Više cene najpotrebnijih namirnica: „Razvojni put“ cene šećera

Iako je prema proceni stručnjaka u Srbiji proizvedena rekordna količina šećerne repe u poslednjih deset godina, oko 500 hiljada tona, tokom proteklih mesec dana, građani povremeno nisu bili u prilici da kupe šećer, ili se njegova cena menjala iz dana u dan, pa je u pojedinim prodavnicama dostigla i 120 dinara.

Ovakvo stanje na tržištu većina potrošača shvata kao pritisak da bi se povisila maloprodajna cena, jer je tako urađeno i prošle godine sa cenama mleka, brašna i ulja.
Stručnjaci smatraju da se radi o veštačkoj nestašici do koje je došlo zbog povećane tražnje od inostranih kupaca, pošto je postignuta dobra cena u izvozu, a i cena šećera na svetskim berzama stalno raste.
Sa druge strane tvrdi se da isporuke šećera koče pregovori između proizvođača i trgovaca, kao i da domaću proizvodnju opterećuje to što su ukinute stimulacije za proizvodnju šećerne repe, a očekuju se i nove cene energenata.
„Objektivnih razloga za nestašicu šećera na tržištu nema. Stanje zaliha šećera u Republičkoj direkciji za robne rezerve je zadovoljavajuće, raspolažemo dovoljnim količinama da u narednim mesecima intervenišemo na tržištu i obezbedimo dovoljne količine šećera za potrebe domaćinstava. Ministarstvo trgovine i usluga je pripremilo mehanizme koji su gotovo identični sa onima koje smo iskoristili jesenas kada smo na tržištu intervenisali sa jestivim uljem“, rekao je za Danas ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Podsećanja radi, „zahvaljujući“ pominjanoj intervenciji, na tržištu krajem septembra prošle godine ulje iz Robnih rezervi se u Bečeju moglo kupiti po ceni od 119 dinara u većim marketima i potrošačima je bilo dostupno tokom mesec-dva dana. Međutim, dok su očekivanja Vlade bila da će se ovom intervencijom na tržištu stabilizovati cena ulja i ostati na nivou od 120-125 dinara po litru, cena ulja je nastavila da raste i prevazišla čak i najavljenu cenu proizvođača od 145 dinara.

Obilaskom većih marketa u Bečeju, 1. marta, cena za litar jestivog ulja „Dijamant“ se kretala od 140,64 dinara u objektima „Tisaprometa“ do 154,90 dinara u „Gomexu“. Najjeftinije ulje je „Aro“ po ceni od 139, 88 dinara, a u ponudi ima i ulja drugih marki i proizvođača ali po mnogo višim cenama od očekivanih 125 dinara („Merkator ulje“ po ceni od 145,90 dinara, „Iskon“ po 148,90 dinara, „Vital“ po 152,90 dinara…)
Što se tiče snabdevenosti prodavnica šećerom, trgovci kažu da ga trenutno ima u dovoljnim količinama ali su cene različite. Kilogram šećera je najjeftiniji u SOS marketu i staje 105 dinara, dok se u objektima „Tisaprometa“ i „Rode“ može kupiti po ceni od 109,90 dinara za kilogram. Samo petnaest dana ranije najniža cena šećera je bila u „Gomexu“ – 102,99 dinara, a trenutna cena šećera u ovom marketu je 107,99 dinara.
Inače, pre godinu dana, kilogram šećera u maloprodaji je koštao nešto manje od 60 dinara.
Da bi se stabilizovalo stanje na tržištu, prema najavi Ministarstva trgovine, država će preko Robnih rezervi obezbediti 9.000 tona šećera, a isporuka trgovinama je trebala da počne u sredu po jedinstvenoj ceni od 82,50 dinara, dok će građani moći u prodavnicama da ga kupe po ceni od 98 dinara. Sačekajmo i videćemo…
Od početka godine raste i cena brašna, pa u pojedinim prodavnicama u Bečeju za kilogram brašna tipa 400 treba platiti čak 89,90 dinara, a najniža cena ovog tipa brašna je 62 dinara (razlika je u proizvođaču).
Ovakav trend je doveo do toga da su nedavno bečejski pekari ponovo podigli cenu hleba, iako se ona u drugoj polovini prošle godine nekoliko puta menjala. Sada za jednu veknu od 500-600 grama treba platiti 55 dinara.
Ovu osnovnu namirnicu po najnižoj ceni u gradu možemo kupiti u SOS marketu – gde treba da platimo 38 dinara za veknu od 500 grama. Trgovci u ovoj prodavnici kažu da cene hleba, a ni ostalih osnovnih namirnica (brašno, šećer, ulje) nisu menjali, što je verovatno u ovom talasu poskupljenja dovelo do blagog porasta prometa u ovoj prodavnici. Ipak, prodavci kažu da ljudi kupuju samo najpotrebnije namirnice.
Ovu konstataciju su potvrdili i građani koji su učestvovali u mini-anketi Bečejskog mozaika. Za većinu njih dnevna kupovina se sastoji od hleba i mleka, dva do tri puta nedeljno se kupuje neki od mlečnih proizvoda i mesne prerađevine, dok se meso, voće ili sveže povrće možda nađe jednom nedeljno u potrošačkoj korpi. Sve u svemu, mnogi su zaboravili kako izgleda kupovina potrepština za narednih mesec dana, jer se sve kupuje na grame i tada kada se može.

LJ.M.