(Ilustracija: B.M/Canva)Sedam meseci nakon što je građevinski inspektor utvrdio „neposrednu opasnost po živote ljudi“ u trpezariji i holu Osnovne škole „Sever Đurkić“ u Bečeju, đaci su i dalje koristili hol gde je konstatovan „kritičan stepen rizika“. Roditelji dece i zaposleni nisu bili obavešteni o riziku. Ovaj slučaj, zajedno sa sličnim problemima u OŠ „Zdravko Gložanski“, otkriva obrazac ponašanja koji prevazilazi običan nemar – reč je o sistemu u kome je bezbednost najmlađih postala predmet birokratskih igara.
Analiza odgovora i dostavljene dokumentacije na nekoliko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja otkriva pokušaj da se sakrije istina o stanju školskih objekata, ali i dublje probleme – od ignorisanja inspekcijskih naloga do sumnjive dokumentacije o nabavkama.
Kad se plafon uruši tokom raspusta
Priča počinje u februaru 2025. kada građevinski inspektor izdaje nalog za Osnovnu školu „Zdravko Gložanski“ – hitan pregled plafona u učionicama 16 i 17 (objekat broj 2) zbog „neophodnosti preduzimanja hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po živote ljudi“ – dakle, znatno ranije od pada dela plafona u bečejskoj gimnaziji što je dobro prodrmalo javnost i zainteresovalo brojne medije.
Ono što sledi je drama apsurda: opština u zvaničnom odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja tvrdi da je „objekat broj 2 odmah zatvoren za upotrebu“, dok zaposleni u školi govore suprotno – učionice su bile u funkciji sve do aprila, kada je tokom prolećnog raspusta i pokušaja sanacije deo plafona pao.
Zaposleni u školi do tog trenutka i nisu znali da su učionice predstavljale opasnost, tvrde neki od njih.
Deca su mesecima sedela u učionicama za koje je inspektor utvrdio da predstavljaju opasnost. Njihovi roditelji nisu o tome obavešteni.
Kad je konačno pao deo plafona u učionici 16, otkriveno je nešto što govori o tome koliko se ozbiljno pristupa održavanju školskih objekata.
Ispod urušenog dela pronađena je trula greda, ali je uočeno i da je deo plafona koji je otpao – već ranije „saniran“ stiroporom i mrežicom.
Sanacija plafona u učionicama 16 i 17 čekala je letnji raspust.
Kritičan stepen rizika koji se ignoriše
Ako je situacija u školi „Zdravko Gložanski“ zabrinjavajuća, ono što se dešava u OŠ „Sever Đurkić“ prelazi granice prihvatljivog.
Građevinski inspektor je još u novembru 2024. konstatovao „postojanje neposredne opasnosti po živote ljudi“ i „kritičan stepen rizika“ u trpezariji i holu škole. Detaljno je opisao deformisane lesonit ploče u trpezariji, rupu u plafonu kuhinje, ulegnuće armiranobetonske grede u holu, podužnu pukotinu od poda do plafona.
Inspektor je preporučio da se „u što kraćem roku“ angažuje stručnjak koji će napraviti izveštaj o stanju plafonske konstrukcije i da se o tome obavesti inspekcija, jer „oštećenja armiranobetonske ploče hola školske zgrade su takve prirode da građevinski inspektor ne može sa sigurnošću utvrditi uzrok nastalih oštećenja“.
Opštinska komisija je 19. novembra dodatno preporučila da Institut za građevinarstvo i arhitekturu izvrši ispitivanje grednog krovnog nosača.
Sedam meseci kasnije nijedan od ovih naloga nije bio izvršen.
Štaviše, škola je na direktno pitanje zašto Institut za građevinarstvo i arhitekturu nije angažovan, odgovorila kratko i bez traženog objašnjenja: „Institut za građevinarstvo i arhitekturu nije angažovan i neće biti angažovan“.
Umesto instituta, škola je angažovala bečejskog građevinskog inženjera koji je u martu ove godine prilikom „obilaska škole“ konstatovao da je „konstrukcija objekta u dobrom stanju i nema nikakvih opasnosti od urušavanja“. Međutim, ovaj izveštaj nije „konačni izveštaj stručnog lica“ koji je inspektor tražio.
Hol se tokom cele školske godine koristio. Deca su svakodnevno bila u prostoru za koji je građevinski inspektor utvrdio da prisustvo „neposredne opasnosti po živote ljudi i bezbednost okoline procenjuje se kao kritičan stepen rizika“.
