trg_fontane
U opštini Bečej je pod ozimim kulturama zasejano 20 odsto od ukupnih poljoprivrednih površina, a preostalih 80 odsto, odnosno oko 30.000 hektara, biće zasejano prolećnim strninama, navode u opštinskoj kancelariji za poljoprivredu. Za sada, međutim, ne raspolažu podacima o tome kakva će biti ovogodišnja setvena struktura.
„To ćemo znati tek kad se setva završi i kada nam poljoprivrednici dostave podatke šta i koliko su posejali. Trenutno se nalazimo na početku perioda setve i ratari uglavnom bacaju đubrivo i pripremaju zemljište za setvu koja ovih dana treba da počne“, rekao je Anđelko Mišković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i razvoj sela.
Prema informacijama iz Opšte zemljoradničke zadruge „Bečej“, setva šećerne repe je završena, pre nekoliko dana je započeta setva suncokreta, a krajem nedelje će početi i setva kukuruza.
„Do sada smo imali podelu semena i na osnovu toga mogu reći da imamo povećano interesovanje poljoprivrednika za setvu kukuruza, tako da će najveći rast biti kod površina pod ovom kulturom. Prema procenama, kukuruz će biti zasejan na oko 2.500 hektara. Setva soje je na standardnim površinama, na oko 600-700 hektara minimum, jer tu ne možemo da pratimo kretanje, naime, mnogo ratara seje svoje seme, a standardna količina semena koja se poručuje je i ove godine između 35.000 i 40.000 kilograma. Prošlogodišnje niske cene su verovatno nagnale poljoprivrednike da smanje površine pod suncokretom, tako da se tu računa na smanjenje za oko 20 odsto na našem terenu. Suncokret će biti zasejan na 1.200-1.300 hektara, a prošle godine smo ga imali na 1.700 hektara površine. Pšenicom će biti zasejana veća površina nego ranije“, rekao je Miroslav Glavaški, direktor OZZ „Bečej“.
Prema njegovim rečima, subvencije za poljoprivrednike za prošlu godinu su isplaćene pre dvadesetak dana. „Sada problem stvara nabavka nafte i ima mnogo pritužbi. Ratarima je sada najviše nafta potrebna, a uredba o regresiranju goriva još nije stupila na snagu. Ako ćemo za dve nedelje imati uredbu, svi poslovi će već biti završeni, a poljoprivrednici moraju sada da kupe gorivo za setvu, međutim, trenutno niko na pumpama neće seljacima da overava račune zbog toga što uredba još nije stupila na snagu. Mislim da je uredba nedorečena i kasni, to je jedan od problema, a drugi problem je besparica, zbog prošlogodišnjih niskih cena ljudi nemaju obrtnih sredstava. Setva će biti skuplja u odnosu na prošlu godinu za 15 do 20 odsto, uzmimo samo da je seme skuplje nego prošle godine i košta oko 10.000 dinara po jutru“, istakao je Glavaški.
U Asocijaciji primarne poljoprivredne proizvodnje „Vojvodina agrar“ sa sedištem u Bečeju, takođe ističu da će setva biti skuplja u odnosu na prošlu godinu jer su cene semena povećane za 10 do 15 posto.
„Nismo baš zadovoljni nekim paketima u nabavci semena, ali smo rešili te probleme, tako da smatram da smo i sa semenima i sa hemijom dobro snabdeveni. Uspeli smo da obezbedimo finansijska sredstva, tu mislim na kredite ukoliko bude potrebno, tako da je ove godine sve dosta dobro uređeno i ne očekujem posebne probleme, osim meteoroloških uslova od kojih će sve zavisiti“, rekao je Pavle Pustajić, direktor „Vojvodina agrara“.
On je rekao da će za useve veliki problem biti suša jer u zemlji nema dovoljno vlage.
„Šećerna repa je već posejana i za nju je nedavna kiša bila veoma korisna. U Bečeju je palo oko 25 litara kiše i to je pomoglo nicanju repe. Mislim da je do ovog momenta repa već oko 60-70 posto isklijala, a sad je samo treba sačuvati od pipe koje ima dosta i mora se prskati. Što se tiče ostalih kultura, one su u pripremi i njihova setva će početi u prvim danima aprila“, objasnio je Pustajić i dodao da će i ove godine sve površine kojima raspolaže „Vojvodina agrar“, a to je oko 130-140.000 hektara, biti zasejane prema setvenom planu.
„U toj igri velikih brojeva ostaje približno ista setvena struktura kao prošle godine. Kukuruz je dominantan, soja je otprilike na istom nivou, suncokreta će možda biti nešto malo manje, ali će zato repe biti malo više zasejano, možda za oko 20 odsto. Prema pokazateljima u Vojvodini i Srbiji se očekuje oko 70.000 hektara pod repom, što je za naše šećerane dovoljno, čak možda malo i previše. Ostale kulture ostaju u istoj proporciji kao i do sada, a pšenica je već posejana. Ako u aprilu i u maju bude kiše, biće to veoma dobro, ako ne, imaćemo problema prvo sa kulturama koje se seju u aprilu, posle sa njihovim nicanjem, a verovatno i kasnije u formiranju biljaka“, naveo je direktor Asocijacije.
LJ.M.
