trg_fontane
Tribina „Ostvarivanje prava dece u opštini Bečej“ trebalo je da bude jedan od najvažnijih programa u toku Dečje nedelje. Skup održan juče u gradskoj kući u organizaciji Društva prijatelja dece, Centra za socijalni rad i Narodne biblioteke bila je prilika da se govori o nagomilanim problemima dece na teritoriji opštine Bečej, na 30. godišnjicu usvajanja Konvencije o pravima deteta.
Ipak, stiče se utisak da su govornice na tribini – sudija Osnovnog suda u Bečeju Borka Korenoj, članica Opštinskog veća Svetlana Vuletić, predsednica Društva prijatelja dece Izabela Šormaz, pedijatarka u Dečjem dispanzeru Gabriela Ivošević, pedagoškinja u Tehničkoj školi i Gimnaziji Marica Kresoja i direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović – probleme u svojim „sektorima“ donekle uvile u celofan.
Taj celofan su odstranila upravo deca koja su učestvovala u anketi o problemima dece, kao i deo publike na tribini – srednjoškolci – koji su direktno, oštro i bez uvijanja govorili o nasilju, diskriminaciji, siromaštvu, o preopterećenosti u školama, o nedostatku slobodnog vremena, nezadovoljstvu projektnom nastavom, to jest njenim kvalitetom…
Istini za volju, u toku diskusije i govornice su mnogo direktnije i neuvijenije razgovarale nego na početku tribine na kojoj je većinska publika bila ženska.
Nakon „žalbi“ dece zbog nedostatka slobodnog vremena i drugih problema, direktorka Tehničke škole Svetlana Tašković im je rekla da imaju ona slobodno vreme, ali možda to vreme ne koriste kvalitetno, da na internetu, na društvenim mrežama, ne uče o svojim pravima, nego „tamo nauče nasilje, nauče nešto sasvim drugo, diskriminaciju i ostalo…“.
Deca su prilično oštro reagovala, rekavši da znaju da koriste društvene mreže i da tamo uče dobre stvari, koje, recimo, u školama neće čuti i naučiti, a znaju i da izaberu verodostojne izvore informacija itd. Kazala su da, recimo, o Greti Tunberg nisu čuli u svojim školama, već upravo na internetu.
Tašković je predložila i da deca u nižim razredima osnovne škole uče o informacionim tehnologijama, o dobrim i lošim stranama interneta, društvenih mreža, o zaštiti na internetu…
Sva je prilika da samosvesni bečejski đaci neće odustati od svojih nastojanja i razložno je očekivati da će pokrenuti i neke akcije, peticije kako bi obezbedili poboljšanja u određenim segmentima pre svega đačkog života.
To bi trebalo da i odraslim građanima opštine Bečej govori, ali i da ih podstakne na aktivizam, da uz takvu decu nada u promene nabolje postoji uprkos tome što se u prethodnih desetak godina broj dece na teritoriji opštine Bečej sa 8.000 smanjen na sadašnjih oko 6.000.
Alarmantan podatak je iznela Ivona Božović: više od 1.700 dece na teritoriji opštine koristi usluge Centra za socijalni rad. To je skoro trećina ukupnog broja dece u opštini.
Još više zabrinjava činjenica da 961 dete živi u ekstremnom siromaštvu i tu su potrebne interventne mere lokalne samouprave i lokalne zajednice, dodala je Izabela Šormaz. Cilj je, rekla je Šormaz, osnaživanje dece i njihovih porodica da izađu iz začaranog kruga siromaštva, a ne samo obezbeđivanje socijalne pomoći.
Rečeno je i da deca ne poznaju u dovoljnoj meri svoja prava, naime, deci je normalno da se njihovi vršnjaci leče zahvaljujući humanitarnim organizacijama umesto da država radi svoj posao, jer je obaveza države da obezbedi lečenje, dok su humanitarne organizacije tu da pomognu, a ne da rešavaju probleme.
