Zašto plaćamo „vazdušarinu“? – Plati da ne bi dobio ništa

Nije ništa novo ukoliko se na osnovu dosadašnjeg ponašanja rukovodilaca države, gradova i opština iznese ocena da su za njih građani nužno zlo kojima se posvećuje pažnja tokom predizbornih kampanja i na dan izbora.

Pre i posle toga odnos je potpuno drugačiji. Kako narod kaže, vlast se odnosi prema građanima kao da su „krave muzare“. Čini se da bi političari ipak trebali imati malo više obzira prema onima koji su im svojim glasom dali poverenje, jer će se kad-tad pobuniti i kazniti ih, ako ne ranije a ono u vreme izbora.
Bilo kako bilo, u Bečeju građani plaćaju „vazdušarinu“, a deo njih za svoj novac ne dobija uslugu noćne rasvete. U prethodnom broju novina pisali smo o tome da je po ko zna koji put od početka godine u nekim ulicama u Bečeju (Svetozara Markovića, Matije Gupca…) isključena javna rasveta. Ove nedelje smo podrobnije „procunjali“ gradom i videli smo da ih osim nabrojanih ima još – i još – bez javne rasvete.

Problem

Plaćanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta („vazdušarina“), koji je direktan prihod opštinskog budžeta, odnosno Stankoma, jeste nepopularan način sakupljanja sredstava, ali je obaveza građana, a građani su bili veoma nesavesni kada se radilo o plaćanju „vazdušarine“ – do prošle godine.
Po podacima iz oktobra 2008. godine u katastarskoj opštini Bečej naplata „vazdušarine“ je bila 51,4 posto, u Bačkom Gradištu 43,7, u Bačkom Petrovom Selu 47,3, u Mileševu 40,6, a u Radičeviću 83,1. Naplata na nivou cele opštine iznosila je 49,8 procenata.
U gradu Bečeju, ali naročito u naseljenim mestima, ovaj novac se koristi, između ostalog, za plaćanje potrošene električne energije za javno osvetljenje, saopštio je u oktobru 2008. predsednik opštine Peter Knezi, i potom istakao: „Godinama već imamo problem u Bačkom Gradištu, u Petrovom Selu do sada nismo imali, ali procenat naplate ‘vazdušarine’ u tim naseljenim mestima nije dovoljan ni za isplatu troškova struje. Do sada smo uspevali da iz drugih sredstava nadoknađujemo novac koji nedostaje, ali moramo svi raditi na poboljšanju naplate tih taksi, jer u suprotnom ne možemo očekivati da postoji gradsko osvetljenje“.

Pokušaj rešavanja problema

Dva meseca nakon apela lokalne vlasti, iz opštine je saopštena radosna vest: građani su do kraja novembra 2008. godine platili 18 miliona dinara „vazdušarine“, a od 1. do 19. decembra još 5,5 miliona.
Naplata je bila zadovoljavajuća i 2009. godine. Početkom oktobra te godine direktor Stankoma Zvonimir Stankov saopštio je da je oko 80 procenata domaćinstava opštine Bečej platilo naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
U junu 2010. godine javnost je obaveštena (izveštaj o radu Stankoma u 2009. godini) da je prošle godine naplata „vazdušarine“ bila 71,80 odsto na teritoriji opštine, ukupan dug za ovu namenu je bio 43,17 miliona dinara, a naplaćeno je 30,99 miliona. Najveći procenat naplate je bio u gradu Bečeju, 79,54 posto, a najmanji u Mileševu, 48,9 posto.
Nismo uspeli da dobijemo podatke o tome kakva je naplata „vazdušarine“ u 2010. godini, ali verovatno je slična kao i prošle godine, jer do sada niko nije apelovao na građane da plaćaju tu dažbinu.
Problem stvaraju bečejske firme koje godinama unazad nisu platile „vazdušarinu“. Njihov dug je krajem prošle godine bio oko 14 miliona dinara (PIK „Bečej“ oko 5 miliona dinara, OSC „Mladost“ oko 3 miliona, ali je platio deo i ušao u reprogram duga, i Fadip oko 2 miliona).

