trg_fontane
Agrarni budžet Srbije u 2015. godini iznosi 41,3 milijarde dinara, 10 odsto manje nego prošle godine, a kako je izjavila ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, u kontekstu sveobuhvatnih mera štednje ni agrar nije mogao biti zaobiđen i ove godine će budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine biti manji za 4,9 milijardi dinara.
Zamoljen da prokomentariše smanjenje agrarnog budžeta i pored toga što se ističe da je poljoprivreda osnova celokupnog razvoja Srbije, Anđelko Mišković član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo je rekao da država mora da štedi i shodno tome smanjuje svaki deo budžeta, ali da smatra da bi budžet za poljoprivredu Srbije morao da bude značajno veći i novac bi trebalo da bude raspodeljen za razvojne projekte. „Ne radi se samo o tome da povećamo budžet i podelimo poljoprivrednicima te pare, te pare su onda potpuno izgubljene. Davati subvencije znači da mora da se zna za šta se one daju i subvencije moraju imati rezultat, povećan prinos, prihod ili proizvodnju. Zato smatram da treba subvencionisati razvojne projekte kroz koje će svi imati interes, ali dati subvencije samo da biste zadovoljili neku socijalnu politiku nema velikog efekta. Budžet poljoprivrede mora da bude okrenut rešavanju problema koje ljudi imaju u direktnoj proizvodnji, to znači ka poboljšanju genetskog materijala koji se koristi, kvaliteta matičnih jata, odnosno matičnih stada, da se, recimo, poveća količina zemljišta u navodnjavanju, da se subvencioniše neka druga proizvodnju na istom zemljištu, da se poveća proizvodnja hrane za stoku… Teško je deliti pare ako one ne postoje, a ne mogu se pare ni samo deliti, mora se pronaći način kako da se one i vrate u tu kasu i to je ono što je najveći problem u poljoprivredi, jer je tok novca jednosmeran, ide prema poljoprivrednicima, a vrlo malo ili nedovoljno se vraća da bi se taj budžet iz godine u godinu povećavao“, rekao je Mišković.
Na konstataciju da je najavljeno da će u ovoj godini biti subvencionisana gazdinstva sa posedima do 20 hektara umesto dosadašnje gornje granice do 100 hektara, ali da je ministarka poljoprivrede naglasila da niko neće biti oštećen, jer će poljoprivrednici koji su dobijali subvencije za 100 hektara, a sada će dobijati za 20, od jeseni moći da konkurišu za sredstva iz predpristupnih fondova i imati na raspolaganju povoljne kredite, član Opštinskog veća za poljoprivredu je rekao:
„Subvencionisanje malih gazdinstava po mom mišljenju nije nikakvo rešenje, jer imate malo para i sa to malo para morate nešto da uradite, a nikad ne možete dovoljno dati ’malima’ da bi oni postali ’veliki’, takav slučaj u svetskoj ekonomiji ne postoji. Subvencije bi trebale da idu pre svega na bazi prinosa, odnosno prihoda. Ukoliko ostvarite, na primer, prinos merkantilnog krompira 50 tona po hektaru ili više i stavite to u promet i platite porez ovoj državi, tada možete da dobijete subvenciju, ili proizvodite merkantilni kukuruz i imate prinos od 10 tona po hektaru, to znači da na 10 hektara imate 100 tona kukuruza i kad to stavite u promet i platite PDV na to, onda možete da dobijete subvencije, jer državna kasa se mora puniti, ne može samo biti davanja, obere se kukuruz, stavi u čardak i proda na crno. I šta onda? Pomogli smo, ali za sledeću godinu u toj kasi će biti manje para. I svake naredne godine tako. Što se tiče predpristupnih fondova, mi smo potpuno nespremni za to, u javnosti je nedovoljno informacija o tome i ljudi ne znaju šta se finansira, šta je sve potrebno i kakva je dokumentacija potrebna da bi se apliciralo. Pored toga, to se sve radi na nekom drugom jeziku (engleski). Ono što opštinska kancelarija za poljoprivredu može da uradi – to je plan za ovu godinu – je da uradimo identifikaciju parcela, jer to je ’lična karta’ svake parcele i bez toga ne može ništa dalje, svejedno je da li je reč o gradnji silosa, hladnjače ili pokretanju neke mini proizvodnje. U Evropskoj uniji ne možemo za neku parcelu da damo katastarski crtež koji je star 40 godina, to se tamo ne prihvata, nego mora da bude urađena digitalna identifikacija parcela. Zbog toga planiramo to da uradimo u narednih godinu dana i takva mogućnost će biti dostupna svima u opštini Bečej. Na ovaj način svi koji budu zainteresovani u naredne tri godine mogu da se prijave za ovaj projekat, moći će da dobiju besplatan snimak sa kojim mogu da apliciraju na konkurse“.
