Drugi rebalans opštinskog budžeta je usvojen na jučerašnjoj (3. novembar) sednici Skupštine opštine nakon rasprave opozicionih odbornika „Dosta je bilo“ i predstavnika vlasti.
Planirani prihodi modifikovanog budžeta do kraja godine trebalo bi da iznose 2.121.672.000 dinara, 211 miliona dinara više od predviđenog očekivanog iznosa u prvom rebalansu opštinske kase.
U članu 3 odluke u drugom rebalansu budžeta piše da će se potrebna sredstva za finansiranje planiranog budžetskog deficita u iznosu od 316.057.000 dinara i otplatu glavnice za uzete kredite u iznosu od 31.270.000 dinara biti obezbeđena iz primanja od zaduživanja kod poslovnih banaka u iznosu od 157.640.000 dinara i od prenetih neutrošenih sredstava u iznosu od 189.688.000 dinara.
Upravo je planirani deficit izazvao polemiku predstavnika opozicije i vlasti, s obzirom na to da je u izveštaju o trošenju novca iz opštinskog budžeta od januara do kraja septembra iskazan suficit od 233,5 miliona dinara.
Odbornik Pokreta „Dosta je bilo“ Stevan Kosanović rekao je da se odlukom o rebalansu krši Zakon o budžetskom sistemu, jer budžetski deficit ne može iznositi više od 10 odsto prihoda lokalne samouprave, te da su predviđanja o punjenju budžeta nerealna. Kosanović je istakao da je zbog deficita (planiranog) republika trebala da obustavi mesečne transfere novca lokalnoj samoupravi. To se nije dogodilo, jer, kako je istakla načelnica Odeljenja za finansije opštine Zorka Kosovac, rebalansom budžeta su predviđeni planirani prihodi i izdaci, a stvarno stanje budžeta se vidi iz izveštaja o izvršenju budžeta u prvih devet meseci godine, a tu se beleži suficit i lokalna samouprava je likvidna. Kosovac je istakla da su planirani prihodi u budžetu do kraja godine (tri meseca) kreirana na osnovu identičnog perioda iz prošle godine i jesu realna.
Predsednik opštine Dragan Tošić je u odgovoru Kosanoviću nekoliko puta ukazao na to da je zasad, na osnovu prvih 9 meseci godine, budžet ima suficit, a ne deficit, te da će o stvarnom rezultatu budžeta moći da se raspravlja krajem budžetske godine, kada će se tačno znati „realizacija“ budžeta. Prema njegovim rečima, deficit je planiran u drugom rebalansu budžeta zbog toga što su predviđeni i iznosi novca koje bi lokalna samouprava trebala da obezbedi kao učešće u projektima koji se finansiraju sa viših nivoa vlasti, a da je nerealno očekivati da će svi projekti lokalne samouprave „proći“ na konkursima, pa će i iznos učešća opštine biti manji od predviđenog. Na dnevnom redu sednice bila je i odluka o pristupanju izmeni Statuta opštine. Statut opštine je potrebno menjati, jer je obaveza lokalnih samouprava da do 1. decembra usklade svoje odluke o budžetu, tako da se „javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena određena posebnim zakonom“ više ne smatraju indirektnim budžetskim korisnicima. To znači da Javno preduzeće Direkcija za izgradnju od 1. decembra neće postojati. U vezi sa ukidanjem Direkcije je usvojena i odluka o izmenama i dopunama odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu lokalne samouprave. Maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik (javna preduzeća, ustanove, mesne zajednice, dečji vrtić, Centar za socijalni rad…) u sistemu lokalne samouprave je za 2015. godinu 465. Izmene su bile potrebne, jer Direkcija za izgradnju od 1. decembra neće postojati sa svojih 19 zaposlenih na neodređeno vreme, a s obzirom na to da će Opštinska uprava proširiti vrste poslova, potrebno je da se poveća broj zaposlenih na neodređeno vreme sa 99 na 111 osoba. Predloženo je i povećanje broja zaposlenih u JP Vodokanal, u sportskom centru „Đorđe Predin Badža“ i u „Potisju“ – po jedan novi zaposleni u pomenutim preduzećima i ustanovi. Predlaže se i da bečejski odsek Istorijskog arhiva Senta uvrsti u organizacioni oblik lokalne samouprave, jer je opština Senta obavestila opštinu Bečej da ne može da predvidi četiri zaposlene osobe koje rade u odseku u Bečeju, te će i njih da preuzme bečejska lokalna samouprava, a iz navedenog proizilazi da će maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme ostati 465 i nakon ukidanja Direkcije. Odbornik Kosanović je izjavio da misli da je 465 zaposlenih na neodređeno vreme mnogo za opštinu, a predsednik opštine mu je odgovorio da, recimo, Vrbas, u kom živi samo nekoliko hiljada više stanovnika nego u Bečeju, ima više od 800 zaposlenih, te da 465 nije previše za Bečej, tim pre što je i odlukom Vlade Srbije predviđeno da je maksimalan broj zaposlenih u našoj opštini 465.