Misteriozne ponude i sumnjive nabavke
Posebno je problematična dokumentacija o „sanaciji“ trpezarije u školi „Sever Đurkić“ – dokumentacija o ponudama za sanaciju trpezarije u školi je toliko kompromitovana da budi sumnju u verodostojnost.
Građevinski inspektor je zahtevao da se u trpezariji uklone oštećene lesonit ploče i proveri stanje ispune ispod njih, kao i da se zameni dotrajali materijal.
Škola je za ovaj posao pribavila tri ponude koje predstavljaju pravi kuriozitet. Sve tri ponude nose identičan broj – 00063/25, sve su vizuelno identične, a preduzetnik čija je ponuda izabrana, registrovan je u Agenciji za privredne registre tek dan pre podnošenja ponude.
Dodatno, na izabranoj ponudi je rukom upisan datum 01.11.2025 – dakle, datum iz budućnosti za posao koji je navodno urađen u novembru 2024. godine.
Kad je reč o samim radovima, na računu stoji da je urađeno „šmirglanje, podlogiranje, krečenje, sanacija pukotin, sanacija plafona i zodovaa“. O suštini problema – uklanjanju lesonit ploča i proveri stanja ispune – nema ni reči.
Škola nije dostavila snimke nadzornih kamera, niti evidenciju ulazaka radnika koji bi potvrdili da su radovi zaista urađeni. Na pitanje da li su uklonjene oštećene lesonit ploče, kako je naložio inspektor, nema jasnog odgovora.
Dodatna nejasnoća vezana je za činjenicu da se u Registru ugovora na Portalu javnih nabavki ne može pronaći ugovor koji je OŠ „Sever Đurkić“ zaključila sa izabranim ponuđačem. Unošenje ugovora na portal zakonska je obaveza, između ostalih, i škola.
Ministarstvo čeka odgovor
Problemi u bečejskim školama nisu samo lokalne prirode. Ministarstvo prosvete je u januaru ove godine naložilo svim školama da do 1. aprila dostave izveštaje o osnovnom pregledu građevinskih konstrukcija svojih objekata.
Većina škola iz opštine Bečej te izveštaje nije dostavila do navedenog roka. U OŠ „Sever Đurkić“ tvrde da je ministarstvu poslato obaveštenje o razlozima kašnjenja, ali ovaj dokument nadležni nisu mogli ili hteli da dostave u odgovoru na zahtev za pristup informacijama.
Roditelji u mraku
Možda je najšokantnija činjenica da roditelji đaka ni u jednoj od škola nisu obavešteni o bezbednosnim rizicima. Oni ni danas ne znaju – ako ne čitaju portal Bečejski mozaik, jer nijedan drugi medij nije istraživao ove slučajeve i uopšte bezbednost školskih zgrada – da su njihova deca mesecima boravila u prostorijama za koje inspekcija kaže da predstavljaju „neposrednu opasnost po život“.
Nekoliko roditelja je, saznavši za ovu situaciju, najavilo da neće poslati svoju decu u školu 1. septembra ako se problemi do tada ne reše. Drugi razmišljaju o prebacivanju dece u druge škole. A treći odustaju od upisa svog budućeg prvaka.
Ima li vremena?
Do početka nove školske godine ostalo je manje od dva meseca. Prema nezvaničnim informacijama, u školi „Sever Đurkić“ nisu započeti nikakvi radovi.
Komisija konstatovala oštećenja, javnost nije obaveštena
Zapisnici Komisije za proveru bezbednosti i stabilnosti svih objekata javne namene i objekata linijske infrastrukture Odseka za inspekcijski nadzor opštine Bečej, sačinjeni tokom novembra 2024. godine, govore o tome da brojni školski objekti u opštini imaju oštećenja, a neka su u alarmantno lošem stanju. Provera je pokrenuta nakon tragičnog pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Najgore stanje zabeleženo je u objektima ŠOSO „Bratstvo“ u ulici Đure Jakšića i u školama „Sever Đurkić“ i „Zdravko Gložanski“.
Stanje škole „Bratstvo“ je posebno zabrinjavajuće – pojedine prostorije nemaju čak ni plafon, kao što je to slučaj u toaletima koji su godinama u neupotrebljivom stanju.
