trg_fontane
Pobednička predstava 53. Majskih igara u Bečeju je predstava „Mala sirena“ pozorišta „Stevan Sremac“ iz Crvenke.
Na svečanoj ceremoniji zatvaranja Igara prošlog četvrtka saopštena je jednoglasna odluka dva žirija, stručnog (dr Aleksandar S. Janković, docent Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, Monika Pešic, glumica Narodnog pozorišta iz Subotice i Ivana Nedeljković, glumica iz Beograda) i dečjeg (Bojana, Kristina i Dušan), kojom je predstava „Mala sirena“ u režiji Cvijete Jovanović i Zorana Radulovića proglašena najboljom predstavom 53. Majskih igara, a dečjoj grupi pozorišta „Stevan Sremac“ iz Crvenke dodeljen je zlatni paž. Pored toga, režiserskom tandemu dodeljena je i nagrada za najbolju scenografiju.
U obrazloženju odluke stručnog žirija se navodi: „Dosledna poznatoj danskoj salonskoj bajci, ’Mala sirena’ u izvedbi dece iz Crvenke nije Diznijeva zašećerena verzija, jer ima tragičan kraj, međutim, u pitanju je poučna, šarena i idejno superiorna predstava, koja sadrži besprekorne glumačke bravure, izvrsna scenografska rešenja i valjan tajming“.
Deca pozorišta „Bata Bulić“ iz Petrovca na Mlavi sa predstavom „Sedam Snežana i patuljak“ u režiji Vesne Stanković, osvojila su drugo mesto i srebrnog paža. U istoimenoj predstavi koja je „razigran, duhovit i veseo komad, koji najbolje komunicira sa duhom vremena“, Jovani Bajić je dodeljena nagrada za najbolju žensku ulogu. Međutim, dečji žiri je ovu nagradu dodelio Asji Čandić za ulogu nebodera u predstavi „Noć kada su neboderi šetali“ Dramskog studija „Arlekino“ iz Brčkog.
Bronzanog paža i treće mesto je osvojila predstava na mađarskom jeziku „A mi világunk“ u režiji Judit Ferenc, a u izvođenju članova Dečjeg dramskog studija Kreativnog centra iz Bečeja. Dalii Rajšli, koja sa „posebnim komedijaškim talentom i šarmom, razdragano i neposredno“ igra u ovoj predstavi, dodeljeno je specijalno priznanje za glumačku igru, jer je za nijansu odskočila od svojih vršnjaka.
Nagrada za najbolju mušku ulogu, prema odluci oba žirija, dodeljena je Branislavu Roljiću za ulogu vuka u predstavi „Crvenkapa i zbunjeni vuk“ Gradskog pozorišta iz Mrkonjić Grada. Žiri je dodelio i nagradu za najbolju režiju Igoru Pavloviću za predstavu „Baš Čelik“ Dečjeg dramskog studija Kreativnog centra iz Bečeja. Rasim Karajac je dobio nagradu za originalnu muziku u predstavi „Noć kada su neboderi šetali“ Dramskog studija „Arlekino“ iz Brčkog, a nagrada za najbolji kostim je dodeljena gostima iz Čongrada za predstavu „Két éjszaka az ezeregyből“.
Tokom tri dana trajanja Međunarodnog festivala scenskog stvaralaštva dece i mladih u Bečeju, publika, koju su pretežno činila deca, bila je u prilici da putem magije pozorišne umetnosti zaplovi u neki drugi svet, u svet mašte, uzbuđenja, avantura, da se druži sa likovima i junacima iz bajki, naravno, mahom u savremenom izdanju, a prema kreativnom viđenju režisera, ali i da se saživi sa likovima koji su se suočavali sa raznim problemima svakodnevnog života.
Međutim, pored umetnosti, odnosno razvijanja osećaja za umetnost, kulturu i poučnih poruka, deca, jer je ovo ipak njihov festival, su se družila i sklapala prijateljstva, što je možda i najvažnije, kako su rekli gosti iz Brčkog, uz pohvale za gostoprimstvo sa željom da im članovi bečejskog Dramskog studija uzvrate gostovanje.
Bilo kako bilo, svetla pozornice Majskih igra su se po 53. put ugasila na sceni Gradskog pozorišta. Gašenje svetla simboliše i naš pristup prema Majskim igrama i to bi svakako trebalo da se ima na umu kada se razmišlja o budućnosti, kako ovog festivala, tako i ovog grada i njegovih žitelja. U mnogim gradovima u okruženju, u svojevrsnoj trci za prosperitetom i razvojem, pogotovo turizma, ljudi kreću od nule, jer nemaju Majske igre ili nešto slično, i prave „brendove“ kako bi privukli turiste, investitore, poslovne partnere. A Bečej? Bečej i garnitura na vlasti, tradiciju od 53 godine postojanja Majskih igara – međunarodnog festivala, još uvek nisu prepoznali kao šansu u ovoj „trci“ i nepravedno stavljaju Igre u drugi plan, a istovremeno promovišu i podržavaju neke „novopečene“ manifestacije. Što ne znači da ponudu ne treba proširiti, ali treba znati kako.
Samo u proteklih nekoliko godina Majske igre su dobijale pohvale i pozitivne kritike – organizacija, kvalitet festivala, gostoprimstvo – od učesnika, gostiju i članova žirija, pa je tako Pero Zubac rekao da su „Majske igre u ovim predelima vrlo značajna institucija“. Robert Takarič koji prisustvuje svim dečjim festivalima u regionu, objasnio je da su Majske igre „festival koji je napravio deset koraka više u odnosu na ostale festivale. Možda je neskromno reći, ali ovo je najbolji festival u južnoj Evropi i Bečej zaslužuje visoko mesto.“ Po mišljenju Nenada Gvozdenovića, glumca i reditelja, „bečejske Majske igre su krenule u najboljem mogućem smeru“, jer Majske igre afirmišu pozorište.
Ipak, ove reči nisu mnogo uticale na to da se organizaciji Majskih igara pristupi ozbiljnije i da se u nju uključe svi koji mogu i treba da podrže ovakvu manifestaciju, ne samo što se tiče osnovnog koncepta, već i da se sagledaju i razrade sve druge mogućnosti koje jedna tradicionalna manifestacija može da ima, i da pored kulturne, postane i prepoznatljiva turistička atrakcija. Možda će neki pomak u ovom smislu doneti komentar članice ovogodišnjeg žirija, glumice Ivane Nedeljković, koja je rekla da su Majske igre „značajan međunarodni festival namenjen prvenstveno deci koji bi ’gradski oci’ trebali podržati. Podršku bi trebalo dobiti ne samo na lokalnom, nego i na pokrajinskom i republičkom nivou. Ne samo zbog toga što poznajem mnoge koji su kao režiseri ili glumci počeli karijeru na ovom festivalu ili zato što će se od ove dece napraviti neka nova, buduća pozorišna publika, već i zbog toga što postoji nešto važnije: skloniti decu sa ulice, ponuditi nešto kvalitetno, a za to nisu uvek potrebne samo pare, nego angažovanje svih“.
Ljiljana Milovanov
