak izgradnje, što podrazumeva i opremanje fiskulturne sale.“
Uskoro će se znati da li će školi biti odobren novac za nastavak izgradnje sale za fizičko vaspitanje.
Čeka se adaptacija, a kuća propada
Ideja o rekonstrukciji kuće braće Tan u spomen kuću poznatih Bečejaca pokrenuta je 1996. godine.
Za rekonstrukciju kuće je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine 2008. godine odobrio 10 miliona dinara, te će ideja o rekonstrukciji možda jednog dana biti sprovedena u delo. Krajem avgusta 2010. godine je raspisan tender za izvođača, a početak radova je bio planiran za kraj septembra. U međuvremenu izvođač je odustao od posla, a potom je Fond obezbedio još 20 miliona dinara za adaptiranje kuće. Adaptacija te kuće se očekuje ove godine.
Zakup zemlje
Opština Bečej je 2010. godine prvi put od 2006. godine od kada postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ponudila u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini (od ukupno 11.000 hektara 6.000 je rezervisano za preči zakup – od toga 5.000 hektara je dobio PIK „Bečej“, a ostalo stočari). PIK od proleća prošle godine nije isplatio zakupninu za 5.000 hektara (oko 130 evra po hektaru), niti će to učiniti.
Pre i posle roka
Sa godinu dana zakašnjenja počela je rekonstrukcija dela regionalnog puta R-122 između Bačkog Petrovog Sela i Bečeja. Rekonstrukciju oko 2,5 kilometra puta finansira(la je) JP Putevi Srbije (izvođač je „Bačkaput“), cena je bila (ili je trebala biti) oko 65 miliona dinara, a posao je trebao biti završen do sredine oktobra prošle godine. Još nije završen, a to što povezuje Bečej i Bačko Petrovo Selo ni u najboljoj nameri se ne može nazvati putem.
S druge strane, radovi na rekonstrukciji Iđoškog puta su započeti 12. oktobra, a planirano je da „Bačkaput“ za 60 dana izgradi 2,5 kilometra puta širine tri metra i uredi deo neposredno pored saobraćajnice. Ovaj posao je finansiran novcem od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, reč je o 20 miliona dinara.
Posao je završen pre roka – ali ne na zadovoljavajući način. Na „novom“ putu već se nalaze rupe, što znači da je korišćeno manje asfaltne mase nego što je potrebno. Inače, javna je tajna da se tako zarađuje na izgradnji puteva u Srbiji, asfaltni sloj je neretko tanji od predviđenog, o širini puta da i ne govorimo.
Da nešto nije u redu na Iđoškom putu, potvrdili su i predstavnici JP Stankom, jer ovo preduzeće je nadležno da nadzire obavljen posao. Kako je rekao direktor preduzeća Zvonimir Stankov, nadzorni organ ove firme uputio je primedbe izvođaču radova koji je prilikom rekonstrukcije puta „odstupio od projekta“ (stavio je manje asfalta od predviđene količine), te će izvođač da otkloni nedostatke kada se za to steknu uslovi.
Geotermalna bušotina za banju
Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine obezbedio je 40 miliona dinara za izgradnju geotermalne bušotine za potrebe buduće bečejske banje. Na tenderu za izradu projektne dokumentacije i izgradnju hidro-termalne bušotine pobedio je jedini ponuđač, NIS A.D. iz Novog Sada. Predsednik opštine je doneo odluku da će NIS da gradi geotermalnu bušotinu za potrebe buduće bečejske banje. Aktuelna cena tog posla je 44,5 miliona dinara.
Pomoć pokrajine
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je odobrio oko 14 miliona dinara za projekte sa kojima su mesne zajednice konkurisale za uređenje atarskih puteva i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.
U Parku prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva pušten je u upotrebu vidikovac, donacija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Predstavnici Kancelarije za inkluziju Roma Vlade Vojvodine, Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada i opštine Bečej potpisali su sporazum o izgradnji kupatila, mokrih čvorova i septičkih jama za 120 romskih porodica u opštini.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opštini Bečej odobrio je 1,6 miliona dinara za obnavljanje pijaca, ali i 3 miliona za funkcionisanje novoosnovane firme „Link FTO“, koja bi, između ostalog, trebala da se bavi poljočuvarskom službom, 1,2 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za uređenje atarskih puteva i odvodnih kanala i 900.000 dinara za podizanje vetrozaštitnih pojaseva.
Andraš Boja, član Opštinskog veća koji se bavi poljoprivrednim pitanjima, rekao je da je pokrajina odobrila 1,6 miliona dinara za potrebe stočne pijace i obnavljanje pijaca na teritoriji opštine: 400.000 dinara je predviđeno za obnavljanje pijace u Bačkom Gradištu, 600.000 dinara za izgradnju i stavljanje u funkciju pijace u Radičeviću, 300.000 dinara za uređenje pijace u Mileševu i 300.000 dinara za stočnu pijacu u Bečeju.
Pokrajina je odobrila opštini i 1,2 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za uređenje atarskih puteva i odvodnih kanala, i 900.00 dinara za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, objasnio je Andraš Boja. Prema njegovim rečima, radovi će verovatno početi na proleće.
„Zelena linija“ u martu
Opština Bečej je prošle godine na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju dobila 1,2 miliona dinara za uvođenje „zelene linije“, kol-centra gde će građani opštine prijavljivati komunalne probleme (telefonom, SMS porukama, posredstvom interneta), a obećano je/ očekuje se da uočeni problemi budu rešeni u roku od 48 časova, ili da građani dobiju informaciju o tome zašto problem ne može da se reši za dva dana.
Mada je najavljeno da će „zelena linija“ u Bečeju početi da funkcioniše krajem prošle godine ili početkom ove, to se nije desilo. Početak funkcionisanja tog opštinskog servisa se očekuje u martu mesecu, jer je 15. novembra dobijen novac od pokrajine, a projektnom dokumentacijom je predviđeno da „zelena linija“ treba da funkcioniše u roku od četiri meseca od momenta dobijanja novca.
„Postoji nekoliko faza pripreme: jedna faza je nabavka infrastrukture, to je nabavka i instalacija telefonske centrale i obuka ljudi. Jedna od faza je i objavljivanje podataka o funkcionisanju ’zelene linije’, a potom javna preduzeća i ustanove koje će učestvovati u tom projektu moraju da obuče ljude za rad, treba da se instalira softver u tim ustanovama, kako bi one kontaktirale sa osobom iz opštine, koja, u stvari, kontaktira sa građanima. Taj posao je u toku, čak je predviđena obuka 7-8 ljudi koji će posetiti i opštine gde ’zelena linija’ već dobro funkcioniše, i u kojima su u službenoj upotrebi dva jezika“, rekao je zamenik predsednika opštine Budislav Medurić.
„Zelena linija“ će funkcionisati na taj način što će građani da prijave komunalni (i ekološki problem) osobi u opštini koja je zadužena za funkcionisanje te linije (telefonom, i-mejlom, SMS-om), a ona će određena pitanja uputiti nadležnim javnim preduzećima i ustanovama, a potom bi problem trebao da bude rešen za 48 sati.
LJ.M, K.D.F. i B.M.
Od privatizacije do blokade
PIK ni na nebu – ni na zemlji
Poljoprivredna firma PIK „Bečej“ je privatizovana 2007. godine, a zbog loše situacije u septembru prošle godine je formirana državna komisija da analizira poslovanje kombinata Đorđija Nicovića. Komisija je potom predstavila izveštaj Vladi Vojvodine i javnosti, i predložila mere za spas kombinata: dugovi PIK-a – prema podacima iz izveštaja iznose 69 miliona evra – biće konvertovani u vlasništvo države. Tokom marta 2011. godine bi organi države trebali da donesu konačnu odluku o konverziji duga PIK-a u vlasništvo države.
Inače, za sada je PIK još uvek u skoro stopostotnom vlasništvu biznismena Đorđija Nicovića (odnosno konzorcijuma koga on predstavlja, mada niko ne zna ko danas čini taj konzorcijum), računi firme su blokirani, opština Bečej je uskraćena za deo višegodišnje zakupnine državnog zemljišta (reč je o desetinama miliona dinara), a i 69 miliona evra duga, ako ih bude preuzela država, platiće poreski obveznici. Toliko o privatizacijama u ovoj državi, jer PIK nije jedini „nesrećan slučaj“.
O tome da li će neko odgovarati za stanje u PIK-u i o tome da li je bilo nezakonitih radnji u ovom preduzeću, gde radi oko 1.500 ljudi, niko ništa ne govori.
K.D.F.
