10izlozba
U G
Izložbu su, u prisustvu velikog broja posetilaca, mahom ucenika Ekonomsko-trgovinske škole, otvorili direktor pozorišta Zdravko Petrovic, koji je istakao da izložba pored istorije književnosti i istorije umetnosti govori i o mnogim poetikama ova dva umetnicka pokreta, i autorka Aleksandra Mircic, koja je govorila o ideji i nastanku izložbe.
Izložba je nastala u okviru projekta „Evropski kontekst srpskog nadrealizma“ kao rezultat saradnje Muzeja savremene umetnosti i Instituta za književnost, kao dve glavne institucije koje afirmišu i istražuju avangardnu umetnost, a na kojoj je predstavljen jedan od glavnih nacina izražavanja avangardnih umetnika – casopis.
„To nije klasicna vrsta casopisa, to je malo umetnicko delo. Ovi casopisi su nastali u vrlo ogranicenom broju primeraka, nisu bili dugorocni i dugotrajni, i uvek su od pocetka do kraja bili unapred odredeni i izražavali su ideje avangarde, dadaizma, nadrealizma, necega izmedu, necega pre i posle. Ono što je znacajno za avangardu, jeste da su sve to bili jako mladi ljudi i ja avangardu vidim kao pokret koji su napravili mladi ljudi puni bunta. Zapravo, avangarda je nešto što je proizašlo iz Prvog svetskog rata i oni su se borili protiv rata, protiv konvencionalne vrste umetnosti, protiv svega što predstavlja tadašnje gradansko društvo, a to je ono što zapravo jeste vezano za mlade ljude. Tako da je sve to možda vama, kao mladim ljudima, najbliže i možete da razumete o cemu se radi, jer svaki mlad covek je na neki nacin i buntovnik i bori se protiv onoga što stariji žele da nametnu“, rekla je autorka Aleksandra Mircic.
Prema njenim recima znacaj ove izložbe, pored toga što je digitalizovan veliki broj casopisa, ogleda se i u tome što je na njoj prikazan deo legata Marka Ristica, a koji predstavlja jedan od najvecih legata vezan za nadrealizam ne samo kod nas, nego i u svetu.
„Ono što je Breton za francuski nadrealizam, to je Marko Ristic za srpski nadrealizam, i on je, u saradnji sa Bretonom napravio nekoliko casopisa, ali je i sakupio veliki broj kako naših, tako i francuskih avangardnih casopisa“, rekla je Mircic. Ona je kao eksluzivitet u izjavi za Becejski mozaik izdvojila: „Na izložbi su prikazani i skenirani originalni zapisi nadrealista kada su pravili casopise. To su bile svojevrsne laboratorije u kojima su oni radili odredene eksperimente i ovde su predstavljeni njihovi automatski tekstovi kako su oni radeni ili kako su kolažirani. To su skenirana originalna dokumenta koja se cuvaju u legatu Marka Ristica u arhivu SANU i prvi put su predstavljeni na ovoj izložbi i javnosti. Te zapise su do sada mogli da vide samo istraživaci“.
Posetioci izložbe su imali priliku da vide i mnoštvo rukopisa, posveta, potpisa, zatim dva primerka casopisa „Stišavanja“ i „Tragovi“ koji su jedinstveni u svetu, jer su objavljeni samo u cetiri primerka.
Otvaranje izložbe su pesmom i muzikom upotpunili Nataša Radosavljevic, dirigentkinja Gradskog hora i Jožef Riter, profesor klavira u Muzickoj školi „Petar Konjovic“.
Izložba je otvorena do 18. marta.
LJ.M.
