Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Naša država i naše pare: Loše dobre vesti

Naša država i naše pare: Loše dobre vestitrg_fontane

Poslanici zarađuju oko 100.000 dinara, ministri oko 140.000, direktori preduzeća kao što su EPS, JAT, Telekom, recimo, 250.000 dinara (ukoliko poštuju preporuku Vlade Srbije o ograničavanju zarada menadžmentima javnih preduzeća, koja je doneta u februaru 2009. godine, a ranije plate direktora u tim preduzećima bile su i pola miliona dinara).

Direktori bečejskih javnih preduzeća zarađuju oko 100.000 dinara (nakon smanjenja plata), a lokalni funkcioneri od 60.000 do 80.000 dinara.
Istovremeno, minimalac je u Srbiji do pre nekoliko dana bio 15.600 dinara, a sada je satnica umesto 90, 95 dinara.
Ima i ljudi koji žive i od 8.000 dinara, kolika je njihova mesečna penzija.
Ali nije sve tako crno, početkom 2011. godine očekuju se promene. Naime, plate državnih činovnika kao i penzije biće „odmrznute“ od januara (najavljeno povećanje je čas 3,4, čas 5 odsto), ali tada će prestati da važi i preporuka Vlade Srbije o ograničavanju zarada menadžmentima javnih preduzeća.
O tome šta nas čeka progovorili su nadležni iz Ministarstva finansija: „Plate direktora javnih preduzeća u januaru biće povećane isto kao i plate svih ostalih zaposlenih i biće usklađene u odnosu na odluku Vlade iz januara ove godine da maksimalna zarada koju može ostvariti neki funkcioner u javnom sektoru ne prelazi šest prosečnih plata“.
Ponešto se poslednjih dana saznalo i o sudbini plata narodnih poslanika, naime, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović je izjavila da plate poslanika neće rasti. Ko želi, neka veruje.
Nedavno je Vlada povećala i minimalnu cenu rada za pet dinara. Zaposleni u Srbiji, kojima bi gazde morale to pravo da priznaju retroaktivno, umesto 15.660 sada bi rebalo na ime minimalca da primaju 16.530 dinara. Povećanje je 870 dinara mesečno, to jest minimalna cena radnog sata povećana je sa 90 na 95 dinara.

Plate bečejskih političara

Još nisu objavljene zarade lokalnih funkcionera za oktobar mesec, a prema podacima iz septembra, predsednik opštine Peter Knezi je u septembru zaradio 81.538 dinara, zamenik predsednika opštine Budislav Medurić 79.340 dinara, a predsednik Skupštine opštine Dušan Jovanović 78.365 dinara. Plata zamenice predsednika Skupštine opštine Ildike Nađ bila je 68.888 dinara, a sekretarke Skupštine opštine Dragice Skakić 57.989 dinara.
Članovi Opštinskog veća u septembru mesecu su zaradili od 32.803 do 77.873 dinara. Plata Andraša Boje bila je 77.873 dinara, Ištvana Ačaija 75.577 dinara, Dragana Mesaroša 67.048 dinara, Marjana Radičevića 72.624 dinara, Dušana Radivojevića 73.936 dinara, a Pala Šandora 76.890 dinara.
Volonteri u Opštinskom veću, Ilona Varnju i Đerđ Ric, za svoj rad su u septembru dobili po 32.803 dinara.
Za neto plate funkcionera u septembru mesecu je plaćeno ukupno 875.679 dinara.

Loši kadrovi koji malo rade

Odavno se zna da ne možemo biti toliko loše plaćeni koliko umemo malo i loše da radimo. To potvrđuju i najnovija istraživanja. U Srbiji se u državnim preduzećima u administraciji efektivno radi tri sata i 45 minuta dnevno, a na terenu 25 minuta duže. Kod privatnika se radi sedam sati i 18 minuta, a plate su u proseku niže za 6.500 dinara, pokazuju analize Centra za istraživanje u privredi.
Produktivnost je 42 odsto evropskog proseka. Razlog je nedovoljno dobra organizacija posla, tehnološka zaostalost i nedostatak znanja, a posledice su nekonkurentnost, pad potrošnje i zaposlenosti.
Procena je da u Srbiji za državu radi 550.000 zaposlenih.
Zaposleni koji plate dobijaju od države zarađuju više nego njihove kolege u privatnoj službi. Od januara do jula, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u javnom sektoru bila je 39.113 dinara, a u svim sektorima 33.263 dinara.
Jedno od važnih pitanja je i pitanje kadrova. Kadrovi su na mnogim mestima, čast izuzecima, očajni, a to se najbolje vidi u lokalnim samoupravama. Između ostalog, i u Bečeju.

Inflacija

Inflacija će do sredine naredne godine biti veća od planirane, a polovinom 2011. bi trebalo da se vrati u ciljani okvir od 4,5 odsto, tvrdi viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković.
Kako je rekao, ključni faktori koji će uticati na rast inflacije u narednom periodu su pritisci na rast cena hrane, slabljenje dinara u prethodnom periodu i najavljeni rast plata u javnom sektoru i penzija od 1. januara sledeće godine.
Marković je podsetio da je međugodišnja inflacija u oktobru bila 8,9 odsto.

Lek za nezaposlenost?

Jedna od optimističnih vesti ovih dana je i najava Nacionalne službe za zapošljavanje koja lokalnim samoupravama nudi nove programe sufinansiranja za nezaposlene u okviru mera aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini. Objašnjeno je da je prvi korak u rešavanju problema nezaposlenosti formiranje lokalnih saveta za zapošljavanje, čiji je posao da umreže socijalne partnere koji na lokalnom nivou mogu uticati na smanjenje nezaposlenosti. Uslov za odobravanje sufinansiranja programa ili mera aktivne politike zapošljavanja će biti najpre da opština ima lokalni savet za zapošljavanje, plan zapošljavanja za narednu godinu, opredeljen novac za finansiranje određenog programa ili mere i usklađene programe ili mere s prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđeno je da, ukoliko jedinica lokalne samouprave, u okviru lokalnog akcionog plana zapošljavanja, obezbedi minimum 51 odsto para potrebnih za finansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja, može podneti zahtev za učešće u finansiranju tog programa ili mere po najavljenom konkursu. Kriterijumi na osnovu kojih će se dodeljivati novac za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja su stepen razvijenosti opštine, indikatori na lokalnom tržištu rada, očekivani efekti programa ili mera i ekonomska opravdanost.

K.D.F.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *