trg_fontane
Predastavnici lokalne samouprave podelili su prvog dana školske godine, 3. septembra, „prvarice“ i saobraćajne paketiće đacima prvacima u osnovnim školama u opštini, kojih ima ukupno 323, 178 njih na srpskom, a 145 na mađarskom nastavnom jeziku.
Paketiće najmlađim Bečejcima uručili su predsednik opštine Dragan Tošić, njegova pomoćnica za oblast obrazovanja i vaspitanja Suzana Đukić, zamenica predsednika Skupštine opštine Eržebet Kinka i pomoćnik predsednika opštine za omladinu i odnose s javnošću Dane Mandić.
U ponedeljak su posećene škole „Zdravko Gložanski“, „Sever Đurkić“ i „Šamu Mihalj“ u Bečeju, a paketići za prvake u ostalim školama dostavljeni su prošlog petka.
Prvake ove nedelje očekuje i poseta policajaca, koji će im govoriti o pravilima ponašanja u saobraćaju.
Uprkos najavama štrajka i skraćenih časova prosvetara, zasad u bečejskim školama nema štrajka i skraćenih časova.
Nakon posete prvacima predsednik opštine Dragan Tošić govorio je o ulaganjima u škole, a sudeći po njihovom izgledu, ulaganja su zaista neophodna. On je rekao da je obaveza lokalne samouprave da stvori optimalne uslove za rad u školama i pomenuo je predstojeću rekonstrukciju škole „Sever Đurkić“ i objekta ŠOSO „Bratstvo“ u II Mesnoj zajednici.
„O ovim projektima smo već drugo pričali, ali to je komplikovan proces. Sada smo u završnoj fazi, do decembra se sigurno moraju odobriti sredstva, odnosno sredstva su odobrena, ali se usaglašava projekat. Ovo (dobijanje novca od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima; prim. nov) ne funkcioniše kao, recimo, kod pokrajinskih sekretarijata, da prvo uradite projekat i konkurišete. Ovde okvirno dobijete određeni iznos sredstava i onda pravite projekat, što ne znači da ćemo sav novac iskoristiti. Dakle, kada dobijete 300 miliona dinara, ukoliko potrošite 270, vi ćete iskoristiti toliko, ali nam je u startu odobreno 300 miliona. U školi „Sever Đurkić“ biće uloženo oko 300 miliona, zato što je proširena investicija na kuhinju i na fiskulturnu salu. Novac više nije problem, obezbeđen je, problem ćemo imati kako da organizujemo učenike kada budemo počeli da radimo. Trudićemo se da to bude raspust, bilo bi dobro da bude letnji raspust, ali ne znam da li ćemo uspeti da produžimo taj rok. Kada smo rekonstruisali školu ’Zdravko Gložanski’, uspeli smo to da uradimo, a opet je bilo manjih problema na početku školske godine, ali bilo šta da radite u ovom gradu, morate da imate probleme u vezi sa funkcionisanjem, sećate se šta je bilo sa Dositejevom ulicom, sa trgom, biće problema i sa Čilagom, da biste na kraju imali nešto kako treba. U ovoj školi će sigurno svaki roditelj i svaki profesor to shvatiti, moramo da se organizujemo tako da najmanje trpe deca. Mi, roditelji, moramo se snalaziti, ali bitno je da ćemo na kraju imati potpuno rekonstruisanu školu koja će biti za primer ostalim gradovima. Mi ćemo novac dobiti ove godine, a pitanje je kada ćemo početi da radimo. Treba da ozbiljno razmislimo da li da počnemo već u januaru ili februaru ili da pokušamo da prolongiramo, pa da počnemo u junu, ako budemo mogli da prolongiramo, ako ne budemo mogli, već smo razmišljali i dogovarali se sa ostalim direktorima škola o preuzimanju đaka. Koji god slučaj da bude, mislim da ćemo uspeti da organizujemo tako da bude najmanje posledica“, rekao je Tošić.
On je u vezi sa renoviranjem objekta škole za decu sa smetnjama u razvoju u Picoderu rekao da je odobreno 100 miliona dinara za okvirni idejni projekat radova. „Mislim da ćemo tamo potrošiti maksimum pedesetak miliona dinara, da se rekonstruiše kompletan krov, toalet i sve učionice. Jedino pokretne stvari – klupe, stolice itd. – neće biti nove, kao i u školi ’Sever Đurkić’. Mislim da ćemo iz sopstvenih sredstava moći da obezbedimo za ove škole i klupe.“
U školi „Sever“ će se voditi računa o tome da deca sa invaliditetom mogu slobodno da se kreću, objasnio je predsednik opštine i istakao je da „ako neko vodi računa o tome, vodi ova vlast, to morate priznati. Mi smo obezbedili i lične pratioce i svašta novo u ovom gradu i opštini, tako da ćemo voditi računa i o tome. U prethodnom periodu niko nije vodio računa o tome, mi smo sada pokušali da, koliko nam dozvoljavaju finansijske mogućnosti, imamo sve više i više sredstava odvojenih za te namene i siguran sam da ćemo i prilaze napraviti. Postoje, međutim drugi problemi, gde će, recimo, biti centralna zgrada ŠOSO ’Bratstvo’ kada razmišljamo o budućnosti, koliko treba ulagati novca, da li će uopšte postojati ta škola“…
O izgradnji, to jest o završetku izgradnje 2010. godine započete fiskulturne sale u dvorištu škole „Petefi Šandor“, gde inače ima najmanje đaka, Tošić je rekao:
„Ta zgrada je započeta u nekom drugom vremenu, ali mi smo je završili. Ostala je još jedna faza, oko 200.000 evra treba uložiti. Dobili smo sredstva, Ministarstvo sporta, zajedno sa nekim italijanskim donatorima je opredelilo sredstva za tu školu i mi ćemo to završiti sledeće godine. Taj deo Bečeja nema fiskulturnu salu i moramo objekat privesti nameni, da taj prostor mogu da koriste svi, a ne samo školarci. Trebalo je razmišljati o tome da li tamo treba da se gradi fiskulturna sala, ili da se možda radi u Bačkom Petrovom Selu. Mislim da je trebalo da se gradi u Bačkom Petrovom Selu. Sala će biti završena, a tu je pitanje da li će ta škola uopšte opstati“.
Predsednik opštine je rekao da će lokalna vlast da se trudi da rekonstruiše i zgradu škole „Šamu Mihalj“ u Bečeju, jer je ta obrazovna ustanova značajna za grad.
B.M.
