Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Odluke u ime građana: Četiri opštinska kredita – „najduži“ do 2025. godine

Odluke u ime građana: Četiri opštinska kredita – „najduži“ do 2025. godinetrg_fontane

Lokalna samouprava se u poslednjih 13 godina kreditno zadužila više puta, međutim, jedan od kredita je otplaćen, neki se refinansiraju i sada opština otplaćuje ukupno četiri kredita.

Rate za te kredite se otplaćuju do 2020, 2023. i do 2025. godine. Prvi kredit opštine, koji je već otplaćen, datira iz 2006. godine. Ugovor o kreditu je zaključen sa Bankom Intezom na iznos od 1,26 miliona evra, to je u to vreme, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, bilo oko 100 miliona dinara. Veći deo kredita, 75 miliona dinara, bio je namenjen za rekonstrukciju i izgradnju ulica, vodovoda i kanalizacije na teritoriji opštine, a 25 miliona dinara za projekat iz Nacionalno-investicionog plana Republike Srbije. Do kraja 2007. godine kredit je realizovan u iznosu od 101.283.462 dinara (1,25 miliona evra). U toku korišćenja kredita plaćeni su drugi troškovi kredita u iznosu od 1.013.182 dinara. Kredit je otplaćen do kraja 2016. godine. Nominalna kamatna stopa bila je 7,06 %, a efektivna 7,67 % godišnje.

Novac za rekonstrukciju toplovoda, za ustanove i komunalnu infrastrukturu

Lokalna samouprava se kreditno zadužila i u septembru 2010. godine, kada je sa Bankom Intezom zaključila ugovor o namenskom kreditu, a u januaru 2011. godine i aneks kredita na 876.080 evra, po srednjem kursu na dan zaključenja ugovora to je bilo oko 92 miliona dinara. Kredit je bio namenjen za izradu i realizaciju urbanističko-tehničkih projekata, rekonstrukciju magistralnog toplovoda, uređenje funkcionisanja javnih ustanova i komunalne infrastrukture na teritoriji opštine, kao i za realizaciju IPA projekta prekogranične saradnje. Do kraja 2011. godine kredit je realizovan u ukupnom iznosu od 91.521.717 dinara (874.117 evra). Period otplate je do 9. septembra 2020. godine. Nominalna kamatna stopa bila je 6,14 %, a efektivna 6,48 % godišnje, a od jula 2018. godine nominalna je smanjena na 1,68 % godišnje, a efektivna na 1,71 %.

Ukupan iznos kamate za period korišćenja je 23,8 miliona dinara, a drugi troškovi kredita su još 213.803 dinara. Iznos rate je 8.093,70 evra. Ukupan iznos otplaćenih rata je 91.432.299 dinara (776.993 evra). Obaveza po kreditu 30. septembra 2019. godine bila je 11.414.851 dinar (još 12 rata).

Kredit za „Botru“

Opština je sa Bankom Intezom, u septembru 2014. godine, zaključila ugovor o namenskom kreditu na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po srednjem kursu Narodne banke na dan puštanja kredita u tečaj. Kredit je bio namenjen za projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije „Botra”, za projekat izgradnje nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi, za projekat dobijanja dozvole za upotrebu termalne vode iz bušotine BčHT-3/09. Fiksna kamatna stopa je bila 4,85 %, a efektivna 4,89 % godišnje, ali je potom zaključen aneks broj 1 13.11.2015. godine čime je period raspoloživosti kredita produžen do 30.6.2016. godine, aneks 2 je zaključen 2.10.2017. godine čime je smanjena kamatna stopa, a aneks broj 3 11.7.2018. godine čime je takođe smanjena kamatna stopa. Fiksna kamatna stopa je 1,68 %, a efektivna 1,71 % godišnje od 11.7.2018. godine. Naknada za obradu zahteva je 0,2 % od iznosa iskorišćenog kredita, a period mirovanja bio je 24 meseca. Dospeće plaćanja poslednje rate je septembar 2023. godine.

Za poslove u vezi sa bušotinom je do 30. juna 2017. firmi „Geco inženjering“ iz Beograda plaćeno ukupno oko 2,3 miliona, firmama koje su radile na sanaciji gradske deponije ukupno oko 29 miliona dinara (firmi „Uniprotekt“ iz Novog Sada 7,2 miliona, „Eko maber inženjeringu“ iz Pančeva oko 22 miliona), a izgradnja podstanice u Tehničkoj školi koštala je nešto više od 800.000 dinara. Ukupno plaćena kamata je 2.972.013 dinara.