Šormaz je istakla da bi između ostalog i zbog toga trebalo, kako bi deca učila više o sopstvenim pravima i o Konvenciji o pravima deteta, da građansko obrazovanje postane obavezan predmet u školama.
Božović je rekla da je jedna od preporuka UN da se u Srbiji uvede dečji ombudsman, te da je zasad Centar za socijalni rad praktično jedina ustanova u Srbiji gde dete može samo da dođe, bez pratnje roditelja, da podnese neku prijavu, da da izjavu i da stručni radnici centra kasnije to procesuiraju, odnosno da zastupaju dete pred ustanovama i institucijama.
Od juna 2016. godine uvođenjem novog Zakon o sprečavanju nasilja u porodici deca se prepoznaju kao indirektne žrtve. „Poslednjih godina se dosta radi na vršnjačkom nasilju. To jeste strašno i taj broj je jako velik, ali je to i znak da smo ga prepoznali i da smo počeli na tome da radimo. Kvalitet toga nije na zadovoljavajućem nivou, ali jesu učinjeni prvi koraci. Nadamo se da ćemo imati neke strategije za konstruktivno rešavanje problema“, rekla je Božović.
Ona je govorila i o pravima dece sa smetnjama u razvoju. U toj oblasti je urađeno dosta toga – dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, lični pratioci dece – ali još mnogo posla predstoji: „Čini mi se da su i inače deca marginalizovana i osetljiva grupa u našoj zemlji, a posebno deca sa smetnjama u razvoju i dalje niti poznaju svoja prava, niti svoja prava mogu da ostvare, niti su prava jasno definisana. To je polje na kom moramo svi zajedno još jako mnogo da radimo“.
Zaposlenima u Centru za socijalni rad posao otežava i to što ne postoji zabrana maloletničkih brakova (dečji brakovi) i tu je velika mogućnost zloupotrebe i manipulacije decom, ne postoji nacionalne strategije u vezi sa prosjačenjem dece, to je i zloupotreba dečjeg rada, ali to su pitanja koja se moraju rešavati na državnom nivou.
Marica Kresoja, predstavnica iz oblasti obrazovanja, rekla je, između ostalog, da je po Konvenciji o pravima deteta osnovno je pravo i pravo na obrazovanje i da je učinjeno mnogo da obuhvat dece u obrazovanju bude zadovoljavajući. „Čini mi se da smo vrlo senzibilisani za svaku vrstu problematike koju bilo koja od institucija, počevši od predškolskog do nivoa srednjeg obrazovanja, ima. Imamo znanja, obučeni smo, stručni i radimo na više osnova po pitanju obrazovanja“. Ona je rekla da u poslednjih nekoliko godina povećan broj dece romske nacionalnosti, dece iz hraniteljskih porodica i dece na usvojenju u srednjim školama.
Što se nasilja nad decom tiče, Kresoja je rekla da u svakoj školi postoji tim odraslih koji se bavi zaštitom dece od zanemarivanja, zlostavljanja, diskriminacije…
Ona je istakla da je u školama diskriminacija zabranjena, da se reaguje u slučajevima vršnjačkog nasilja – međutim, realnost takve tvrdnje u brojnim slučajevima demantuje.
Na tribini se govorilo o zdravlju dece, o međusektorskoj saradnji, o sudskim postupcima u kojima se pojavljuju i deca, o tome šta i koliko lokalna samouprava čini u interesu dece.
O tome na koji način država vodi računa o pravima dece govori da je Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine i još nije donet novi – nasuprot tome opštine Bečej od 2007. godine naovamo ima lokalne akcione planove za decu – u 2019. godini prestao je sa radom zamenik za zaštitu prava deteta i rodnu ravnopravnost pri instituciji Zaštitnik građana, nema dečjeg ombudsmana…
K.D.F.
Opširnije o tribini u štampanom izdanju Bečejskog mozaika 18. oktobra
