trg_fontane
Bečejac Siniša Marjanović osvojio je drugo mesto u 64. ciklusu kviza „TV slagalica“ koji se emituje na RTS-u. Prvi put je učestvovao u nekom kvizu, a kako kaže, hteo je da vidi da li je i pred kamerama isto toliko dobar kao ispred malog ekrana kada rešava enigmatske zadatke.
– Gledam „Slagalicu“ već priličan broj godina, i od kuće mi deluje lako. Prvi put sam se prijavio pre oko pet godina, ali me nisu našli kod kuće kada su me zvali i nisam otišao. Pre nešto više od dva meseca sam se prijavio na veb-stranici „Slagalice“ i uradio test posle koga su me sa RTS-a pozvali da dođem. Ima velike razlike kad od kuće pogađam i kad učestvujem. I posle 15 emisija u studiju nisam mogao da se naviknem na reflektore i kamere sa svih strana. Sam osećaj, kada sediš tamo, da možeš nešto da izgubiš znači nešto. Kod kuće ako pogrešiš pogrešiš, vrlo važno, tamo ipak možeš da izgubiš – rekao je Marjanović.
Kako kaže, za učestvovanje u „Slagalici“ nije se posebno pripremao, jer znanje iz opšte kulture se ne može na brzinu akumulirati. Jednostavno, ako neko zna – zna.
Da li ima neke taktike? Posebne cake?
– Ima. Recimo u igri „Ko zna zna“ ako ne znaš odgovor na pitanje nećeš da se javiš da ne bi izgubio vredne poene. Kod „Skočka“ ako imaš još dve opcije koje mogu biti tačna kombinacija, a samo je još jedan pokušaj preostao, namerno pogrešiš da protivnik ne bi imao zicer ukoliko ti ne daš tačan odgovor. Ovako i on ima šanse 50-50 posto, jer mu ne ostavljaš odgovor „na tacni“.
Koje vam igre najbolje idu od ruke?
– Najbolji sam u „Asocijacijama“ i „Slagalici“. Imao sam uvek najmanje devet slova u „Slagalici“, čak sam nekad bio „jači“ i od računara. Neretko sam imao po jedanaest-dvanaest slova. Prednost je što već u prvih pet-šest slova imam neki kostur mogućih reči. Kako koje slove izađe već mi je u glavi – da mi samo još ovo ili ono slovo izađe, imaću za ovu ili onu reč. „Moj broj“ je, kako god okreneš matematika, a „Skočko“ je uvek „Skočko“. Kasnije su u polufinalu i finalu u „Ko zna zna“ bila teža pitanja.
Kao nagradu za osvojeno drugo mesto Marjanović je dobio letovanje u turskom odmaralištu Alanja za dve osobe, novčanu nagradu od 80.000 dinara, vaučer u vrednosti od 60.000 dinara za kupovinu tehničke opreme, mnoštvo knjiga i enciklopedija i razne druge nagrade od sponzora kviza, ali i jedno vredno iskustvo.
– Najteže mi je bilo u polufinalu, tada sam bio veoma dobar u prvoj takmičarskoj emisiji u kojoj sam dogurao do nekih šezdesetak poena razlike. U drugoj emisiji je došlo do opuštanja i protivnik je napravio devedeset poena razlike, anulirao moju prednost i poveo sa trideset razlike. Blokirao sam, ali sam se smirio, bio sam koncetrisan za treću rundu i ponovo napravio šezdeset poena razlike. Već u finalu je bilo drugačije. Protivniku su, kao što je kasnije i sam priznao, „legla“ pitanja. Bilo je dosta pitanja vezanih za filmsku umetnost, a njemu je to opsesija. Ali, i generalno gledajući dobar je takmičar, nema zbora. Ima dosta široko znanje. Već posle druge emisije je bilo toliko razlike da sam bio svestan da takvog igrača ne mogu stići. Onda je bilo kako prođe – prođe, došlo je i do opuštanja i zadovoljstva osvojenim drugim mestom. Znao sam da ne mogu biti prvi.
Da li je istina da je u igri „Asocijacije“ polje A1 najteže?
– Iskren da budem, ne znam, ja sam uvek otvarao A2. Ne znam zašto, ali uvek je tako bilo. Asocijacije su u principu lake za onog ko može da razmišlja i povezuje pojmove.
Kakva je osoba Milka Canić, supervizorka kviza „TV slagalica“?
– Ona je jedna izuzetna žena. Veoma slabo se vidi na televiziji, samo njena čuvena najava „dobro veče“. Izuzetno je prijatna i komunikativna. Ostatak ekipe je mnogo mlađi, tehničko osoblje je oko 30 godina, ali ona s njima zbija šale i priča razne dogodovštine na pauzama za kafu, između emisija kada se presvlače. Kum, koji je došao da me bodri u publici, tražio je da sedne na njeno mesto u pauzi i da kaže „dobro veče“, fotografisali smo ga. Tražili smo i autograme, ona je, naravno, pristala na sve to. Pozitivno me je iznenadila.
Kakve su bile reakcije u Bečeju kada su Vas videli u „TV slagalici“?
– Ma da su to samo reakcije poznanika i prijatelja, nego tu su i oni koje ne poznajem. Bio sam na pijaci i ljudi su me zaustavljali da pitaju kada se emituje emisija i da mi čestitaju. Pitali su me da li sam to ja. Ima i onih koji ne znaju da je kviz snimljen ranije pa se nerviraju kako ću proći. Čuo sam komentar jedne žene koja zna kako sam prošao, ali njen muž nije znao, da se on siromah „iskidao“ kako ću proći. Na kraju mu je žena morala reći da je to snimak. „Što mi to ranije nisi rekla, mogao sam infarkt dobiti koliko sam navijao“, rekao je muž.
Hoćete li se prijaviti ponovo u „TV slagalicu“?
– Sad mislim da stvarno nema smisla. Razmišljam da se prijavim za kviz „Visoki napon“ na RTS-u, a koliko sam čuo, u kviz „Milioner“ je teško dospeti jer se prijavilo pola Srbije.
M.S.