Na osnovu odobrenog granta od Nadzornog odbora projekta MEGLIP, finansiranog od Evropske unije i Nemačke razvojne banke KFW, za iznos od 32.305,13 evra umanjen je dug po podignutoj glavnici kredita od 272.521 evra 22.7.2016. godine. Obaveze po ovom kreditu na dan 30.09.2019. godine iznosile su 16.776.976 dinara.

Zaduženje za geotermalnu bušotinu i malu marinu

Lokalna samouprava je u julu 2018. godine zaključila ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sa Bankom Intezom na iznos do 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj. Zaduživanje se koristi za projekat opremanja bušotine BčHT 3/09 u Bečeju u iznosu od 24 miliona dinara i projekat male marine u Bečeju (IPA projekat) u iznosu od 17 miliona dinara za plaćanje investicionih radova, a troškovi bi trebalo da budu refundirani nakon pravdanja. Međutim, s obzirom na to da taj projekat nije okončan do 31. jula kada je bio rok, niti je mala marina do sredine novembra puštena u vodu na obali Tise, nije jasno koliko novca će biti refundirano opštini.

Period raspoloživosti kredita je bio do 30.9.2019. godine, promenljiva kamatna stopa je 1,68 %, a efektivna 1,80 % godišnje. Dospeće plaćanja poslednje mesečne rate je 4. jul 2025. godine. U 2018. godini povučeno je 3.473 evra, odnosno 411.600 dinara za projekat male marine. U 2019. godini iskorišćeno je 199.789 evra, odnosno 23.524.800 dinara. U 2018. godini plaćena je kamata u iznosu od 2.197 dinara, a u 2019. 941.076 dinara. Obaveze po ovom kreditu 30. septembra bile su 23.889.141 dinar.

Kredit za kredite

Na osnovu odluke o dugoročnom kreditnom zaduživanju za refinansiranje obaveza opština je 9. novembra 2018. godine zaključila ugovor o dugoročnom kreditu sa Komercijalnom bankom na iznos do 132 miliona dinara po srednjem kursu NBS za euro na dan puštanja kredita u tečaj. Zaduživanje se koristi za refinansiranje investicionih kredita kod Unikredit banke po sledećim ugovorima: ugovor o dugoročnom investicionom kreditu br. RL 0841/17, ugovor o dugoročnom investicionom kreditu br. R 2086/14 i ugovor o dugoročnom investicionom kreditu br. R 2084/14.

Period raspoloživosti kredita je bio do 7.2.2019. godine, promenljiva kamatna stopa je 1,184 % godišnje. Dospeće plaćanja poslednje mesečne rate je 15. septembar 2023. godine. U novembru 2018. godine povučeno je 1.035.121 evra, odnosno 122.571.472 dinara. U 2019. godini otplaćeno je 9 rata kredita u iznosu od 160.622 evra, odnosno 18.956.024 dinara. U 2018. godini plaćena je kamata u iznosu od 16.097 dinara, a u 2019. godini 1.037.017 dinara. Obaveze po ovom kreditu 30. septembra bile su 102.778.358 dinara.

Šta se refinansira?

Podsetimo da su krediti uzeti od Unikredit banke bili namenjeni za finansiranje projekta rekonstrukcije trga u Bečeju sa izgradnjom vrelovoda DN150, radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever” i „jug”, za uspostavljanje kružnog toka saobraćaja na raskrsnici državnih puteva I reda br. 3 i II reda br. 122, na projekat u vezi uređenja tematske celine trga u Bečeju rekonstrukcijom dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja pripadajućeg trga, na projekat sanacije sanitarnih čvorova u Osnovnoj školi „Sever Đurkić”, na projekat sanacije sanitarnih čvorova, instalacije vodovoda i kanalizacije u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski” i na projekat treće faze izgradnje fiskulturne sale u Osnovnoj školi „Petefi Šandor”…

Umanjene kamatne stope

Još 2017. godine su predstavnici opštine saopštili da su pojedini opštinski krediti „aneksirani“ tako što su kamatne stope značajno umanjene i da će to doneti uštede u opštinskom budžetu. Kamatne stope pojedinih kredita su, recimo, umanjene sa 5,4 odsto na 3,1, zatim sa 4,6 na čak 1,92 odsto.

To bi značilo, rečeno je novinarima pre skoro tri godine, da do kraja otplate tih kredita (do 2023. godine) sa sniženim kamatnim stopama lokalna samouprava, orijentaciono, može da uštedi ukupno oko 20 miliona dinara, godišnje oko 5 miliona.

K.D.F. i R.M. – 15. deo (tekst je objavljen u 788. broju Bečejskog mozaika, 29. novembra)
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *