trg_fontane
Dan sećanja na nevine žrtve Drugog svetskog rata i racije 1942. godine u Bečeju, obeležen je 27. januara polaganjem venaca i komemorativnim skupom na spomen obeležju kraj Tise u prisustvu rodbine ubijenih, predstavnika lokalne vlasti, ambasada Izraela i Mađarske, jevrejskih zajednica, sveštenstva, udruženja i organizacija, političkih partija i građana.
Počast žrtvama odata je minutom ćutanja i čitanjem imena ljudi koji su bačeni pod led 1942. i imena žrtava koje su deportovane u logore 1944. godine. Tog januara, 1942. godine krvavi pir započeo je u Čurugu, nastavio se u Žablju, Mošorinu, Temerinu, Gardinovcima, Šajkašu, Srbobranu, Titelu, Novom Sadu i
završio se u Bečeju, kada su za tri dana, 26, 27. i 28. januara Hortijevi fašisti ubili i na Tisi pod led bacili 400 Srba, Jevreja, Roma i Mađara.
Na komemorativnom skupu govorili su predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, zamenik šefa misije ambasade države Izrael Itaj Milner, član izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Gaon i predsednik SUBNOR-a Bečeja Gradimir Džigurski.
„Zašto je potrebno svake godine obeležavati stradanje koje se desilo te daleke, nesrećne 1942. godine? Zašto ponavljati da su ovde sa jedne strane stajali nevini, a sa druge strane mržnjom opijeni dželati? Zašto insistirati na sećanju? Iz ove mirnodopske vizure izgleda nemoguće i neistinito. Sa današnje istorijske distance izgleda da se to desilo toliko davno kao da se desilo nekom drugom, u nekoj drugoj, stranoj zemlji, pa čak da se možda nije ni desilo, ili je makar preuveličano. Čak i ako se desilo, dokle više otvarati stare rane? Treba zaboraviti i okrenuti novu stranicu. Međutim, neodgovornost onih koji ovako razmišljaju i propagiraju zapravo rađa zaborav. Zaborav nevinih je greh. Nepoštovanje nevinih je greh. Zaboraviti da ovde pod nama leži nevino prolivena srpska, jevrejska i romska krv, je greh. Pamtimo, ne zaboravljamo, ali opraštamo. Bilo, ne ponovilo se“, rekao je predsednik opštine Vuk Radojević.
Govoreći o stradanju svojih predaka ali i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata i strahotama Holokausta zamenik šefa misije ambasade države Izrael Itaj Milner je rekao: „Ovo sistematično krvoproliće i zverstvo ne sme biti zaboravljeno. Naša je obaveza da se sećamo ovih događaja da bismo mogli da prenesemo lekciju Holokausta budućim generacijama kako nikada ne bi bio ponovljen. Država Izrael osnovana tri godine nakon Drugog svetskog rata odgovor je onima koji su želeli da nas istrebe i koji to još uvek žele. Antisemitizam nije stvar prošlosti, i danas je prisutan, čak i ako se ponekad prerušava u antiizraelizam. Nedavno smo bili svedoci brutalnom napadu na jevrejsku zajednicu u Parizu, samo dan nakon napada na Šarli Ebdo. Veza između ova dva napada je očita i povezuje da su antisemisti takođe suprotstavljeni slobodi i demokratiji. Izrael je država koja ima dva temelja, judaizam i demokratiju, i mi smo se obavezali da ih čuvamo. Verujem i nadam se da danas kada Jevreji imaju svoju državu, možemo biti sigurni da se ovo nikada više neće ponoviti“.
Parastos žrtvama služilo je arhijerejski namesnik Srpske pravoslavne crkve Dejan Stanojev, a molitve su izgovorili sveštenik rimokatoličke crkve Laslo Fuderer i glavni rabin Srbije Isak Asiel.
Zatim su na spomen obeležje položeni venci, a predstavnici Mesne zajednice „Todor Dukin“ spustili su venac u Tisu.
Nakon komemoracije na Tisi obeležavanje 73. godišnjice sećanja na nevine žrtve Drugog svetskog rata i racije 1942. godine u Bečeju nastavljeno je u Narodnoj biblioteci. Pozdravni govor održali su direktorica Narodne biblioteke Izabela Šormaz i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, potom su nastupili učenici srednjih škola izgovarajući odlomke i stihove na srpskom, mađarskom i romskom jeziku, a multimedijalnu prezentaciju o istorijatu jevrejske zajednice u Starom Bečeju i događajima iz racije 1942. godine održao je Nemanja Karapandžić, kustos-istoričar Gradskog muzeja, dok je program muzikom i pesmom na hebrejskom jeziku upotpunila solistkinja Nataša Radosavljević.
Pre komemoracije na Tisi, položeni su venci i kod spomen ploča na zgradi Predškolske ustanove „Labud Pejović“ u ulici Miloša Crnjanskog 80, gde je nekada bila sinagoga i jevrejska škola. Na skupu su nakon kratkog istorijata o jevrejskoj zajednici u Bečeju učenici Ekonomsko-trgovinske škole recitovali pesme na srpskom i mađarskom jeziku, a govore su održali predsednik opštine Vuk Radojević, član izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Gaon i glavni rabin Srbije Isak Asiel koji je rekao: „Dobro počinje dok smo mali, usađuje se dok smo mali i treba ga konstantno zalivati da bi činjenje dobra postalo naša navika, druga priroda. Zato je na neki način lepo da je tamo gde je nekada bila jevrejska škola, danas obrazovna ustanova, jer obrazovati znači posvećivati“.
Lj.M.
