Prvi deo sezone 2010/2011. za Klub malog fudbala Bečej protekao je, blago rečeno, neslavno. Učešće u Prvoj futsal ligi Srbije i pored velike želje i volje Bečejcima je, posle prvog dela prvenstva, donelo poslednje mesto na tabeli.
Nakon odigranih 13 kola ekipa KMF Bečeja zauzela je 14. mesto – sa jednom pobedom, u petom kolu od 6:3, kada je u Bečeju savladana ekipa Novog Beograda i jednom nerešenom utakmicom 4:4 protiv Kocka Amaters-Arene iz Smedereva. Najubedljiviju pobedu protiv Bečeja ostvarila je ekipa Marbo intermezzo iz Beograda kada je na svom terenu, u osmom kolu, trijumfovala sa čak 12:3.
U prvom delu sezone dres KMF Bečeja nosili su Miloš Andrić, Siniša Bakrač, Sava Vadaski, Zoran Ćurčić, Miodrag Vučković, Adil Husanović, Nemanja Žeravica, Aleksandar Ikić, Aleksandar Lazarević, Nikola Blažin, Goran Stojisavljević, Mita Kobiljski, Vedran Rašković, Zlatko Maksimčev, Goran Božičić, Nebojša Sekulić i Branimir Đurić.
Nakon prvog dela sezone jedan od najiskusnijih igrača u klubu, golman Miloš Andrić rezimirao je aktuelnu poziciju i perspektivu KMF Bečeja.
Kakve su bile ambicije i nadanja pri ulasku u Prvu ligu?
– Sigurno da smo imali neke lepe i realne ambicije u ovoj Prvoj ligi Srbije. Mislim na sam početak priprema koje smo obavili u Bečeju, gde smo imali optimalne uslove i gde je proteklo sve u redu, kao i na prve pripremne prijateljske utakmice koje su nam pokazivale da ova ekipa poseduje određen kvalitet i da bi trebala u Prvoj ligi da igra osrednju ulogu. Bili smo svesni da postoje timovi koji igraju mnogo bolje od nas, ali isto tako smo mislili da ima ekipa koje su i lošije od nas.
Kako je protekla ova polusezona i da li je ova pozicija, poslednje mesto, realan plasman tima?
– Početak prvenstva obeležio je vrlo nezgodan raspored, jer smo od sedam utakmica u gostima igrali sa tri do četiri ekipe koje su starosedeoci u ovom rangu takmičenja, pa smo počeli da „vezujemo“ poraze. Nakon toga ekipa je malo izgubila na samopouzdanju i sigurno da nam je posle bilo teško da se vratimo u igru. Niko nije očekivao da ćemo imati ovako malo bodova, ali sigurno je da je to što treba najviše da nas brine – nemoć, pošto se došlo do zaključka da ova ekipa, realno, nema kvalitet, i da se zasluženo nalazi na poslednjem mestu na tabeli.
Da li se ipak moglo više uraditi i postići?
– Postojale su utakmice na kojima smo mogli nešto više da uradimo, ali jednostavno nedostatak i sportske sreće, a naročito nedostatak kvaliteta je uticao na to da prvi deo sezone završimo na trenutnoj poziciji sa samo četiri osvojena boda.
Koji su pravi razlozi vaših loših izdanja i rezultata?
– U suštini, Prva liga je ozbiljno takmičenje, međutim, na naš rezultat je uticalo više faktora, najbitniji faktor je taj da svi momci koji igraju za ovaj klub imaju svoje stalne poslove, tako da je na ova četiri boda najviše uticalo to što nismo mogli uvek svi zajedno da treniramo, kao i to da imamo tri igrača iz Novog Sada koji nisu mogli redovno da prisustvuju treninzima iz opravdanih razloga. Mi smo kroz Drugu ligu dosta superiorno prošli i ušli u Prvu, a nismo pomišljali, počevši od nas igrača, trenera, pa i uprave kluba, da je tolika razlika između te dve lige. To je bila jedna loša procena.