Paradoks: naplata zadovoljavajuća – ulice u marku

U vreme kada su građani u manjem obimu plaćali „vazdušarinu“ imali smo noćnu rasvetu, a od 2009. godine do danas smo u paradoksalnoj situaciji – naplata je zadovoljavajuća, a ulice su u mraku. Ulice su mračne, jer opština ne prosleđuje novac Javnom preduzeću Stankom, a otud se ne plaćaju računi Elektrovojvodini, a ta firma (takođe javna) brže-bolje isključuje struju na ulicama Bečeja. (Uzgred budi rečeno, čudno je što Elektrovojvodina ne isključuje struju lokalnim firmama od kojih, prema nedavnom saopštenju predstavnika Elektrovojvodine, najviše duguje PIK „Bečej“, 34 miliona dinara.)
Odgovor na pitanje kada će ponovo biti noćne rasvete u ulicama u kojima je sada nema, veoma je jednostavan: tog trenutka kada se plate računi za struju Elektrovojvodini.
Mnogo je teže dobiti odgovor na pitanje kada će se to desiti.
Šef investicionog odeljenja u Stankomu Stevan Čavić kaže: „Mi (Stankom) ne plaćamo struju, jer nemamo para. Lokalna samouprava nam ne prebacuje pare. Istina je da građani plaćaju, a novac građana ne dođe u Stankom, već ide na opštinski račun, pa onda opštinari, kad se smiluju, puste nam na cevčicu. Novac smo trebali da dobijemo prošle nedelje, ali nismo dobili. Pa su rekli da ćemo dobiti ove nedelje, pa nema ni ove nedelje. Sad je priča da možemo očekivati novac oko 15. avgusta. Ja sam na to rekao da je to nedelja. Onda je rečeno nemojmo očekivati 15, nego 16. avgusta“.
Očigledno je da je nešto i ranije plaćeno, jer je u utorak uveče bilo javne rasvete u ulicama Matije Gupca i Hajduk Veljkovoj, ali i dalje je mračno u delu ulice Svetozara Markovića i ko zna gde još.

Kako se troši novac od „vazdušarine“?

Nema zadovoljavajućeg odgovora ni na pitanje kako opština troši novac od „vazdušarine“. Prošlogodišnji podaci koje je svojevremeno prezentovao direktor Stankoma, govore da su građani u budžet opštine uplatili gotovo 31 milion dinara, od toga je Stankom dobio 18,74 miliona, a razlika od 13.144.925 dinara je potrošena za neke druge namene.
Novinar Bečejskog mozaika je u martu 2010. godine postavio pitanje predsedniku opštine Peteru Kneziju o tome zašto je ostatak tog namenskog novca u iznosu od 13 miliona usmeren negde drugde, a ne u Stankom. On je odgovorio: „U slučaju kada se budžet ne puni u predviđenom procentu kao što je to sada slučaj, prelazi se na minimum zakonskog finansiranja budžetskih korisnika i namenski ili nenamenski novac može da se usmeri i u druge namene. Ako mene pitate da li ću sredstva prebaciti Stankomu kome treba novac na sto mesta, ili ću da isplatim plate u dečjem vrtiću, nemam dilemu gde da usmerim novac. Usmerio sam ga u dečji vrtić“, rekao je Knezi.
Ne raspolažemo odgovorom na pitanje gde je upućen novac koji opština ove godine duguje Stankomu.

Rešenje problema

Za otklanjanje aktuelnog mraka sa bečejskih ulica postoje nekoliko rešenja: jedno je da ako već građani plaćaju „vazdušarinu“, taj novac opština usmeri tamo gde treba kako bi se platili računi za struju; drugo je da se ukine naplata „vazdušarine“, a treće da Elektrovojvodina isključi noćno osvetljenje u ulicama gde stanuju lokalni funkcioneri, pa neka oni bauljaju u mraku.
Naravno, postoji i četvrto rešenje. Naime, u uređenijim društvima od našeg, upravljači državom, gradom, opštinom, mesnom zajednicom (kod nas se to jednostavno kaže vlast), ukoliko nisu u stanju da obezbede najosnovnije stvari za svoje građane – a to je i noćno osvetljenje, jer kada ga nema, građani u mraku mogu da slome noge i ruke, oštete vozila, pregaze nekoga, jer se ne vidi ništa, a i lopovima je olakšan posao – obično daju ostavke i posao upravljanja prepuštaju sposobnijim ljudima.

Kristina Demeter Filipčev