Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji uvodi hitne mere udaljavanja nasilnika iz porodice počeće da se primenjuje od 1. juna. Zakonom je, između ostalog, predviđena i zabrana prilaska žrtvi kao i profesionalno-disciplinska odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa njim.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je 19. maja da novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pored represivnog karaktera ima i preventivnu funkciju, a policajci će morati da prođu dodatnu obuku. „Želimo da upozorenjima i dodatnim radom sa potencijalnim izvršiocima krivičnih dela anuliramo da oni to i postanu, da shvate da nasilje u porodici nije odgovor i rešenje“, rekao je Stefanović. Prema njegovim rečima, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje više ovlašćenja policijskim službenicima koji će od sada sačinjavati analize rizika uz mogućnost da u cilju zaštite žrtve, nasilnika udalje iz kuće, čak i ako je vlasnik nekretnine.
Crvene cipele Aktivistkinje Mreže Žene protiv nasilja uručile su 18. maja potpredsednici Vlade i predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorani Mihajlović 8.000 potpisa podrške peticiji za proglašenje 18. maja Danom sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. „Ovaj datum je izabran jer čini treći u nizu dana, 2015. godine, kada je u Srbiji bilo ubijeno sedam žena od strane onih koji su im govorili da ih vole. Na platou ispred zgrade Vlade Republike Srbije postavljeno je 40 pari ženskih cipela u znak sećanja i opomene na činjenicu da u Srbiji svake godine najmanje 40 žena bude ubijeno od strane muškog člana porodice ili partnera“, piše aktivistkinja Mreže Žene protiv nasilja Aleksandra Nestorov u tekstu „Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja“ na sajtu pescanik.net. Ona navodi da 1991. godine „u Srbiji je osnovan prvi ženski, na feminističkim principima zasnovan SOS telefon za podršku ženama koje su preživele muško nasilje, a potom još 25 ovakvih usluga u 18 gradova i opština u Srbiji. U vreme osnivanja prvog SOS telefona, žene su u pomoć zvale policiju, a sa druge strane bi im policajac odgovarao da je to njihov privatni problem koji treba da reši porodica a ne država. Zahvaljujući SOS telefonima ženskih organizacija, koje prime preko 10.000 poziva od oko 5.000 žena godišnje – uz nula dinara podrške države svih ovih godina – policajac danas ne može da izgovori da ovo nije njegov problem, mada i dalje može da ovakvu prijavu ne zabeleži ili površno prenese prikrivajući muško nasilje prema ženama“. |
Godišnje u Srbiji između 30 i 40 žena bude ubijeno u porodičnom nasilju a svaka treća od njih prethodno je prijavljivala nasilje, a taj podatak govori o neadekvatnom reagovanju nadležnih institucija, rekla je Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra za N1. Ona je naglasila da postojeća zakonska regulativa daje ingerencije da se spreči nasilje ali da postoje propusti u zaštiti žena i manjkavosti u odgovoru institucija na nasilje. Mahom, kako je istakla, institucije nisu reagovale u skladu sa svojim ovlašćenjima. Lacmanović je dodala da ima onih u institucijama koji nisu dovoljno obučeni, ali da je drugi deo priče to što ima onih koji profesionalno postupaju u skladu sa svojim predrasudama – da je žena sama izazvala nasilje.
„Deo problema je i što se nasilje ne evidentira, policija na licu mesta izda samo usmeno upozorenje i time se nasilje čini nevidljivim“, rekla je ona.
Podsetimo da je Centar za istraživanja javnih politika došao do podatka da se preko 30 % ubistava žena u Srbiji u prethodnih nekoliko godina odigralo uz upotrebu vatrenog oružja.
Priredio: B.M. (Izvor: N1, Beta, RTS)