Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Opština Bečej: Kako se troši novac za zaštitu životne sredine?

Kako se troši novac za zaštitu životne sredine?Drvored hrastova na ulazu u Bačko Petrovo Selo

Izveštaj o korišćenju sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Bečej u 2022. godini usvojen je na sednici Skupštine opštine 9. februara, bez predstavljanja izveštaja i bez ijedne reči rasprave o tome na koji način se u opštini vodi briga o zaštiti okoline.

Program korišćenja novca iz tog fonda još nije donet za 2023. godinu, a podsetimo i na to da je prošle godine program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine usvojen tek u junu mesecu.

Prošlogodišnjim programom bilo je planirano da se na zaštitu životne sredine potroši oko 15,4 miliona dinara. Prethodne, 2021. godine plan je bio 17,5 miliona dinara, u 2020. godini trebalo je da bude potrošeno 19,4 miliona, dok je, recimo, u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine opštine Bečej je za 2018. godinu predviđeno 34,9 miliona dinara.

Bez merenja kvaliteta vazduha

Opština Bečej je, po podacima iz izveštaja o trošenju novca iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine 2022. godine potrošila oko 10 miliona dinara od planiranih 15,4 miliona.

Prošle godine građani Bečeja nisu imali nikakve podatke o tome kakav vazduh udišu, jer, uprkos tome što je za praćenje kvaliteta vazduha u 2022. godini opština planirala da potroši 300.000 dinara, u izveštaju je navedeno da od tog novca nije ništa potrošeno, a to znači da kvalitet vazduha nije meren niti na jednom mestu.

Za praćenje alergenog polena planirana je potrošnja 500.000 dinara i celokupan iznos je potrošen.

Za sakupljanje i odvoženje kabastog otpada (veliko jesenje i prolećno čišćenje u režiji „Potisja“) trebalo je da bude potrošeno 4.801.000 dinara – potrošeno je 4.800.000.

Za transfer stanicu 4 miliona – ni dinar nije potrošen

Za izradu urbanističkog projekta za izradu transfer stanice za upravljanje komunalnim otpadom, transfer stanica „Botra“, planirana je potrošnja milion dinara – novac nije potrošen. Za opremanje transfer stanice predviđeno je 3 miliona dinara, ali taj iznos takođe nije potrošen.

Za Park prirode „Stara Tisa“ potrošeno je 3 miliona

Na ispitivanje kvaliteta površinskih voda potrošeno je oko 200.000 dinara, koliko je i planirano.

Za Park prirode „Stara Tisa“, to jest za zaštitu tog prirodnog dobra predviđeno je 3 miliona dinara i taj iznos je i potrošen prošle godine. Posao staranja o parku prirode poveren je Javnom preduzeću Komunalac.

Za zaštitu drvoreda hrastova u Bačkom Petrovom Selu predviđeno je 300.000 dinara, a potrošeno je 283.913 dinara.

Cena suzbijanja ambrozije 1,5 miliona

U izveštaju o korišćenju sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Bečej za 2022. godinu piše da je 1,5 miliona dinara planirano za suzbijanje ambrozije. Taj posao obavlja Komunalac i predviđeni iznos je potrošen u celini.

Na monitoring nivoa buke trebalo je da bude potrošeno 400.000 dinara, ali je taj posao koštao 199.200 dinara.

Na obeležavanje značajnih datuma trebalo je da bude potrošeno 100.000 dinara – iskorišćeno je 26.304 za obeležavanje Dana planete.

Za takozvanu edukaciju na terenu potrošeno je 93.000 dinara, a planiran iznos bio je 150.000.

Na propagandne aktivnosti predviđeno je 100.000 dinara, na edukaciju zaposlenih 20.000, a za informisanje javnosti 30.000 dinara. Ti iznosi nisu potrošeni.

Prošle godine nije planirana kontrola i zaštita zemljišta, kontrola i zaštita od nejonizujućih zračenja i mere adaptacije na klimatske promene.

Bez analize zemljišta uprkos povišenim vrednostima

U ranijem periodu, nekoliko godina zaredom, ispitivano je zemljište u dvorištu dečjeg vrtića i pojedinih škola, a rezultati 2017, 2018. i 2019. nisu bili ohrabrujući.

U izveštaju Instituta vatrogas – laboratorija iz Novog Sada iz 2017. godine, konstatuje se da izmerene vrednosti bakra u uzorku iz zemljišta centralnog objekta predškolske ustanove i kadmijuma u uzorcima predškolske ustanove i škole „Šamu Mihalj“ prelaze granične vrednosti prema Uredbi o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa.

Navodi se da se rezultati odnose isključivo na ispitani uzorak. U toku 2018. godine Institut vatrogas uradio je ispitivanje uzoraka zemljišta na tri lokacije u Bečeju, u OŠ „Šamu Mihalj“, OŠ „Petefi Šandor“ i u PU „Labud Pejović“ i konstatovao da izmerene vrednosti bakra prelaze graničnu vrednost u uzorku zemljišta PU „Labud Pejović“, a da vrednosti kadmijuma u svim uzorcima prelaze granične vrednosti.

U toku 2019. godine uzorci su uzeti iz zemljišta u dvorištima OŠ „Šamu Mihalj“, OŠ „Petefi Šandor“, iz dvorišta PU „Labud Pejović“ i iz dvorišta Gimnazije. Izmerene vrednosti kadmijuma u svim uzorcima prešle su granične vrednosti prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu, a izmerene vrednosti bakra prešle su granične vrednosti u dvorištu PU „Labud Pejović“.

S obzirom na to da su prilikom uzorkovanja zemljišta 2017. godine vrednosti bakra i kadmijuma prešle granične vrednosti u vrtiću, a kadmijuma u školi „Šamu Mihalj“, ali rezultati nisu tumačeni, predstavniku Instituta vatrogas prilikom ponovnog uzorkovanja zemljišta u junu 2018. godine postavljeno je pitanje o tome da li su prethodne godine izmerene vrednosti opasne po zdravlje dece. On je odgovorio da nema precizan rezultat, ali su vrednosti bile povišene. „Trebalo je svakako da imate odgovarajući komentar, odnosno mišljenje koje može da prati same rezultate ispitivanja. Ono što laboratorija radi je da iz uzetih uzoraka radi ispitivanja i rezultate komentariše, odnosno daje ocenu usaglašenosti sa graničnim vrednostima koje su predviđene zakonskom regulativom. Mi izveštaj šaljemo naručiocu posla, a to je Opštinska uprava, a vi treba njima da se obratite i da od njih dobijete odgovor. Naravno, posao bi išao dalje tako što bi oni koji su nas angažovali kao stručnu kuću, zatražili odgovarajuće mišljenje o kvalitetu zemljišta“, rekao je Vladimir Stjepanović, rukovodilac laboratorije Instituta vatrogas.

Ukoliko bi rezultati 2018. godine bili viši nego 2017. godine, to bi po mišljenju Stjepanovića „bio razlog da se zatraži tumačenje rezultata i mišljenje“.

Ipak, po informacijama novinara, mišljenje i tumačenje nije zatraženo 2018, ali ni 2019. godine, uprkos tome što su po izveštajima instituta izmerene vrednosti kadmijuma donekle smanjene, ali i dalje su bile više od, propisima utvrđenih, graničnih vrednosti.

K.D.F.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *