Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Život gradske deponije nakon sanacije i pre zatvaranja: Du­go putovanje do sa­­ni­­ranog smetlišta

Du­go putovanje do sa­­ni­­ranog smetlištaFoto: Bečejski mozaik

„Ovde radim. Dolazim skoro svaki dan, leti i zimi. Prodajem prikupljeno smeće. Živim od smeća“, priča žena koja prikuplja sekundarne sirovine na gradskoj deponiji „Botra“ u Bečeju, koja se nalazi na samo 300 metara od stambenih objekata, oko 800 metara je daleko od kanala Dunav-Tisa-Dunav, a reka Tisa je udaljena nešto više od kilometar.

Na „Botru“ – površine 6,5 hektara – se više od 30 godina nekontrolisano odlagao otpad, smetlište do kraja 2016. godine nije bilo infrastrukturno opremljeno, o zaštiti životne sredine nije vodeno racuna, a na njega se odlagalo svašta – do 2011. godine i medicinski otpad Doma zdravlja – ali se i odnosilo svašta. Nikada nije uradeno istraživanje o tome kako je neuslovno gradsko smetlište u proteklih tridesetak godina uticalo na okolinu i na zdravlje ljudi, te se ne može oceniti u kojoj meri je smanjen negativni uticaj na životnu sredinu nakon sanacije smetlišta, koja je zapoceta u leto 2015. godine, kada se video samo razvuceni otpad, koji  je formirao toliki „breg“ da se od njega nije video dalekovod u neposrednoj blizini. Iz ogromnog brega smeca širio se nepodnošljivi smrad, a muve i izgladneli psi lutalice pratili su ljude na svakom koraku.

Po pricama, moguce je i da su urbane legende, na deponiji se ranije moglo naci svašta, hrana, fotelje, rucne bombe, neko je nekad u ženskoj torbici našao i 2.000 evra, a najstrašnija stvar se desila pre petnaestak godina, kada je, navodno, medu smecem naden leš bebe.

Cena iskopa i dovoza gline duplo veca od procenjene vrednosti

Postupak javne nabavke i izbora izvodaca za sanaciju gradskog smetlišta trajao je nekoliko meseci. Odluka o pokretanju postupka nabavke u otvorenom postupku (radovi na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“) doneta je 17. oktobra 2014. godine za dve partije, na koju se prijavilo osam ponudaca. Do isteka roka, 20. novembra 2014. godine, za podnošenje ponuda za partiju 1 (iskop i dovoz gline), za šta je procenjena vrednost bila 9.247.716 dinara bez PDV-a, prispela je jedna blagovremena ponuda koju je dala firma „Uniprotekt“ d.o.o. iz Novog Sada u iznosu od 18.495.432 dinara bez PDV-a.

S obzirom na to da je osnovni kriterijum za najpovoljniju ponudu bio najniža cena, a da se za partiju 1 javio samo jedan ponudac cija cena je bila veca od procenjene vrednosti, strucna komisija je konstatovala da u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama može da se dodeli ugovor ponudacu koji je jedini podneo ponudu za partiju broj jedan. Komisija je nakon otvaranja ponuda sprovela istraživanje tržišta i utvrdila da su cene gline na tržištu vece od cene navedenog ponudaca.

Za partiju 2 (radovi na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije) je procenjena vrednost javne nabavke bila 44.238.054 dinara bez PDV-a, a do isteka roka, 18. novembra 2014. godine, prispelo je sedam ponuda ponudaca VP „Cuprija“ AD, „Gradevinar Kocic“ iz Beograda, „Letac“ d.o.o. iz Indije, GP „Zoran R“ iz Gornje Mutnice, „Gornji Banat“ iz Kikinde, „Eko Maber Inženjering“ d.o.o. iz Panceva i „Lein“ d.o.o. iz Banjaluke.

Kao najpovoljnija izabrana je ponuda firme „Eko Maber Inženjering“ u iznosu od 39.159.826 dinara bez PDV-a uz obrazloženje da „ne sadrži bitne nedostatke, odgovarajuca je, ne ogranicava, niti uslovljava prava narucioca ili obaveze ponudaca i ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke“. Sve ostale ponude su prelazile iznos procenjene vrednosti javne nabavke, a vrednost prve naredne ponude je bila 43.832.208 dinara bez PDV-a.

Ugovori sa izabranim ponudacima zakljuceni su 22. januara 2015. godine, za partiju 1 (iskop i prevoz gline) sa firmom „Uniprotekt“ iz Novog Sada na vrednost od 18.495.432 dinara bez PDV-a i za partiju 2 (radovi na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije komunalnog otpada) sa firmom „Eko Maber Inženjering“ iz Panceva, koja je nastupila sa „Bauwesen“ d.o.o. Vreoci, Beograd-Lazarevac i „Ivma“ d.o.o. Mala Varoš II/3 iz Zrenjanina kao clanom grupe, a na osnovu odluke o dodeli ugovora od 31. decembra 2014. godine, na vrednost od 39.159.826 bez PDV-a.

U dokumentaciji se navodi da je „nacelnik za finansije potvrdio da je u budžetu za 2015. godinu na razdelu 2, sanacija deponije komunalnog otpada – ’Botra’, funkcija 540, pozicija 277, konto 424 predviden iznos od ukupno 89.513.000 dinara“.

Oko 9,6 miliona kilograma „svežeg“ smeca za godinu dana

Sanacija gradskog smetlišta „Botra“ okoncana je krajem 2016. godine, umesto krajem 2015. kako je ugovorom prvobitno bilo predvideno, a pocetkom 2017. godine raden je i dodatni posao, izgradnja kapije i nastavak postavljanja ograde oko deponije.

Projektom je osim saniranja bilo predvideno i zatvaranje i rekultivacija lokacije deponije – ali ni u projektu nije precizirano kada, osim da deponija nakon sanacije može da funkcioniše još oko cetiri godine (do 2021. godine). U novembru 2017. godine niko od nadležnih u opštini Becej ne može reci kada ce gradsko smetlište, pozicionirano tik uz naseljeno mesto, biti zatvoreno, a ta površina ozelenjena.

Deponijom gazduje komunalno preduzece „Potisje“ d.o.o. u vecinskom vlasništvu opštine, a u manjinskom firme „Aliska tera“ iz Seksarda.

Nakon okoncanja sanacije „Botre“, navedeno je u projektu, nove kolicine smeca na dnevnom nivou treba da budu pokrivene inertnim slojem zemljišta. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je krajem septembra meseca rekao da se taj posao „redovno radi i to je dodatni trošak. Medutim, tu smo našli alternativu, pokrivamo otpad peskom, jer je iz nekoliko razloga mnogo bolji od zemlje. U susret nam je izašla firma ‘Knott’ koja nam besplatno svakodnevno donosi pesak, na godišnjem nivou oko 1.500 kubika, odnosno 3.000 tona. Ona placa i prevoz. Naglašavam da ne bismo uspeli bez njih. Mi bismo imali ogroman trošak za kupovinu zemlje. Saradujemo i sa Vodokanalom, i od tog preduzeca dobijamo zemlju“.

Na delu deponije nalazi se i nepokriveno smece s kojim rade sakupljaci sekundarnih sirovina od kojih „Potisje“ planira da otkupljuje sirovine.

Mesecna kolicina odloženog smeca na deponiju zavisi od godišnjeg doba, ali, po podacima „Potisja“, recimo, od 1. do 7. septembra 2017. godine na smetlište je uneto 172.990 kilograma. S obzirom na to da i gradani odnose otpad na deponiju (u vecini slucajeva gradevinski šut) na tu kolicinu, po procenama, trebalo bi dodati još 15 odsto. Po toj racunici, za mesec dana na smetlištu se lageruje oko 800.000 kilograma smeca, a godišnje oko 9,6 miliona kilograma.

Direktor „Potisja“ odgovorio je na pitanja da li je napravljena analiza o tome koliko smeca može još da se odloži na gradsko smetlište i kada ce ono biti zatvoreno, rekavši da se ne zna vreme zatvaranja deponije, „jer u meduvremenu možemo dobiti odobrenje da nam se produži rad, odnosno da se napravi novi projekat, kad ce se gledati koliki je maksimalni kapacitet deponije, koliko dugo može da se obavlja odlaganje na nacin na koji mi radimo i na taj nacin cemo produžiti vek trajanja smetlišta, a smanjicemo i opasnost po okolinu, jer se svakodnevno smece pokriva zemljom i peskom. Za razliku od prethodnih godina i od vecine okolnih deponija, danas kod nas nema kesa i raznog drugog smeca u okolini, a ako se to i desi, naši radnici pokupe otpad istog dana. Sporazum za odlaganje becejskog smeca na regionalnu deponiju bio je planiran za Kikindu, ali to ne znaci da necemo nositi naše smece u Suboticu ili u Indiju, ako to bude bilo jeftinije. Razgovarali smo sa manjinskim partnerom i nekim drugim partnerima kako da napravimo reciklažni centar za preradu vece kolicine smeca da što manje moramo da odnosimo na regionalnu deponiju. U vezi sa smetlištem imamo mnogo posla i mnogo aktivnosti“.
Po gruboj proceni, deponija bi trebalo da funkcioniše još oko 4-5 godina, uz produžetak biotrnova (pasivni sistem degazacije smetlišta), izgradnju novih staza, a do tada bi trebalo rešiti i problem prerade smeca, koju ce da obavlja regionalna deponija. Regionalnu deponiju zidaju u Indiji, Subotici, u okolini Sombora, a cilj je da jedna regionalna deponija ima 300.000 korisnika usluga, jer je Strategijom upravljanja smecem tako predvideno, objasnio je Feješ.
Podsetimo da je u februaru 2015. godine, pre nego što je zapoceta sanacija deponije, tadašnji predsednik opštine Becej Vuk Radojevic u pisanoj izjavi za medije naveo da lokalna vlast cini ozbiljne korake što se sanacije deponije „Botra“ tice: „Ove godine smo sproveli postupak javne nabavke i prva faza sanacije ce biti uradena tokom ove godine, što znaci da idemo u pravcu zatvaranja deponije, što nas indirektno vodi ka alternativnom odlaganju komunalnog otpada iz opštine Becej, a to je upravo regionalna deponija u Kikindi. Verujem da cemo završetkom prve faze odmah ici u narednu“.

Krajem 2017. godine se ocekuje da Skupština opštine Becej donese novu odluku o gazdovanju komunalnim otpadom, naime, prethodna datira iz 2009. godine, a predlog izmene stare odluke „Potisje“ je vec uputilo lokalnoj vlasti.

Za nastavak ograde i kapiju 1,2 miliona

Interesantno je da projektom sanacije smetlišta nije bilo predvideno da se izgradi ograda oko celog smetlišta. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ rekao je da je za nedostajacu ogradu opština Becej u svom budžetu predvidela 1,2 miliona dinara i dala ih „Potisju“ po ugovoru. „Ograda je napravljena, a uradili smo i kliznu kapiju od 8 metara širine da može buldožer da ude na deponiju. Deponija je sada i pod video nadzorom, postavili smo 8 kamera, zatim je tu i novi kontejner za kancelariju. Obucili smo radnike na deponiji za rad na racunaru, skeneru, fiskalnoj kasi. Postavljeno je osvetljenje. Na smetlište niko više ne može da ude a da se ne proveri kakav teret unosi“, rekao je Feješ.

O tome kako se održava sanirana deponija, rekao je da je namešten kasetni sistem odlaganja, sa sistemom zastava i brojeva. „Šef deponije svakog jutra zastavama u boji obeleži mesta za odlaganje smeca, mesta gde ce alternativni sakupljaci sekundarnih sirovina raditi, sakupljati, odvajati sirovine. Za razliku od deponija u Temerinu, Novom Sadu, Adi… naša deponija ovog leta nije gorela, a to znaci da je nešto ipak uradeno. Setimo se 2008. ili 2009. godine kada je becejska deponija gorela cak 20 dana i to je bila ekološka katastrofa. Tad se silna voda odlila na okolnu zemlju, a sada su napravljeni kanali oko deponije i voda ide na precistac preko tih kanala. Postoje i biotrnovi. Mnogo toga se uradilo, daleko od toga da je to savremena deponija, ali sada možemo da kažemo da je naša u prve tri deponije u Vojvodini“.

Ugovor o popravci ograde na deponiji izmedu „Potisja“ i opštine Becej zakljucen je 27. februara 2017. godine. Bilo je predvideno da za izvodenje radova na popravku ograde na deponiji opština plati „Potisju“ 1,2 miliona dinara sa uracunatim PDV-om (program 6 budžeta opštine, zaštita životne sredine). Navodi se i da su ugovorne strane konstatovale da je predmet ugovora i ugovoreni iznos iz clana 2 ugovora (pominjanih 1,2 miliona; prim. nov) opredeljen i u Programu korišcenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej za 2017. godinu (kod I podsticajni i sanacioni programi i projekti, tacka 2 izrada ograde, rampe, oglasne table, led osvetljenja ulaza u deponiju „Botra“ u Beceju – završne aktivnosti), gde je predviden ukupan iznos od 1,3 miliona dinara.

Obaveza izvodaca radova je da izgradi ogradu od pletene žice, visine neophodne za bezbedno i sigurno korišcenje smetlišta i da izradi ulaznu kapiju u deponiju, piše u ugovoru. Rok za radove bio je 60 kalendarskih dana od uplate avansa od 70 odsto (840.000 dinara). „Potisju“ je placen avans 3. marta 2017. Potom je, 2. juna, toj firmi lokalna samouprava platila i 360.000 dinara.

Molba za produženje roka bez odgovora

Rok za okoncanje sanacije gradskog smetlišta nekoliko puta je produžen, te su radovi okoncani maltene godinu dana kasnije od prvobitno predvidenog.

U dokumentaciji koja je redakciji Becejskog mozaika dostavljena na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog znacaja, nalazi se i molba predsednika opštine Becej ministru poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislavu Nedimovicu, koja je, stice se utisak, ponovljena molba za produženje roka sanacije gradskog smetlišta nakon ranije upucene molbe, koja, medutim, nije dostavljena redakciji Mozaika.

Dokument, cijom kopijom raspolažu novine, predsednik opštine Becej Dragan Tošic uputio je 18. januara 2017. godine ministru poljoprivrede, medutim, po objašnjenju nadležnih iz lokalne samouprave, na tu molbu nije dobijen odgovor.

U molbi se navodi da je aneksom II ugovora broj 401-00-839/2010-01/6 od 3.2.2014. godine izmedu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i opštine Becej definisan rok za realizaciju ugovora (o sanaciji gradskog smetlišta) do 31. decembra 2015. godine.

„Buduci da smo imali problema tokom realizacije projekta, kao i nepovoljnih vremenskih uslova, nismo bili u mogucnosti da ispoštujemo zadati rok, te smo Vam se obratili Molbom za produženje roka za realizaciju projekta. Kako nismo dobili odgovor na dopis, smatrali smo da je bez obzira na sve, neophodno završiti zapocete radove na sveopšti interes, te smo zakljucno sa 21.12.2016. godine radove završili u potpunosti. U skladu sa gore navedenim, molimo Vas da nam dozvolite produženje roka za realizaciju Ugovora, potpisivanjem Aneksa III ugovora u kome ce se definisati novi rok za konacan završetak radova i dostavljanje završnog izveštaja“.

S druge strane, u zapisniku o primopredaji izvedenih radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“ u Beceju, datum okoncanja radova je drugi, naime, u zapisniku piše da je komisija 10. novembra 2016. godine izvršila „pregled izvedenih radova sa posebnim osvrtom na otklanjanje nedostataka po nalogu strucnog nadzora i zakljucila da su svi radovi izvedeni u skladu sa projektno-tehnickom dokumentacijom i pravilima struke i da su svi nedostaci po primedbi strucnog nadzora otklonjeni“. Potom sledi zakljucak: „Pregledom izvedenih radova, tehnicke i izvodacke dokumentacije, kao i sertifikata o kvalitetu ugradenih materijala, konstatuje se da su radovi izvedeni u skladu sa zahtevima iz ugovora, te da se isti ovim Zapisnikom primaju“.

Zapisnik o primopredaji, koji su potpisali, za izvodaca radova odgovorni izvodac radova Nemanja Trifunovic, dipl. inž. grad. i predstavnik firme „Eko Maber Inženjering“ d.o.o. iz Panceva, a za investitora strucni nadzor Zoran Dragic, dipl. inž. grad., koordinator projekta Imre Kuti, dipl. inž. grad. i predstavnik komunalnog preduzeca „Potisje“, nosi datum 5. decembar 2016. godine.

Tri aneksa ugovora sa izvodacem radova

U zapisniku o primopredaji radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“ piše da  su „predmetni radovi izvršeni u skladu sa ugovorom o izvodenju radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije ‘Botra’ u Beceju. Ugovor je zakljucen 22.1.2015. god. izmedu Opštine Becej i ‘Eko Maber Inženjering’ d.o.o. Pancevo kao nosioca grupe izvodaca, clanovi grupe su još ‘Bauwesen’ d.o.o. Lazarevac i ‘Ivma’ d.o.o. Zrenjanin“.

