trg_fontane
Svi sveti (na latinskom Sollemnitas Omnium Sanctorum) je svetkovina u rimokatoličkoj crkvi kojom se slave svi sveci, kako oni koji su već kanonizovani, tako i oni koji to još nisu.
Slavi se 1. novembra. U pravoslavnim crkvama ovaj se praznik slavi prve nedelje po Duhovima, te označava završetak uskršnjeg dela liturgijske godine.
Spomen mučenika zajednički je različitim crkvama i počeo je da se slavi od IV veka. Prvi tragovi opšteg obeležavanja Svih svetih zabeleženi su najpre u Antiohiji i to upravo u nedelji nakon Duhova. Ovaj običaj naveden je i u 74. homiliji Svetog Jovana Zlatoustog (407. godine), te se do danas zadržao u istočnim pravoslavnim crkvama.
Papa Grgur III (731-741) premestio je ovaj praznik na 1. novembar kako bi se poklopio s drevnim keltskim praznikom „Samhain“ koji je označavao Novu godinu. Na taj je način odgovorio na zahteve irskih monaha.
Papa je iz tog razloga izabrao 1. novembar kao datum godišnjice posvete jedne kapele u bazilici Svetog Petra relikvijama „svetih apostola i svih svetih, mučenika i ispovednika, i svih savršenih pravednika koji počivaju u miru po čitavom svetu“. U vreme Karla Velikog praznik je već bio izuzetno proširen, a kralj Luj Pobožni proglasio ga je 835. godine državnim praznikom. Proglas o tome izdat je „na zahtev pape Grgura IV uz pristajanje svih biskupa“.
U kalendaru katoličke crkve Svi sveti su označeni kao svetkovina. Među narodom obično se ovaj praznik povezuje s obilaskom groblja i uređivanjem grobova, pa tako i spomenom na mrtve.
Spomendan vernih mrtvih nastao je inicijativom sveca, benediktinskog opata iz Klunija (Francuska), Svetog Odilona. Krajem prvog milenijuma, već se na mnogim mestima nakon praznika Svih svetih slavio i spomen na mrtve. Taj spomendan 998. godine je Sveti Odilon službeno uveo u Kluni. Preko benediktinaca praznik se proširio po Evropi. Vatikan je službeno potvrdio ovaj praznik 1311.
Španija je 1748. godine dobila povlasticu da njeni sveštenici na Dan mrtvih mogu služiti tri mise: jednu za koga god žele nameniti, drugu za Svetog oca, a treću za sve verne mrtve. Tu je povlasticu papa Benedikt XV 1915. godine proširio na celu rimokatoličku crkvu.
Osim u rimokatoličkoj crkvi, ovaj se praznik obeležava i u mnogim evangeličkim crkvama.
M.S.
