Hedž fondovi u Srbiji: Amerikanci zainteresovani za kupovinu „Viktorija grupe“

Kako je prenela novinska agencija Beta, krajem nedelje u javnosti je plasirana informacija u Srbiji da su za kupovinu „Viktorija grupe“ zainteresovana dva strana fonda, „Jork kapital menadžment“ i „Elements kapital partners“.

Oni su potvrdili da nameravaju da otkupe akcije „Viktorija grupe“ i ulože 100 miliona evra u tu grupaciju u Srbiji da bi je stabilizovali, i da zaposle još 500 ljudi.

„Jork kapital menadžment“ je svetska investiciona kompanija osnovana 1991. godine u Njujorku, a prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2016. njihova investiciona ulaganja iznosila su prošle godine 21,7 milijardi dolara, što ih svrstava u 20 najvećih „hedž fondova“ u svetu.

„Elements Capital Partners“ je kompanija koja se bavi ulaganjem i investicijama u privatni sektor u Jugoistočnoj Evropi i osnovana je 2010. godine.

U sklopu ovog fonda nalaze se i kompanije „Delo prodaja“, „Terme Čatež“ i izdavačka kuća DSZ iz Slovenije, kao i vodeće investicije u Rumuniji.

U dopisu poslatom „Politici“, potencijalni investitori tvrde da im je namera da ugovor potpišu u naredne dve nedelje, najkasnije do 4. decembra i da su im planovi da se deo sredstava uloži u razvoj novih tehnologija, uključujući najmodernije fabrike za proizvodnju hrane i uzgoj stoke kako bi unapredili izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda u „Viktorija grupi“, što uključuje kompanije „Sojaprotein“, „SP laboratorija“ i Veterinarski zavod u Subotici.

Kako piše „Politika“ u „Viktorija grupi“ nisu potvrdili te navode, dodajući „da u ovom trenutku ne mogu da komentarišu dalje planove i razgovore sa potencijalnim investitorima“.

Šta su hedž fondovi?

Hedž fondovi pojavili su se 1949. godine. Naime, Alfred Džons prvi je pokrenuo fond koji je pomoću zauzimanja tzv. dugih i kratkih pozicija na tržištu omogućavao postizanje ciljne izloženosti tržišnom riziku. Inače, hedž fondovi imaju tretman „divljih“ fondova jer, po pravilu, nisu registrovani i ne podležu zakonskim propisima koji regulišu rad registrovanih investicionih fondova, jer ne postoji mehanizam koji bi mogao zabraniti određenoj grupi individualnih investitora da udruže novac, znanje i vreme, te da sa zajedničkog računa investiraju novac.

Hedž fondovi u SAD organizovani su tako da nemaju potrebu da poštuju restriktivne zahteve „Security and Exchange Commission“ (SEC) koja nadzire tržište kapitala. Reč je o četiri zakona koji regulišu poslovanje investicionih fondova.
Osnovna prednost hedž u odnosu na klasične investicione fondove jeste ta što hedž fondovi mogu investirati na način koji nije dozvoljen klasičnim investicionim fondovima. Hedž fondovi imaju mogućnost ulaganja u sve vrste finansijskih instrumenata, bilo da je reč o berzanskom ili vanberzanskom, tzv. OTC tržištu. Minimalan ulog za ulazak u „društvo“ kreće se od 250 hiljada do čak 25 miliona dolara. Većina fondova je uz to i zatvorena za nove klijente. Stoga je ova vrsta investiranja namenjena velikim korporacijama i bogatim individualcima.

Hedž fondovi su netransparentni, jer nemaju obavezu objavljivanja informacija o tome gde i na koji način plasiraju sredstva članova fonda. Organizovani su kao neka vrsta partnerstva, gde je glavni menadžer u isto vreme i glavni savetnik, odnosno investitor. Članovi fonda – klijenti nastupaju u ulozi finansijera fonda. Najveći broj hedž fondova je registrovan ofšor jer na taj način mogu izbeći plaćanje poreskih obaveza.
Neki od poznatijih menadžera hedž fondova su Džordž Soroš i Džim Kramer.

Hedž fondovi na svetskom tržištu posluju već nekoliko decenija, ali se o njima značajnije počelo pisati tek 1998. godine. Tada je hedž fond „Long-Term Capital Management“ – LTCM izgubio 4,6 milijardi dolara, čime je ugrozio kompletan bankarski sistem SAD, obzirom da su banke vodeći kreditori hedž fondova u SAD.

(Izvor: Blic)

Pre nekoliko dana u medijima se pojavila informacija da se kao jedan od zainteresovanih investitora pojavljuje i Miodrag Kostić, što je „MK grupa“ demantovala.

„Viktorija grupa“ je saopštila da kao jedna od najvećih agroindustrijskih kompanija u Srbiji stalno dobija i razmatra opcije za strateška partnerstva, zajedničko investiranje, „merdžere“ i „akvizicije svog poslovnog sistema“ ili svojih preduzeća.

U saopštenju „Viktorija grupa“ podseća da je sa 178 miliona evra izvoza prošle godine, među deset najvećih izvoznika Srbije.

Od osnivanja 2001, delatnost „Viktorija grupe“ obuhvata otkup i trgovinu uljaricama i žitaricama, preradu uljarica i proizvodnju gotovih i polugotovih proizvoda za humanu i ishranu životinja, hemofarmaceutskih i bioloških proizvoda za veterinu.

„Viktorija grupa“ zapošljava 1.500 ljudi u osam lokalnih zajednica, a sarađuje s više od 40.000 poljoprivrednika i više od 300 kooperanata.

B.M. (Izvor: Beta i Politika)