U zapisniku se navodi i da su radovi na sanaciji deponije obavljeni po projektno-tehnickoj dokumentaciji „Glavni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije ‘Botra’ u Beceju“ koju je izradio Institut „Kirilo Savic“ (u avgustu 2013. godine), a investitor, opština Becej, prijavio je radove 24.6.2015. godine. Ugovor o obavljanju strucnog nadzora nad izvodenjem radova zakljucen je 22.4.2015. izmedu opštine Becej i Biroa za projektovanje „First ing“ iz Novog Sada. Doneta je i odluka o imenovanju strucnog nadzora nad izvodenjem radova, kojom je dipl. inž. grad. Zoran Ð. Dragic odreden za vršioca strucnog nadzora, odluku o imenovanju je doneo „First ing“ 25.4.2015. Rešenje o imenovanju odgovornog izvodaca radova za projekat sanacije smetlišta izradio je „Bauweswn“ d.o.o. Lazarevac kao clan grupe, u kom se za odgovornog izvodaca radova imenuje Nemanja Trifunovic, dipl. inž. grad. 25.5.2015. godine, dok je rešenje o imenovanju koordinatora projekta Imrea Kutija izradilo JP Direkcija za izgradnju Becej 19.6.2015.
Tokom izvodenja radova potpisana su tri aneksa ugovora izmedu opštine Becej i firme „Eko Maber Inženjering“ iz Panceva: aneks ugovora 21.5.2015. o promeni bankovnog racuna iz osnovnog ugovora, aneks 2 11.5.2015. o produžetku roka za izvodenje radova do 12.8.2016. i aneks 3 12.8.2016. u kom se definiše novi rok za završetak radova, 30.9.2016. godine.

U zapisniku o primopredaji piše i da je izvodac radova prilikom izvodenja radova izradio cetiri privremene i okoncanu situaciju za naplatu poslova: privremena situacija broj 1 ispostavljena je 9.9.2015. godine, vrednost 4.182.731,69 dinara (sve situacije su overene od strucnog nadzora), privremena situacija broj 2 ispostavljena je 6.11.2015. godine, vrednost 4.644.316,04 dinara, privremena situacija broj 3 ispostavljena je 22.12.2015. godine, vrednost 9.797.819,92 dinara, privremena situacija broj 4 ispostavljena je 23.6.2016. godine, vrednost 5.547.161,69 dinara i okoncana situacija ispostavljena je 30.9.2016. godine, vrednost 3.727.739,64 dinara.
Izvodacu je nakon potpisivanja ugovora placen avans 40 odsto ili 18.796.716,94 dinara i u svim situacijama su pravdani udeli avansa u situiranim radovima. Izvodac radova je za svaku situaciju predao i obracunske listove gradevinske knjige, svi listovi gradevinske knjige su overeni i potpisani od odgovornog izvodaca radova i strucnog nadzora. Investitoru su dostavljeni overeni geodetski snimci prethodnog stanja i nultog stanja smetlišta, kao i geodetski snimak izvedenog stanja sa ucrtanim položajima podzemnih instalacija.

Ukupna vrednost izvedenih radova je 38.913.738,26 dinara, sa porezom 46.696.485,80 dinara. Ukupna vrednost ugovorenih radova je 39.159.826,97 dinara, sa porezom 46.991.792,36 dinara.

Vrednost izvedenih radova je manja od ugovorene vrednosti za 246.088,71 dinar, sa porezom 296.306,56 dinara, piše u zapisniku.

Dodaje se i da je izvodac radova dostavio strucnom nadzoru ateste ugradenih materijala, te se konstatuje da su svi atesti i sertifikati za ugradene materijale i opremu zadovoljavajuci – rec je, kako se navodi, o fotokopijama garantnog lista za pumpu sa agregatom „Honda“ WT30, izveštaja o ispitivanju za penjalice u šahtama, sertifikata za livene šaht poklopce za teški saobracaj, zatim o izveštajima o ispitivanju PVC cevi i fitinga, o ispitivanju krutih korugovanih cevi od HDPE, o ispitivanju cvrstoce betona pri pritisku itd.

Problemi s rokovima

Do primopredaje radova nakon završetka sanacije smetlišta nije sve teklo predvidenom dinamikom, zato su rokovi za završetak radova više puta i produženi i zato su izveštaji nadzornog organa s vremena na vreme bili veoma oštri.
A krenulo je lepo: naime, nadzorni organ realizacije projekta sanacije smetlišta dipl. inž. grad. Zoran Dragic u prvom redovnom izveštaju 16. jula 2015. godine konstatuje da su 22. juna zapoceti pripremni radovi, te da nema kašnjenja po dinamickom planu za poziciju pripremnih radova. No, konstatuje i da s takvim stepenom izvršenja (oko 30 odsto tada) verovatno ce biti „probijen“ rok za pripremne radove. Nadzor navodi da izvodac radova nije uposlio sve radne kapacitete i da je i kolicina smeca veca od projektovane, jer je projekat sanacije izraden 2013. godine na osnovu tadašnjeg geodetskog snimka deponije, a od tada se tamo svakodnevno odlagalo smece.