U budžetu opštine Bečej nije predviđen novac za poljoprivredu. O tome je Mišković rekao: „Mi nemamo ni dinara u budžetu opredeljeno za poljoprivredu, međutim, imamo sredstva sa kojima raspolažemo, a to je novac od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Trudimo se da ta sredstva razvojno uputimo prema poljoprivredi, za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, izgradnju mostova, popravku atarskih puteva, prelaza preko kanala cevastih propusta, čišćenje kanala za navodnjavanje, izradu projektnih dokumentacija. Ove godine plan je da se uradi projektna dokumentacija za elektrifikaciju salaša u opštini. Svi pričamo o salašima, a niko nije ništa uradio. Ljudi misle da je dovoljno uložiti 10-20.000 evra i uvesti struju, ali sve je to komplikovano, jer ti salaši nisu nigde prijavljeni i oni faktički ne postoje, dakle, moraju prvo biti prijavljeni, imati projekat, ali ako bismo mi uradili projektnu dokumentaciju, njima ostaje samo da plate priključak. Mi ne delimo ni kredite, ni bespovratna sredstva, niti hoćemo bilo koga da favorizujemo na taj način, nego želimo da kroz ovakve razvojne projekte svi imaju istu korist. Ove godine planiramo da uradimo sistem identifikacije poljoprivrednih parcela, zatim pokušaćemo da implementiramo tzv. farm menadžer, da približimo poljoprivrednicima nov način upravljanja gazdinstvom. Ne želim da kažem da ne valja to što neko radi, već nudimo mogućnost da vidi i neke druge opcije. Na ovaj način će poljoprivrednik moći da ima pristup softveru, pomoću kojeg će sam da kalkuliše koliko ima zarade u zavisnosti od kulture, zemljišta, semena, agrotehničkih mera. To ne može u ’glavi’ da uradi. Takav sistem planiranja bi za poljoprivrednike u narednih nekoliko godina bio besplatan. Kada shvate da to stvara finansijski rezultat, sami će to tražiti, ubeđen sam u to. Ljudi planiraju i drže u glavi mnogo informacija, ali kombinacije tih informacija ne mogu da drže u glavi, a to je ono što ovaj sistem nudi i mislim da će to biti dobro rešenje. Prošle godine smo pokrenuli i izradu projektno-tehničke dokumentacije za važan projekat i u toku 2015. godine ona mora biti gotova, rok je 9 meseci. Razgovarali smo sa predstavnicima Voda Vojvodine i sa svima koji treba da daju dozvole, jer mi faktički treba da bušimo dolmu, i za to je izuzetno komplikovano da dobijete sve dozvole, a kad se to sve papirološki završi, postojaće projektno-tehnička dokumentacija sa kojom će moći da se gradi ustava koja će omogućiti vraćanje vode iz Tise u Čik kad u njemu nema vode, a leti nikad nema vode, i moći će da se navodnjava ceo Perlek, oko 4.000 hektara. Pored toga, u slučaju da u Petrovom Selu dođe do situacije kao što je sad bio slučaj da je palo oko 100 litara kiše, crpna stanica bi odmah izbacivala vodu i mi bismo mogli mnogo brže da branimo selo i celu tu teritoriju i moći ćemo dvosmerno da radimo. To je dugoročni projekat koji bi rešio ogroman problem, opština bi finansirala i gradnju i ustupila bi to JP Vode Vojvodine koje bi upravljalo crpnom stanicom. Nastavljamo i projekat IGIS, i dalje imamo mogućnost da dobijamo satelitske snimke besplatno. Aplicirali samo na sve konkurse na koje smo mogli da apliciramo i dobili smo sredstva od pokrajine za čišćenje kanala na teritoriji opštine. Pokrajina je odobrila oko 15 miliona dinara, a opština u tome učestvuje sa 5-6 miliona dinara. Predviđeno je da se uradi čišćenje kanala u dužini od preko 70 kilometara u gradu i radiće se na svim izlazima iz grada. Taj posao je već u toku, započet je u novembru i treba da bude završen do kraja marta, u pitanju je kanal koji ide od Goranskog parka prema Maloj Bosni, izvođač je DTD „Srednja Bačka“. Nastavljamo rad na mostovima, i za ovu godinu smo konkurisali i radićemo otresišta na atarskim putevima, ali smo tome sada pristupili drugačije i konsultovane su sve mesne zajednice koje su dostavile po pet najkritičnijih otresišta i mostova i to smo uvrstili u plan. I ovi radovi su u toku, rade se u skladu sa vremenskim prilikama i do marta i početka sezone sve treba da budu okončano“.
