Po Ustavu svi građani Srbije su ravnopravni. To je samo slovo na papiru, jer u stvarnom životu nije tako. Recimo, građani Bečeja koji žive u ulici Matije Gupca ili u delu ulice Svetozara Markovića, nemaju ista prava kao ljudi koji žive u nekim drugim ulicama, jer nemaju ulično osvetljenje.
Problema u vezi sa uličnim osvetljenjem ove godine ima poprilično, jer opština ne uplaćuje Javnom preduzeću Stankom novac od „vazdušarine“ koji je prihod Stankoma, već troši na važnije stvari, pa to javno preduzeće nije u mogućnosti da plati račune za uličnu rasvetu Elektrovojvodini, te se periodično isključuje deo javne rasvete. Mada, ruku na srce, za Dan grada, ulice su uglavnom bile osvetljene. Odmah potom je ulica Matije Gupca postala najmračnija u Bečeju. Do kada će takva ostati, ne zna se.
Građani ove ulice s pravom postavljaju pitanje zašto da plaćaju „vazdušarinu“ kada nemaju nikakvu korist od toga, za razliku od građana koji, na sreću, ne žive u ovom delu Bečeja.
Drugo važno pitanje jeste zašto lokalna vlast već godinama ne radi ništa na obećanoj rekonstrukciji javne rasvete, jer ta investicija može da donese i do 50 posto manju potrošnju električne energije, što će značiti da će biti dovoljno novca za ulično osvetljenje u celom gradu. I po tom pitanju nije prihvatljiva aktuelna mantra predstavnika lokalne vlasti da je kriza i nema para, jer su druge opštine, koje ne pripadaju grupi razvijenih kao što je Bečej (podatak Vlade Srbije), uspele da rekonstruišu svoju rasvetu. Zato njihovi građani ne žive u mraku.
K.D.F.