U 4. izveštaju 1. septembra 2015. godine nadzorni organ vec konstatuje kašnjenje u radovima od 12 dana za pripremne radove, a kako je napisao, razlozi su velika kolicina smeca i kvar mehanizacije izvodaca, doduše, potom je mehanizacija relativno brzo popravljena. Nadzor tada predlaže korišcenje dodatne mehanizacije i obavljanje nekoliko poslova istovremeno.

U 8. izveštaju 1. novembra 2015. godine nadzor uocava da je moguce da ce biti kašnjenja u rokovima, pre svega zbog loših vremenskih uslova, te predlaže izvodacu prekovremeni rad i rad vikendom, medutim, predlog nije poštovan, piše u izveštaju.

U 10. izveštaju 2. decembra 2015. godine nadzor konstatuje da je 85 odsto pripremnih radova uradeno, da u tom trenutku zbog organizacije rada na deponiji nije moguce uraditi sve pripremne radove (dok se dovoz dnevnog smeca ne organizuje na saniranom mestu). U izveštaju se navodi da je izvodac nastavio dovoz i ugradnju separisanog šljunka na gornjoj površini deponije (priprema za preseljenje dnevnog odlaganja smeca), da je nastavljena ugradnja gline u segmentima 3 i 2 (ugradeno je ukupno oko 25.000 m3 gline), te da je zapoceto izvodenje drenažnog voda uz ivice platoa deponije.

U izveštajima nadzornog organa potom su pominjana konstantna kašnjenja u radovima.

U izveštaju broj 14 od 1. juna 2016. godine piše: „Kašnjenje se ogleda u svim segmentima ugovorenih radova. Izvodac radova je izašao iz ugovorenog roka za završetak ugovorenih radova“. Po mišljenju nadzornog organa Zorana Dragica, razlog kašnjenja je „neorganizovanost i nezainteresovanost izvodaca za nastavak radova. Dinamika radova je povoljnija, ali navedeni razlozi su doveli do kašnjenja“.

Naime, nakon pocetka sanacije 22. juna 2015. godine, ugovorene obaveze bile su „zamrznute“ u zimskom periodu, a trebalo je da su nastavljene 15. marta 2016. godine, ali se izvodac pojavio na gradilištu tek 8. aprila. U 14. izveštaju nadzorni organ je naveo da ne zna šta bi mogao da predloži u vezi sa kašnjenjem u izvodenju radova i predlaže da investitor (opština) opomene izvodaca da ubrza posao.

Definisan je novi rok za završetak ugovorenih radova, 11. avgust 2016. godine.

U izveštaju nadzornog organa od 30. jula 2016. godine piše da su svi zemljani radovi završeni, da su hidrogradevinski radovi pri kraju, ali da izgradnja ograde oko deponije još uvek nije zapoceta, s napomenom da su stvoreni uslovi da se i ti radovi mogu uraditi.

U izveštaju nadzora koji je sacinjen 15. avgusta, nakon isteka aneksom ugovora predvidenog roka za okoncanje sanacije smetlišta, navodi se da je izvodacu dat novi rok, 30. septembar, te da su razlozi kašnjenja loši atmosferski uticaji. Do tog trenutka bilo je uradeno nasipanje gornje ploce deponije šljunkom, ali su hidrogradevinski radovi bili u zastoju. Što se izgradnje ograde tice, ugradeni su stubovi i kosnici za ogradu, a završeno je formiranje istražnih bušotina za pijezometarsko osmatranje.

Prvog dana septembra nadzorni organ je u 20. izveštaju naveo, izmedu ostalog, da su završeni radovi na izradi i montaži ograde, da su hidrogradevinski radovi i dalje u zastoju.
U posebnoj napomeni nadzor je napisao da 7 dana na gradilištu nije bilo nikakvih dešavanja, da ima otežanu komunikaciju sa izvodacem (ne javlja se na telefonske pozive), te da mu se ne dostavlja gradevinska dokumentacija.

