trg_fontane
Novi Zakon o javnim preduzećima koji je stupio na snagu krajem prošle godine, verovatno je prouzrokovao i tek će da prouzrokuje probleme strankama, naročito na lokalnom nivou.
Pre svega zbog toga što u javnim preduzećima više nema upravnih odbora, te će stranački „kadrovi“, u mnogim slučajevima sasvim nestručni za oblast kojom se „bave“, ostati bez lepih mesečnih apanaža za svoj (ne)rad. Ulogu upravnih odbora preuzimaju nadzorni odbori, no, i tu ima problema, jer članovi tih odbora treba da budu stručnjaci u oblasti u kojoj posluje javno preduzeće gde obavljaju nadzor. I najzad, direktori u javnim preduzećima ubuduće će biti birani na konkursima.
Lokalna skupština Bečeja je pre prvomajskih praznika usvojila nove statute javnih preduzeća – Toplane, Direkcije za izgradnju, Komunalca i Vodokanala – u kojima se navode nadležnosti, način izbora, potrebna stručna sprema članova nadzornih odbora i direktora.
Sada – po nekim tumačenjima do kraja maja – treba da se izaberu članovi nadzornih odbora u lokalnim javnim preduzećima. Nadzorni odbori na lokalnom nivou treba da imaju po tri člana (jedan član je predstavnik zaposlenih).
Inače, danom stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, (kraj 2012. godine), ranije imenovani nadzorni odbori su trebali da prestanu da rade i članovima je trebao da prestane mandat, a postojeći upravni odbori su trebali da preuzmu nadležnosti nadzornih do imenovanja novih nadzornih odbora.
Što se tiče direktora javnih preduzeća, konkursi za izbor direktora moraju biti raspisani najkasnije do 30. juna 2013. godine.
Prvi put će direktori biti birani na konkursu
Direktora javnih preduzeća imenuje lokalna samouprava na period od 4 godine, ali, ne kao do sada, po svom nahođenju i u većini slučajeva uz partijsku knjižicu, nego na konkursu, doduše, ni tu nije isključena partijska manipulacija.
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem. Zakon o javnim preduzećima predviđa i vršioca dužnosti direktora ukoliko direktoru prestane mandat (zbog isteka perioda na koji je imenovan, razrešenja ili ostavke), usled suspenzije, ili smrti ili gubitka poslovne sposobnosti direktora.
|
Departizacija na partijski način „I pored velikih obećanja o departizaciji i profesionalizaciji državne uprave i javnog sektora, koja je vladajuća koalicija ’overila’ čak i u posebnom zakonu, u Vladinim institucijama i preduzećima i dalje se kadruje po stranačkim pravilima. Od početka godine i stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, Vlada je donela odluke o promenama u nizu državnih firmi i drugih institucija – od gerontoloških i kliničkih centara do naučnih instituta i javnih preduzeća – a novi rukovodeći timovi samo su u nekoliko slučajeva prošli proceduru javnih konkursa. Da bi odgovorila normama propisa koje je sama donela, vlast je iskoristila rupu u zakonu i većinu novih šefova imenovala kao vršioce dužnosti ili kao „privremene direktore“ koji će funkcije obavljati do raspisivanja konkursa. |
Direktor može da postane osoba koja odgovara sledećim zahtevima: da ima najmanje tri godine radnog staža, da ima visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije, magistar nauka), odnosno na akademskim studijama prvog stepena u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti mašinstva, ekonomije, prava, poljoprivrede, šumarstva, građevinarstva, zavisno od toga o kom javnom preduzeću je reč, itd.
Vršilac dužnosti direktora može da se imenuje ukoliko direktoru prestane mandat. Vršilac dužnosti može biti imenovan na period koji nije duži od šest meseci. U naročito opravdanim slučajevima, a radi sprečavanja nastanka materijalne štete, Skupština opštine može doneti odluku o imenovanju vršioca dužnosti direktora na još jedan period od šest meseci.
Obaveza je i da se objave imena direktora javnih preduzeća, kao i svih kandidata koji su učestvovali na konkursu, na sajtu nadležnog ministarstva.
Ima li dovoljno partijskih stručnjaka u Bečeju?
Po novim statutima javnih preduzeća, nadzorni odbori će imati tri člana. Predsednika i članove nadzornih odbora imenuje Skupština opštine Bečej na period od četiri godine, s tim da će člana iz reda zaposlenih predložiti direktor preduzeća.
Članovi nadzornih odbora, između ostalog, treba da imaju visoko obrazovanje trećeg ili drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, da su stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da imaju najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju, da poseduju stručnost iz oblasti finansija, prava ili korporativnog upravljanja, da nisu osuđivani (za krivična dela protiv privrede, pravnog saobraćaja ili službene dužnosti).
|
U 700 firmi 10 odsto zaposlenih u državi Ne zna se tačno koliko javnih preduzeća ima u Srbiji, ali se pretpostavlja da ih ima više od 700 i da u njima radi 10 odsto svih zaposlenih u državi. |
Čini se da su u Bečeju, ali i u drugim gradovima, stručni partijski kadrovi već raspoređeni/ uhlebljeni/ zaposleni, te da će partijski ljudi koji bi mogli da budu u nadzornim odborima, teško da „odgovore“ zahtevima o stručnosti – fakultet – da se razumeju u poslove javnog preduzeće u čijem nadzornom odboru žele da sede i da imaju najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju. Pri tome, gospoda i gospođe kandidati za članstvo u nadzornim odborima treba da prikupe mnogo dokumenata kojima će dokazati da odgovaraju zahtevima.
Biće veoma zanimljivo na sednici Skupštine opštine Bečej na kojoj će biti izabrani članovi nadzornih odbora Toplane, Vodokanala, Komunalca i Direkcije za izgradnju, jer lokalne stranke na vlasti treba da nađu ukupno osam osoba (ako ne računamo četiri osobe, koje će u nadzornim odborima da predstavljaju zaposlene) koje ispunjavaju rigorozne zahteve. Moguće je čak da će pojedine stranke pribeći „uvozu“ kadrova iz drugih gradova da budu nadzor u javnim preduzećima u našem gradu.
Redakcija Bečejskog mozaika