Industrijska zona
Na korak od ulaganja
U industrijskoj zoni, mada je pre nekoliko godina najavljeno da će „nići“ fabrike, ni danas nema najavljenih pogona. Ove godine bi trebalo da se zna da li će od toga nešto biti, jer potencijalnim graditeljima koji su tamo zakupili građevinsko zemljište, na proleće će isteći rok do kada su trebali da počnu izgradnju svojih pogona, u suprotnom bi trebalo da ostanu bez zemljišta koje su uzeli u dugoročni zakup.
U Bečeju se od 2006. godine razmišljalo o industrijskoj zoni, ali su rezultati slabi, jer investitori odlaze tamo gde su najbolji uslovi. U široj industrijskoj zoni – ukupno oko 400 hektara – u Bečeju nalaze se firme Sojaprotein, deo Fadipa (bankrotirao), Bečejka (kupljena iz stečaja), 8. oktobar (ne proizvodi), Pekara Bečej, Flora, Knott, i one su tamo odavno, a od novijih objekata postoji Hovalov.
Predstavnici lokalne samouprave godinama unazad su najavljivali dolazak investitora u danas skoro sasvim opremljen (voda, asfalt, gas, telefon, trafo-stanica) blok 124. Rečeno je da su oko 3 hektara zemljišta (koliko ima u tom bloku) zakupili Kovax, Union i Termokonstruktor, a Favorit bajk je zakupio parcelu u blizini bloka 124. Međutim, osim već pominjanog Hovala, ostali nikakvo postrojenje nisu izgradili, a krajnji rok za početak izgradnje je 2011. godina.
Kako je počela priča o industrijskoj zoni?
U septembru 2006. godine predstavnici opštinske vlasti su saopštili da je iz Nacionalnog investicionog plana odobreno 300.000 evra za industrijsku zonu-Stankom-blok 124.
Potom je, leta 2007. godine, objavljen oglas za zakup parcela, međutim, nijedan investitor nije bio zainteresovan, verovatno zbog visine zakupa – 9,36 evra po kvadratnom metru.
Kasnije su korigovane cene: ako investitor zaposli više od 35 radnika cena je 1 evro po kvadratnom metru, ako zaposli više od 25 radnika cena je 3 evra, a ukoliko zapošljava do 15 radnika plaća 4 evra po kvadratnom metru. Potom je ponovo objavljen oglas za investitore i nekoliko parcela je zakupljeno.
U to vreme, leto 2007, počelo je i infrastrukturno opremanje bloka 124 iz već pomenutih 300.000 evra iz Nacionalnog investicionog plana i iz sredstava Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja.
U decembru 2008. godine predsednik opštine Peter Knezi izjavio je da opština čini sve kako bi privukla investitore: industrijska zona je „puna“. Investitori pribavljaju potrebnu dokumentaciju za izgradnju proizvodnih hala, te je u planu da se u skoroj budućnosti zaposli 800 ljudi.
Nešto kasnije se već govorilo o samo 500 novih zaposlenih, ali ni toliko Bečejaca nije dobilo posao, jer najavljenih fabrika u industrijskoj zoni još uvek nema.
U junu 2009. godine Dušan Radivojević, član Opštinskog veća koji se bavi investicijama, informisao je novinare o ulaganjima u industrijskoj zoni rekavši da je Hoval već „zaokružio“ investiciju, a firma Kovaks, koja treba da zaposli 40 radnika u pogonu proizvodnje plastike, izrađuje projektnu dokumentaciju. „Preduzeće Union će da gradi savremenu hladnjaču za poljoprivredne proizvode, gde će biti stalno zaposleno 60 ljudi i oko 100 radnika u sezoni. Ova firma je već zakupila zemljište, a sada izrađuje projektnu dokumentaciju. I slovenačko preduzeće Termokonstruktor je zakupilo zemljište, pravi projektnu dokumentaciju, a potom treba da započne izgradnju pogona za proizvodnju vrata i prozora, gde planira da zaposli 60 radnika. Sa predstavnicima češke fabrike bicikala Favorit bajk postignut je dogovor da ona preseli fabriku iz Češke u Bečej. U toj fabrici će u roku od godinu dana biti zaposleno 200 radnika. U toku su poslovi registracije firme i pribavljanja tehničke dokumentacije. Opštinu Bečej su posetili i predstavnici nemačke firme Kataduzo koja će graditi fabriku za preradu creva i hrane za pse. Oni bi u početku zaposlili 40 ljudi. Intenzivno pregovaramo i sa predstavnicima holandske firme o izgradnji fabrike briketa, gde bi bilo zaposleno 70 ljudi. Njima je potreban prostor od 6 hektara i žele da zakupe i otkupe deo fabrike 8. oktobar. Razgovarali smo i sa predstavnicima jedne grčko-izraelske firme koja želi da zakupi 10 hektara zemlje za potrebe izgradnje plastenika. Na svakom hektaru bi se zaposlilo 10 radnika. U najavi je još jedna velika investicija, naime, nemačka firma Balkanlend želi da u Srbiji otvori trgovinski lanac. Preduzeće je u Srbiji odabralo četiri grada, među kojima je i Bečej, i do septembra treba da odluči u kom će gradu da izgradi trgovinski centar gde bi se zaposlilo 350 radnika“, rekao je Dušan Radivojević.