Potom, u izveštaju od 15. septembra, nadzor navodi da je investitor prihvatio predlog izvodaca da se umesto predvidene ograde od celicnih stubova izgradi ograda sa AB stubovima (bez dodatnih troškova). Svega 15 dana pre roka za završetak radova nadzor navodi da je završeno nasipanje gornje ploce deponije šljunkom, izrada i montaža ograde, istražnih bušotina za pijezometarsko osmatranje, izvedena su dva cevasta propusta za povezivanje obodnog kanala smetlišta sa recipijentom, te da su hidrogradevinarski radovi u zastoju. „Izvodac radova je imao vrlo malu aktivnost na gradilištu, tako da je ugrožen rok za izvršenje radova. Izvodac je upoznat sa preostalim radovima, ali nije pokazao volju da izvrši radove na vreme. Jedno se dogovorimo, a dogovor se, po isprobanom receptu ne poštuje od strane izvodaca“, piše nadzor, i dodaje: „Velika neodgovornost izvodaca radova, nepoštovanje postignutih dogovora u vezi izvodenja preostalih radova“. Nadzor je predložio investitoru da se više angažuje u rešavanju nastale situacije.

U poslednjem, 22. izveštaju 1. oktobra, nadzor piše da su svi ugovoreni radovi završeni, ali ostaje da izvodac otkloni primedbe strucnog nadzora, a za to bi bilo dovoljno 5 radnih dana – popravka kosina nakon izgradnje betonskog kanala na južnoj kosini, cišcenje trapeznog obodnog kanala od erodiranog materijala, popravka radova na izradi propusta, postavljanje rešetke za teški saobracaj na ulazu na deponiju, postavljanje penjalica u šahtama, nabavka crpnog agregata, ispiranje kanalizacije, ugradnja rešetki.

Što se biotrnova tice, ta grupa radova je pocetkom oktobra bila završena, ali je preduzece „Potisje“ produžilo biotrnove za dodatna 3 metra.

U vezi sa dokumentacijom sa gradilišta, strucni nadzor je naveo da je dat nalog izvodacu da pripremi nedostajucu dokumentaciju, jer se bez nje ne može izvršiti primopredaja radova (gradevinski dnevnik, obracunski listovi knjige, nedostajuci atesti, izveštaji o ispitivanju instalacija, geodetski snimak podzemnih instalacija), i najzad, konstatuje nadzor, bilo je i izmene projekta, investitor je dao saglasnost na izmenu izvodenja radova na ogradi deponije.

Sanacijom je „znacajno smanjen efekat zagadenja vazduha, vode i zemljišta“?

U narativnom izveštaju o realizaciji projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije gradskog smetlišta, koji je 20. januara ove godine dostavljen Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao datum pocetka realizacije projekta navodi se 19.6.2015, a završetka realizacije 5.12.2016. (zapisnik o primopredaji radova).

U izveštaju, doduše, samo na jednom mestu, piše da je deponija zatvorena, a to nije tacno, uradena je samo njena sanacija, a zatvaranje i rekultivacija nije. „Projektom sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije komunalnog otpada Botra u Beceju izvršeno je zatvaranje gradske deponije, koja je predstavljala veliki ekološki problem u opštini Becej“, piše u izveštaju, a potom se nastavlja da su u okviru projekta postavljene nepropusne podloge od gline i šljunka po kasetama, da je otpad sabijen, da su postavljeni degazacioni prstenovi za odvod gasova, drenažne cevi i sistem za odvodenje otpadnih voda, uradeno je, kaže se, i prekrivanje završnim slojem zemlje i postavljanje zaštitne ograde. „Takvim stanjem postignut je zadati cilj projekta, odnosno znacajno je smanjen efekat zagadenja vazduha, vode i zemljišta“, piše u narativnom izveštaju o realizaciji projekta.

