Izgleda da čitaoce, naše građane i ne zanimaju naročito minula dešavanja u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“ kada se do sada niko nije javio na osnovu zdravog razuma.
Svoj radni vek u svojstvu prosvetnog radnika proveo sam u bečejskim školama, i na relaciji učenik-učenik kao i učenik-nastavnik uvek i u svakoj školi je bilo nekog vida nasilja, koja su rešavana u skladu sa disciplinskim pravilnicima. Prema izjavama zvaničnika pomenute naše osnovne škole, ona mora da je neki fenomen, jer stalno naglašavaju da u njihovoj školi nije bilo nasilja. Verovatno se drže onog starog da stalnim ponavljanjem istog ono se prihvata kao činjenica. Kao demanti, samo jedna opaska: pošto su mi unuci započeli svoje školovanje u ovoj školi, često sam ih dočekao posle nastave u školskom dvorištu i tu sam više puta bio svedok nasilja na relaciji starijih i mlađih učenika.
Kaže se da onaj ko radi, taj i greši. Jedini izuzetak je izgleda rukovodilac ove škole, pošto predstavnici Školskog odbora kao i Saveta roditelja tvrde da u radu direktora nije bilo ni g od greške. Nezakonita razmena učiteljica sa drugom školom i nije neka greška, pošto je ta razmena odobrena i od strane pokrajinskog sekretara za obrazovanje. Malo je, međutim, verovatno da je on odobrio baš nezakonitu razmenu.
Članovi Školskog odbora i Saveta roditelja isticali su da u njihovim redovima ima i pravnika. Pitam se samo gde su bili oni kada je trebalo savetovati direktora da ne učini nezakonitu razmenu učiteljica?
Nekako nejasno govori se i o nekakvoj zaveri protiv direktora škole. Jedino je jasno samo to da su oni najglasniji u Školskom odboru i Savetu roditelja, članovi iste aktuelne partije na vlasti koja je i postavila svog člana za direktora. I ne biraju sredstva da postignu svoj cilj. Najnoviji „izum“, verovatno pomenutih pravnika, za rešavanje problema drugog A odeljenja jeste da se devetogodišnja devojčica odvoji od majke i da se stavi pod „odgovarajuće“ starateljstvo.
I na kraju: gde je u svemu učiteljica drugog A odeljenja? Njen stručni fijasko je prećutan, ona je predstavljena kao nekakva žrtva, a po zdravom razumu ona je prva odgovorna za sve što se dešavalo u njenom odeljenju. Nije teško biti dobar pedagog dok nema problema, teško je na pravi način rešavati te probleme.
Laslo Berček, prosvetni radnik u penziji