Još uvek se čekaju najavljene investicije.
Kristina Demeter Filipčev
Skandalozno (ne)sahranjivanje
Po opštinskoj odluci iz 1998. godine, u naseljenim mestima opštine Bečej grobljima bi trebalo da gazduju mesne zajednice, a u gradu Bečeju tim poslom se bavi Javno preduzeće Komunalac. Međutim, skandal u Bačkom Petrovom Selu u jesen 2010. godine pokazao je da se opštinska odluka ne poštuje, da crkva gazduje katoličkim grobljem u selu i da neko želi da uvede „smrt po pravilima“. Naime, desilo se da stanovnica Bačkog Petrovog Sela Florzina Čepela svoju pokojnu majku Terezu nije mogla da sahrani na katoličkom groblju u selu, jer je ona za života prešla u Adventističku crkvu – i sve to zahvaljujući katoličkom popu u selu, bez obzira na to što verske zajednice ne bi smele da se mešaju u to ko i gde može ili ne može da bude sahranjen. Međutim, rekao je sekretar Mesne zajednice Bačko Petrovo Selo Zoltan Kiš, u selu katoličkim grobljem gazduje crkvena opština i ona naplaćuje i naknade za grobna mesta, a Mesna zajednica od 1970. godine ne obavlja sahranjivanje, bez obzira na pomenutu opštinsku odluku iz 1998. godine.
Skandaloznu vest iz Bačkog Petrovog Sela je objavila i TV B92. Ćerka pokojnice je objasnila da je njena porodica pre sedam godina zakupila grobno mesto na katoličkom groblju u Bačkom Petrovom Selu, ali katolički sveštenik ne dozvoljava sahranu njene majke zbog promene vere.
U međuvremenu Florzina je odlučila da kremira telo svoje majke, ali i urna sa posmrtnim ostacima mora da se sahrani, što nije moguće dok se ne nađe grobno mesto.
Katolički sveštenik u Bačkom Petrovom Selu Bela Matefi ima veoma čudan pristup prema vernicima. On je novinaru Bečejskog mozaika objasnio zašto nije dozvolio da se Terezino telo sahrani na katoličkom groblju: „Ukoliko se odreknem svog državljanstva, da li meni pripadaju prava i privilegije koje obezbeđuje državljanstvo? Promena vere je još važnija stvar. Svako mora da zna da njegove odluke imaju svoje posledice. Groblje o kom je reč, groblje je katoličke crkve već 260-270 godina“.
O tome da Florzina Čepela tvrdi da je njena porodica još pre sedam godina zakupila grobno mesto na katoličkom groblju, Matefi je rekao da je ta porodica platila grobno mesto za babu i dedu, a „to ne znači da ako je neko promenio veru ima pravo da se tamo sahrani“.
Stevan Bodonji, propovednik Adventističke crkve za bečejski okrug, kaže da postupak sveštenika Bele Matefija nije u duhu vere: „Hrišćanstvo uči ljubav među svima, čak je Isus govorio da je potrebno ljubiti i neprijatelje, a ne prijatelje. Ovde se jedan lokalni sveštenik uzdiže iznad zakona u državi i iznad Ustava. I zakon i Ustav garantuju ravnopravnost svih nacija i svih vera, međutim, on ovde krši sve te stvari, i pokazuje se da ima veću silu nego sama Vlada, to je s jedne strane, a s druge strane, takav postupak nema nikakve veze sa hrišćanstvom“.