Đaci škole „Bratstvo“ iz tog objekta su drugo polugodište prošle školske godine pohađali u školi „Sever“ u popodnevnoj smeni, jer je trebalo da bude započeta godinama najavljivana rekonstrukcija zgrade. Međutim, radovi nisu započeti do 13. jula, niti se zna kada će.
Posebno je zabrinjavajuće to što javnost nije obaveštena o rezultatima komisijskog pregleda objekata, niti o tome koji objekti predstavljaju opasnost po bezbednost građana.
Jedan od najopasnijih objekata u opštini – a da nije škola – po bezbednost zaposlenih i posetilaca je Gradski muzej. Zapisnik opštinske komisije od 20. novembra 2024. otkriva dramatičnu sliku: veći deo objekta muzeja je u jako lošem stanju; neophodna je potpuna rekonstrukcija krovne konstrukcije; zamena trulih delova drvenih krovnih nosača; plafon u pojedinim delovima već je pao; u podrumu se zadržava voda koja utiče na nosive zidove; nosivi zidovi su vidno oštećeni, fali određeni broj cigala u visini od 50 cm; neki objekat muzeja je predložen za rušenje.
Problemi nisu zaobišli ni druge obrazovne ustanove (o Gimnaziji Bečej smo ranije pisali).
OŠ „Samu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu: U starom delu zgrade, na spratu, u četiri učionice su tragovi prokišnjavanja, a na spoljnoj fasadi sale za fizičko vaspitanje opada malter.
Škola „Petefi Šandor“: Na terasi iznad dvorišta škole (praktično je nadstrešnica) uočena su vidna i površinska oštećenja sa donje i gornje strane.
Škola „Šamu Mihalj“ u Bečeju: U objektu 5 pronađene su mikronaprsline na plafonu veličine 1 mm i dužine oko 1 metar.
Tehnička škola: Registrovane su manje pukotine na zidovima i površinska oštećenja na tavanicama zbog prokišnjavanja krova, kao i denivelacija krovne ravni.
Škola „Bratstvo“ u Dositejevoj: Potreban je pretres krova i provera zabatnog zida do komšijske zgrade.
U odgovoru na zahtev za pristup informacijama škola je samo navela da je „postignut telefonski dogovor“ o angažovanju jedne novobečejske firme za izradu konačnog izveštaja o stanju grede u holu – koji je, kako je naveo građevinski inspektor početkom novembra 2024, trebalo da bude napravljen u „što kraćem“ roku – i da će konačan izveštaj o stanju plafonske konstrukcije biti urađen u toku školskog raspusta.
Na pitanje o eventualno preduzetim merama u holu, odgovoreno je: „Odgovarajuće mere će biti preduzete po dobijanju konačnog izveštaja“.
Što se kuhinje tiče, i ona će biti sanirana u toku letnjeg raspusta, tvrde iz škole.
Čini se da se deca 1. septembra mogu vratiti u iste, potencijalno opasne uslove u kojima su bili tokom prethodne školske godine.
Sistemski problem
Ovaj slučaj otkriva dublje probleme u funkcionisanju obrazovnog sistema. Škola „Sever Đurkić“ je ignorisala i obaveze prema Ministarstvu prosvete, koje je u januaru 2025. naložilo dostavljanje izveštaja o osnovnom pregledu građevinskih konstrukcija do 1. aprila.
Škola nema plan održavanja, ni dokumentaciju o pregledima objekta.
Deo objekta je u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, što dodatno komplikuje situaciju.
Pitanje odgovornosti
Dok se bliži početak nove školske godine, postavlja se ključno pitanje: ko snosi odgovornost za bezbednost dece? Dokumentacija prikupljena posredstvom zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ne ukazuje samo na propuste, već i na mnogo ozbiljnije stvari – prikrivanje istine o stanju školskih objekata.
Na pitanje o tome hoće li se do 1. septembra nešto promeniti, nema odgovora. Ono što je sigurno, jeste da ovaj slučaj otkriva sistemski kolaps odgovornosti u kome bezbednost najmlađih postaje talac birokratske neodgovornosti.
U sistemu gde se inspekcijski nalozi/preporuke ignorišu, dokumentacija o nabavci radova je kompromitovana, a roditelji se drže u neznanju, jedino pitanje na koje i sami možemo da odgovorimo glasi: Da li možemo biti sigurni da je svako uradio svoj posao kako bi zaštitio decu u školama, na mestu, gde bi, nakon svog doma, trebalo da budu najbezbednija?
K.D.F.