Postoji li rešenje za izlazak iz krize i ko bi na tome trebalo najviše da radi?
– Za naredni, drugi deo sezone uprava kluba bi trebala da izvrši analizu, da proceni greške i da odluči šta je u ovom trenutku najbolje za klub. Očigledno je da ova ekipa nema kvalitet za Prvu ligu. Po mom mišljenju tu postoje dva rešenja, da se ekipa kompletno obnovi, pa da pokuša da drugi deo sezone odigra mnogo bolje, uz više rada i truda, gde sigurno imamo mnogo bolji raspored, ali opet ne mora da znači da je to sve sigurno, jer imamo veliki broj bodova razlike naspram nekih ekipa pri sredini tabele. Ili, u drugom slučaju, da se sačuva već postojeći kadar i da ekipa dogodine napusti Prvu ligu, kako bi nakon dve godine ušla spretnije i promišljenije u Prvu ligu Srbije. Sve u svemu, Bečej kao grad i sami navijači i gledaoci koji su nas bodrili, ponekad i u katastrofalnim porazima, mislim da zaslužuju da ovaj klub zadrži mesto u Prvoj ligi Srbije.
Veliki fudbal je oduvek bio brend našeg grada, ali je Fudbalski klub Bečej zapao u najteže dane u skorijoj istoriji, pa smo i za stanje u klubu potražili komentar od Andrića, jer je on u ovom klubu proveo mnogo godina.
– Siguran sam da je u svakom gradu pokretač svega baš taj veliki fudbal i bez obzira na to ko je od nas fudbalera u klubu malog fudbala, svi smo mi prošli kroz taj klub. Siguran sam da Fudbalski klub Bečej ove godine doživljava najgore trenutke, zbog čega je meni stvarno žao.
Postoji li krivac za to alarmantno stanje?
– Ja ne želim u nekog da upirem prst. Svi mi sigurno znamo od čega zavisi taj fudbalski klub, i to znamo da neće više niko da ulaže u taj klub.
Da li FK Bečej zaslužuje ovakav status i ima li povratka na stare pozicije?
– Mislim da je to pitanje svima već dobro poznato. Mislim da je ovo katastrofa za taj klub i liga koju sigurno ne zaslužuje. Mislim da bi najgore od svega bilo da klub ispadne i iz ove lige i završi na samom dnu fudbalskih liga u Srbiji. Nakon toga Bečeju bi bilo stvarno teško da se povrati i vrati na zdrave noge i da počne da se ponovo penje na neki vrh srpskog fudbala.
Postoji li rešenje?
– Rešenje sigurno postoji, mada mislim da je tu, kao i u svim gradovima, lokalna samouprava glavna i odgovorna za situaciju i pomoć i brigu oko ovakvih klubova sa tradicijom, jer kao što možemo da primetimo, iza svakog prvoligaša u Jelen super ligi stoji opština. Bečejska opština mora da izabere prioritetne sportove i mislim da je sada krajnje vreme da se ljudi iz opštine i svi koji odlučuju o tome, preuzmu odgovarajuće korake i da se upitaju da li žele uopšte da se fudbal igra i dalje u Bečeju. Mislim da je sve ovo srozavanje velikog fudbala i Bečeja. Žao mi je zbog toga, emotivno sam vezan za taj klub, prošao sam sve mlađe selekcije, branio dugo u prvom timu i stvarno mi teško pada to što se dešava i tvrdim da klubu ne može da pomogne nijedan pojedinac, nijedan privatnik, već iza kluba mora da stane lokalna samouprava, da bi nakon toga i svi ostali mali sponzori shvatili da je potrebno stati iza svog gradskog kluba, jer je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.
Stanojev je podneo ostavku na mesto trenera Dejan Stanojev podneo je ostavku na mesto trenera Kluba malog fudbala Bečej: |
Vukašin Ljubojev