Bodonji je rekao da je razgovarao sa Florzinom Čepelom: „Ona je rekla da je razgovarala čak i sa biskupom subotičkim, koji je nadležan za celu Vojvodinu, i da je on samo slegao ramenima govoreći kako on tu ne može ništa da uradi, jer ovaj sveštenik u Petrovom Selu ima vlast da radi po svom nahođenju. Dakle, tu ne postoji od viših instanci crkve dobra volja da se ta stvar reši na jedan normalan način“.
Inače, ovo nije prvi skandal te vrste u Bačkom Petrovom Selu. „Ovo je treći slučaj kada vernici koji imaju plaćenu grobnicu, porodičnu grobnicu na groblju koje drži katolička crkva, ne mogu da budu sahranjeni samo zbog toga što su druge vere, što znači da je tu reč o verskoj diskriminaciji i jednoj mržnji, i jednom otvorenom preziru prema onima koji su drugačiji“, rekao je Stevan Bodonji.
Lokalne vlasti ni rečju nisu reagovale na ovaj i ranije slučajeve u Bačkom Petrovom Selu.
K.D.F.
Građanska kontrola vlasti
Čekajući druge
U septembru prošle godine Bečejsko udruženje mladih – BUM je održalo akciju „Mladi za zakonitost“ sa ciljem da građane informiše o borbi protiv kriminala i korupcije, a mladi Bečejci su uradili i anketu kako bi saznali šta njihovi sugrađani misle o kriminalu i korupciji. BUM-ovci su predsedniku opštine uručili metlu da očisti grad od korupcije.
Potom je, pred kraj godine, u gradskoj kući, u organizaciji BUM-a održana i tribina o korupciji u sistemu javnih finansija na kojoj su prisustvovali mladi iz BUM-a, a nedostajali su obični građani, mada bi trebali da budu veoma zainteresovani za tu temu, jer je reč o njihovom poreskom novcu.
Govornici na tribini su bili članovi Koalicije za nadzor javnih finansija Miroslav Prokopijević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, i Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
Prokopijević je govorio o problemu korupcije kod nas: „Jedan od najvećih problema u Srbiji je problem korupcije. Korupcija predstavlja dvostruki problem, jer postoji moralni problem i postoji ekonomski problem“. On je dao mnoštvo primera moralnog problema korupcije, između ostalog da je moralni problem, na primer, zašto studirati kada postoji mogućnost da se kupi diploma, čemu tender ako je namešten.
Drugi moralni problem koji je naveo je taj što korupcija razara moralne i pravne standarde društva. Ta moralna strana korupcije često privlači više pažnje, ali u suštini ne manji od moralnog je i ekonomski problem. „Kroz korupciju se ne stvara nikakav novi dohodak, jer korupcija predstavlja preraspodelu dohotka. Naravno, kad ne bi bilo korupcije ta sredstva bi mogla da se koriste u produktivne svrhe. Glavni problem korupcije je što kad firme dolaze u neko udruženje, one pored neefikasnog sudskog sistema, pored loše administracije, pored loših pravila igre, pored loših zakona o radu, moraju da računaju i na veliki trošak za korupciju. I onda, naravno, firme moraju da se preračunaju i da vide da li mogu da posluju u Srbiji. Kažu da korupcija postoji zato što su male plate u javnom sektoru. To uopšte ne mora da bude tačno, jer su plate u privatnom sektoru u Srbiji još niže, pa bi onda značilo da korupcije u privatnom sektoru ima više. To obrazloženje ne valja“, rekao je Prokopijević. Osvrnuo se i na Evropsku uniju: „Kad se gleda EU, po statistici Eurostata na javne nabavke otpada između 12 i 15%. U Srbiji procenat javnih nabavki je niži nego u zemljama EU, jer u Srbiji mnoge firme još uvek nisu privatizovane i onda država koristi usluge svojih firmi umesto da ih kupuje na tržištu i onda količina javnih nabavki opada. U našem slučaju je oko 3 milijarde, i ako je tačno da se mi krećemo u zoni korupcije od 10-12% to bi značilo da se od javnih nabavki spiska 300 miliona evra, i da te pare negde iscure a da niko ne zna gde“. On je istakao da korupcija u javnim nabavkama nije specifična za nas, jer i u Evropskoj uniji ima velikih pronevera. „Srbija liči na zemlju kriminala i korupcije, država ništa ne čini u suzbijanju krucijalnih oblika korupcije, jer vladajuća politička elita ima dosta koristi od toga. I uvek se ponavlja isti mehanizam, kad neko ima neke neprijatne vesti o političkoj eliti, onda se protiv njega digne optužnica, da mu se nekoliko dana da ode iz zemlje, odbija se kaucija, jer vlastima nije u interesu da ljudi kao što su Subotić, Karić i ostali dođu ovde i svedoče. To pokazuje odbojnost države da se bavi korupcijom. Narodu se tako mažu oči“. Prokopijević je na kraju svog izlaganja naveo indikacije u javnim nabavkama po kojima se može uočiti da li su „stvari čiste ili ne“. To su izbegavanje javnosti postupka, unapred poznati uslovi nekim učesnicima na tenderu, kad cena nije jedini i glavni element, kad se pojavljuju uslovi koji su neuobičajeni za određene vrste tendera, ako u bilo kojoj fazi procesa ima netransparentnosti, ako se ista firma stalno pojavljuje kao snabdevač, ako se veće stavke razbijaju na manje itd.
Dragan Dobrašinović je govorio o stanju u oblasti javnih nabavki: „Mi kao država pokazujemo ogromnu nerazvijenost u svemu, pa i u finansijama, ali to pokazujemo i u nekim drugim stvarima. Na primer, nikada nismo popisali žrtve Drugog svetskog rata i ne znamo koliko je ljudi stradalo u tom ratu, a što je još gore, ne znamo koliko je ljudi stradalo u poslednjim ratovima, pa onda nije čudno što ne znamo kako izgledaju naše javne finansije. Naša država ne zna kolika je njena imovina. Kolika je to neozbiljnost kad država ne zna kolika je njena imovina? Srbija je po svim parametrima veoma siromašna država, mi smo jedno siromašno društvo, ali smo nemarni i neodgovorni prema našoj imovini. Čini mi se da se te stvari dešavaju namerno, jer kad ne znate čega je koliko, onda je i lakše da se skloni deo toga. Sve se u ovoj zemlji radi na neozbiljan način, osim kad je u pitanju pljačka i kriminal. Tu naša vlast pokazuje zavidan nivo organizovanosti. Ko god misli da Srbi nisu u stanju da se dobro organizuju, nisu u pravu. S druge strane izostaje odgovor društva koje bi trebalo da se zapita, a vrlo malo se pitamo, šta se dešava u javnom životu“, rekao je Dobrašinović. On je naveo da je takav slučaj i sa javnim nabavkama i sa korupcijom u javnim nabavkama, jer kad se priča o javnim nabavkama većini je prva asocijacija korupcija. Istakao je da država umesto da čini sve da smanji korupciju u javnim nabavkama, čini sve osim toga. „Država radi sve da podstakne korupciju i uradila je sve osim što za korupciju nije iz budžeta namenila i odvojila subvencije. Uticaj korupcije je veoma jak i njome se ne bave, osim kad su u pitanju političke kampanje, predizborni mitinzi, da bi se kasnije ta priča svela na par hapšenja nekih perifernih lokalnih igrača. Svi ti ljudi koji su godinama trebali da budu na robiji sede na slobodi kao ugledni građani. Kad je u pitanju korupcija u sistemu javnih nabavki, procene kažu da ona odnese od 15 do 20%, odnosno 500-800 miliona evra“, rekao je Dragan Dobrašinović.
Nakon izlaganja gostiju usledio je razgovor sa posetiocima, među kojima se nisu mogli prepoznati predstavnici lokalne vlasti.
Nažalost, simptomatično je da osim mladih, naročito iz BUM-a, ostali građani Bečeja veoma retko koriste garantovane mogućnosti (makar na papiru) kontrole vlasti – obraćaju se lokalnom ombudsmanu, ali u velikom broju slučajeva traže rešenje svojih privatnih problema, retko upućuju zahteve vlastima i predstavnicima javnih preduzeća za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, skoro nijedan „običan“ građanin prošle godine nije se pojavio na javnoj raspravi o opštinskom budžetu za ovu godinu, razne grupe u virtuelnom internet svetu koje su na početku želele da argumentovano kritikuju pojedine poteze vlasti, postale su pasivne ili kritizerske.
Ipak, i dalje postoje pojedinci, a ređe grupe, koji žele da budu duvači u pištaljku…
Marina Tucić i Kristina Demeter Filipčev
Objavljivanje dodatka omogućila je NORVEŠKA NARODNA POMOĆ