Prošle godine nisu realizovani svi planovi u oblasti poljoprivrede u Bečeju. Jedan od problema je i neadekvatno odlaganje animalnog otpada kod azila za pse na Iđoškom putu. To se pokazalo i pre mesec dana kada su leševi životinja danima ležali na zemlji i bili su na meti tzv. mesoprerađivačke mafije (deo mesa sa leševa su nepoznate osobe odnele). Podsetimo, pre godinu dana je predsednik opštine Bečej obećao izgradnju transfer stanice za animalni otpad, ali stanica nije izgrađena. O tome je govorio i Mišković. „Ne mogu da kažem da je sve realizovano, zato što kako otvorimo određenu temu, tako nailazimo na probleme koje ne možemo da rešimo za kratak vremenski period. Jedan od tih je izgradnja stanice za animalni otpad, tzv. stočno groblje. Za tu parcelu prvo je potrebno da se uradi prenamena zemljišta, pa da se dozvoli gradnja, zatim ono mora biti infrastrukturno rešeno, prilazni put mora biti pomeren, a to sve zahteva vreme da se uradi u skladu sa zakonom i propisima. A što se tiče pomenutog incidenta, te životinje su odneli i to je Komunalac organizovao. Za sve te životinje su postojale ušne markice, znači nije niko ništa uradio krivično što se tiče stočara, nije niko ništa hteo tu da ’muti’, nego su oni jednostavno tražili gde da deponuju te životinje i tražili da se one odnesu. Mi ćemo imati i dalje taj problem i to je problem koji je prisutan svaki dan, jer niko od stočara ne zna kada će neka životinja da ugine, a kad se to desi, on je dužan da se obrati zootehničarskoj službi, koja je dužna da obezbedi lokaciju gde da se životinje izmeste, a gde? Mi je nemamo. Sada smo stočare uputili da pokušaju sa PIK-om da naprave neki ugovor pa da odnose na lokacije gde se i stoka sa njihovih farmi odlaže, sada su tamo postavljeni kontejneri koji su zaključani i drugačije je sve obezbeđeno. Za sada je to način da prebrodimo period dok se ne realizuje ovaj projekat. Kada on bude realizovan planiramo i PIK da povežemo na tu centralnu lokaciju i onda bi se sve to zajedno radilo. Nismo realizovali deo sredstava koja su planirana za poljočuvarsku službu iz razloga što je tu došlo do zakonskih razmimoilaženja i sada čekamo mišljenje Ministarstva finansija. Nismo realizovali ni deo sredstava koje smo planirali za uređenje zemljišta oko Botre. Projekat sanacije Botre treba da se finansira delom iz opštinskog kredita, a kredit će se ’povlačiti’ kako se rade poslovi, a to se ne slaže sa planom za poljoprivredu, tako da ta sredstva od zakupa poljoprivrednog zemljišta neće biti tamo potrošena. Ostale planove smo ostvarili, to što je predviđeno je i urađeno“, rekao je Anđelko Mišković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo.
Lj.M.