Pre usvajanja Programa mera za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšanja uslova života na teritoriji opštine Bečej, odbornik „Dosta je bilo“ Milan Bokun rekao je da program nije usklađen sa rebalansom budžeta, da postavljanje aparata za vodu na 13 mesta u zdravstvenoj ustanovi u opštini nije „ulaganje u infrastrukturu“, da već postoji nadstrešnica u dvorištu opštinske zgrade, gde zaposleni provode pauze i, kako je konstatovao, krše zakon, jer pale cigarete – predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević na pitanje upućeno Bokunu da li je zbog toga što misli da je prekršen Zakon o zaštiti stanovništva izloženosti duvanskom dimu podneo adekvatnu prijavu nadležnim organima, jer ako nije, i sam je prekršio propise, nije dobio jasan odgovor – da predviđen iznos za održavanje autobuskih stajališta na teritoriji opštine nije realan, jer većina stajališta ne postoji ili ih treba ponovo izgraditi.
Bokun se javio za reč i u vezi sa izveštajem o radu Javnog preduzeća Komunalac za 2015. godinu rekavši da je bivši direktor preduzeća Norbert Kovač podneo ostavku, ne zbog ličnih razloga kako je naveo, već zbog toga što je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je bio u sukobu interesa, jer je preduzeće od 2013. do 2015. godine sa firmom „Origo komerc“ iz Bačkog Petrovog Sela, čiji je Kovač vlasnik, sklopilo poslove u vrednosti oko 260.000 dinara.
Bokun je uputio primedbe i zbog lošeg stanja sprava na dečjim igralištima i neredovnog košenja trave na na istim, zbog radnog vremena pijace, zbog pasa lutalica, a odgovorio mu je v.d. direktora Komunalca Željko Plavšić koji je rekao da u slučaju da bude izabran za direktora Komunalca (prijavio se na konkurs) igrališta će biti rekonstruisana i održavana. V.d. direktora Komunalca je istakao i da to preduzeće priprema novu odluku o držanju životinja, koja
bi trebalo da sadrži kaznene odredbe, ali je istakao da u rešavanje problema pasa lutalica treba da se uključe veterinari i komunalna inspekcija.
Osim izveštaja o radu Komunalca za 2015. godinu, doneto je rešenje o davanju saglasnosti na odluku Nadzornog odbora Komunalca o načinu raspodele dobiti, rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta – katastarska parcela 7929/9 k.o; parcelu je kupio „Knott“ za 7,3 miliona dinara na kom će da izgradi pogon za površinsku zaštitu proizvoda, vrednost investicije je procenjena na 2,5 miliona evra, očekivan završetak izgradnje je jun 2018. godine – rešenje o stavljanju van snage tačke 3 rešenja o stavljanju pod zaštitu države hrastovog drvoreda kod Bačkog Petrovog Sela i imenovanje novog upravljača.
Javno preduzeće Komunalac je prošle godine poslovalo s dobitkom od 2,1 milion dinara, a s tim novcem, po predlogu Nadzornog odbora javnog preduzeća, biće pokriven deo gubitka iz 2009. godine – ostatak nepokrivenog gubitka je 5,2 miliona dinara.
Novi upravljač hrastovog drvoreda kod Bačkog Petrovog Sela odsad će, umesto „Vojvodina puta“ biti bečejski Komunalac.
Na dnevnom redu sednice Skupštine opštine su bile i izmene predškolskog programa PU „Labud Pejović“, izveštaj o realizaciji programa rada dečjeg vrtića za 2015/2016. školsku godinu.
S obzirom na to da je na prethodnoj sednici Skupštine opštine Željko Plavišić imenovan za v.d. direktora Komunalca, a istovremeno je bio član i Skupštine komunalnog preduzeća „Potisje“ u većinskom vlasništvu opštine, Plavšić je podneo ostavku na članstvo u Skupštini „Potisja“. Za sada se ne zna ko će predstavljati opštinu u „Potisju“.
U odborničkoj grupi SNS-a i koalicionih partnera nastupila je promena, jer je odbornika Aleksandra Vrsajkova (preminuo je 19. oktobra) sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ zamenio Slobodan Dimitrov.
Sednici je prisustvovao 32 odbornika od ukupno 36.
R.M.