trg_fontane
U Kreativnom centru Gradskog pozorišta 31. oktobra prikazana je izložba fotografija nazvana „Prozirni zidovi“. Izložba predstavlja završnicu seminara „Foto-poruka“ – upotreba fotografije u omladinskom radu – koji je prošle nedelje održan u Bečeju.
U pitanju su 22 fotografije koje pokazuju kako su učesnici seminara doživeli Bečej, fokusirajući se na siromaštvo.
„U okviru projekta ’Mladi u akciji’ tokom osam dana boravka u Bečeju, dvadeset dvoje mladih ljudi iz jedanaest zemalja Evrope se bavilo temom siromaštva od globalnog do lokalnog nivoa. Svi smo doneli sadržaj iz zemalja iz kojih dolazimo, zajedno smo vodili ovaj proces rada, upoznavanja, istraživanja i teme i vašeg grada, ali sa akcentom na upotrebu fotografije kao metodologije i oruđa u radu i pokretanju socijalnih promena. Rezultat toga su fotografije na ovoj izložbi, po jedna od svakog autora i ova ’foto-poruka’ iz Srbije će se preseliti u mnoge zemlje sveta, a učesnici seminara će imati priliku da stečeno znanje primene u radu sa mladima u svojim zemljama“, rekla je koordinatorka projekta Svetlana Kijevčanin.
Nakon otvaranja izložbe, neki od učesnika seminara su govorili o utiscima koje će poneti iz Bečeja.
„Ljudi u Bečeju su na me-ne ostavili pozitivan utisak go-
stoljubivošću i gostoprimstvom. Svako koga sam sreo bio je srdačan i prijatan. Shvatio sam da je Srbija zemlja u kojoj, bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi, postoji velika želja da se stvari poprave. Ovom izložbom smo pokušali da osvetlimo jedan fenomen i postavimo ga kao početnu tačku za promenu. Prvi put sam u Srbiji, ali ovo mesto prepoznajem kao dosta slično italijanskoj kulturi u smislu vizuelnog, arhitekture i kulture. Iskustvo koje nosim odavde ću podeliti sa svojim prijateljima i kolegama na univerzitetu i svim ljudima u Italiji sa kojima ću se sresti, da im približim i objasnim da je Srbija vrlo slična Italiji. Nadam se da će Srbija vrlo brzo biti deo velike evropske zajednice“, rekao je Đermano Đarsante iz Italije.
Učesnica iz Rusije Ruzana Ivanjan je govorila o opuštenoj bečejskoj atmosferi i o siromaštvu mesta odakle dolazi i Bečeja: „Najjači utisak u Bečeju na mene su ostavili gostoprimstvo, smirenost, prelepi ljudi i topla, opuštajuća atmosfera. Čini mi se da ljudi vrlo cene ono što mi radimo i da im je drago što smo ovde. Kada je reč o siromaštvu, ono je vrlo različito. Sankt Peterburg je veliki grad i tamo je siromaštvo nekako dramatičnije, mnogo upadljivije u odnosu na ono što sam imala prilike da vidim u vašem gradu. Ljudi žive u vrlo lošim uslovima, ali su takođe prisutne i velike razlike. Ako je ovde najsiromašnija romska populacija, u Sankt Peterburgu, čak i u samoj Rusiji nije tako velika populacija Roma, a najsiromašnija kategorija bi, recimo, bili penzioneri, a penzije su užasno male spram troškova života. Ako bi pravila fotografije siromaštva u Sankt Peterburgu, onda bi fokus možda bila starica koja prosi na stanici metroa, kao predstavnik te siromašne kategorije penzionera. Ovde nisam videla takve ljude, to su te razlike koje sam uočila. Međutim, ne mogu da procenim da li je to razlika na nivou zemalja ili je to razlika između velikog i malog grada. Postoje i neke sličnosti, u Sankt Peterburgu se istovremeno mogu videti vrlo bogati ljudi, jako skupa kola i deca koja žive gola po stanici metroa. Ovde nisam uočila tako velike kontraste. Takođe smo primetili da mnoge zgrade, to jest fasade zahtevaju popravke, rekonstrukcije, i to je onaj vidljivi znak siromaštva.“
(Zahvaljujemo se Svetlani Kijevčanin na simultanom prevodu sa engleskog na srpski jezik.)
LJ.M.
