Odbačena tužba pripadnika Srpske radikalne stranke protiv Bečejskog mozaika: Novinari imaju pravo da kritikuju i političare

Suđenje protiv Bečejskog mozaika – protiv izdavača, Mozaika d.o.o. i novinarke Kristine Demeter Filipčev – po tužbi odbornika Srpske radikalne stranke u Skupštini opštine Bečej Nebojše Kolarskog održano je 2. juna u Višem sudu u Novom Sadu, a tužba Kolarskog je odbačena u celosti.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine ranije je ocenilo da je tužba protiv Bečejskog mozaika „politički pritisak na nezavisno i slobodno novinarstvo“.
Kolarski je tužio Mozaik zbog, kako je navedeno u tužbi, pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i tražio je da mu Mozaik isplati 500.000 dinara.
Povod za tužbu je tekst „Radikalno crno na belo“ objavljen u Bečejskom mozaiku u februaru 2010. godine. Novinarka Kristina Demeter Filipčev je u tom tekstu navela da je Kolarski na sednici Skupštine opštine Bečej, govoreći o lokalnim akcionim planovima za zapošljavanje i obrazovanje Roma, na nedozvoljen način pričao o ovoj nacionalnoj zajednici, što može da se smatra i govorom mržnje, jer je građane Bečeja delio na „bele“ i na „crne“ (Romi).
Na suđenju tužilac „nije osporio da je sve što je u novinarskom tekstu navedeno, zaista izgovorio za skupštinskom govornicom, a ne kao što je u tužbi rekao da je to što je napisano izvučeno iz konteksta njegovog govora“, navodi u presudi sudija Višeg suda u Novom Sadu Sabahudin Tahirović.
U vezi sa iskazom Kolarskog na suđenju, sudija je konstatovao da su „svi navodi u spornom tekstu zaista verno preneti njegovi stavovi izrečeni za skupštinskom govornicom. Sa druge strane, u vezi sa duševnim bolovima koje trpi, njegov iskaz je čak i kontradiktoran, jer najpre tvrdi da je doživeo pohvale zbog svojih stavova izrečenih za skupštinskom govornicom, a opet tvrdi da ima i neprijatnosti zbog istog“ (zbog teksta koji je objavljen u Bečejskom mozaiku), ali, navodi se u presudi, „sud tužiocu i pored ove kontradiktornosti veruje da je trpeo određene duševne bolove i neprijatnosti zbog samog teksta, ali ta duševna bol i neprijatnosti koje trpi su posledica funkcije koju obavlja“, naime, javne ličnosti (između ostalog i političari, odbornici) moraju da imaju veći prag tolerancije od „običnih“ građana.
Sudija smatra da su tuženi postupili u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer su navodi u spornom tekstu tačni, a sa druge strane, „tuženi kao novinari, odnosno izdavač medija, imaju pravo da daju jedan kritički osvrt na izgovorene reči, pogotovo javnih ličnosti i političara, ovde tužioca kao odbornika Srpske radikalne stranke u Skupštini opštine Bečej. Uostalom sud mora praviti fundamentalnu razliku između izveštavanja o činjenicama (makar i spornim) sposobnim da doprinesu raspravi u demokratskom društvu koja se tiče političara u vršenju njegovih funkcija i izveštavanja o pojedinostima iz privatnog života jedinke koja ne vrši javne funkcije. U prvom slučaju štampa vrši svoju životnu ulogu ’psa čuvara’ u demokratskom društvu doprinoseći da se ’posreduju informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa’“, navodi se u presudi.
Tužilac protiv presude može da izjavi žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu.
Kolarski po presudi sudije Sabahudina Tahirovića treba da tuženima, izdavaču Bečejskog mozaika i tuženoj novinarki, nadoknadi troškove parničnog postupka.

B.M.