Interesantno je, medutim, da u proteklih više od 30 godina funkcionisanja neuslovne gradske deponije, nije uradeno istraživanje o tome koliko i na koji nacin deponija utice na životnu sredinu i na zdravlje ljudi, a takvo istraživanje, prema saznanjima javnosti, nije uradeno ni nakon sanacije, te nije sasvim jasno na osnovu kakvih podataka se u narativnom izveštaju o sanaciji gradskog smetlišta konstatuje da je „znacajno smanjen efekat zagadenja vazduha, vode i zemljišta“.
Kako se navodi u izveštaju, pripremni radovi (snimanje postojeceg stanja, iskolcenje granica parcele, „mašinski iskop smeca sa transportom i razastiranjem po deponiji“) radeni su u junu i julu 2015. godine; za postizanje nultog stanja (transportom i ugradnjom zemlje, gline i šljunka) potrošeno je 5 meseci, jun, jul, avgust, septembar i oktobar 2015. godine; hidrogradevinski radovi (postavljanje drenažnih cevi, gabionskih koševa za biotrnove i gotovih betonskih elemenata za šahtove drenaže, transport i ugradnja perforiranih cevi za drenažu deponije, bušenje tri istražne bušotine) su bili aktuelni u novembru i decembru 2015. godine, u maju, junu, julu i septembru 2016; mašinski (ugradnja biotrnova) deo posla uraden je u maju, junu i julu 2016. godine; zatvaranje bocnih kosina šljunkom, glinom, zemljom i humusom radeno je u julu, avgustu, septembru, oktobru, novembru i decembru 2015. godine, u aprilu, maju, junu, julu, oktobru i novembru  2016. godine (kišni i zimski period je razlog dugotrajnih radova, a po nalogu strucnog nadzora na kraju su popravljene kosine); postavljanje ograde radeno je u avgustu i septembru 2016. godine (zbog prilaza gradilištu, ograda je uradena na kraju radova i navodi se da je ograden prostor sanirane deponije). Medutim, izgleda da ograda nije uradena u celoj dužini smetlišta, jer je pocetkom 2017. godine lokalna komunalna firma „Potisje“ za 1,2 miliona dinara izgradila ogradu i kapiju na smetlištu.
U izveštaju o saniranju smetlišta nakon pocetne recenice da je „izvršeno zatvaranje gradske deponije“, ipak se navode drugaciji podaci, naime, piše, da „nastavak odlaganja otpada se odvija svakodnevno sa neophodnim prekrivanjem, što ima za posledicu sprecavanje zagadivanja životne sredine“. Na pitanje u formularu izveštaja kakva je korist od realizacije projekta za korisnike, piše da „korist od realizovanog projekta je od izuzetnog znacaja za životnu sredinu; kako je vec navedeno, uticaj otvorene deponije sa svakodnevnim prilivom novog komunalnog otpada, na vodu (blizina kanala DTD i reke Tise, zatim lokalnih kanala za odvodnjavanje i gradski precistac otpadne vode), zemljišta (neposredna blizina kvalitetnog obradivog zemljišta) te vazduha (deponija se nalazi nedaleko od prvih parcela unutar gradevinske zone sa namenom individualnog stanovanja). Zatvaranjem (saniranjem) deponije svi ce ovi faktori osetiti boljitak“. O tome kako ce to da se desi, navodi se: „Zemljište ce vremenom poceti da se oporavlja od ocednih voda koje su prodirale sa deponije, vazduh je osetno cistiji u blizini deponije“.

O održivosti rezultata piše: „Dugorocni efekti sanacije ovog podrucja imaju izuzetan uticaj na citav ekosistem tog podrucja (navodimo blizinu kanala DTD, reke Tise, mreže drenažnih kanala kroz rit, gradski precistac otpadne vode, kvalitet vazduha u neposrednoj okolini deponije). Dalje odlaganje smeca se odvija po tehnickim propisima, svakodnevnim prekrivanjem materijalima, o cemu brine javno preduzece za upravljanje deponijom JP Potisje Becej“, piše u izveštaju, medutim, tu se potkrala greška, jer „Potisje“ nije javno preduzece, vec društvo sa ogranicenom odgovornošcu u vecinskom vlasništvu opštine i u manjinskom firme iz Madarske.

Finansiranje sanacije smetlišta

Prvobitni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije smetlišta „Botra“ izraden je 2006. godine, medutim, nikad nije realizovan. Opština Becej je 2013. godine obezbedila novi projekat, jer je došlo do promene stanja na deponiji od 2006. do 2013. godine i obezbedila je dodatni novac za realizaciju projekta sanacije gradskog smetlišta.

U finansijskom izveštaju o sanaciji deponije upucenom Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 20. januara 2017. godine, navodi se da je opština Becej prema aneksu 2 bila dužna da obezbedi sredstva potrebna za završetak projekta sanacije deponije „Botra“, a u tom aneksu je definisano da ucešce ministarstva ostaje isto, 23,08 miliona dinara.

Zato je lokalna samouprava u septembru 2014. godine zakljucila ugovor o namenskom kreditu sa Bankom Intesom na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po sredn

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *