Budžetska inspekcija Ministarstva finansija obavlja nadzor u opštini Bečej, potvrđeno je redakciji Bečejskog mozaika iz više izvora. Još uvek se ne zna da li je u pitanju redovni ili vanredni nadzor, ali nedavna dešavanja u opštini Bečej mogla bi da ukazuju na to da je reč o vanrednom nadzoru.
Ministarstvo finansija je ranije naložilo opštini Bečej rebalans budžeta za 2025. godinu, jer je utvrđeno da je iskazala viši deficit od zakonom dozvoljenog (maksimalno 10 odsto). Rebalans budžeta je usvojen u aprilu.
Problem sa budžetom su prethodno isticali opoziciona odbornička grupa „Samo lokalno“ i lokalni mediji. Oni su, između ostalog, ukazivali i na to da iznos prenetih neutrošenih sredstava iz prethodne godine ne odgovara stanju od 1. januara 2025. godine.
U prvom rebalansu budžeta iskazan je manji iznos prenetih sredstava (192,6 miliona dinara) u odnosu na osnovni budžet (oko 312 miliona), dok je na izvodu Uprave za trezor 1. januara 2025. iskazan iznos od 221,5 miliona dinara, koji je stvaran iznos prenetih sredstava.
Na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta ukazano je i na nejasnoće u iskazivanju trošenja tekuće budžetske rezerve.
Šta radi budžetska inspekcija?
Budžetska inspekcija sprovodi redovne i vanredne inspekcije. Redovni nadzor se obavlja na osnovu godišnjeg plana, dok se vanredni pokreće na osnovu prijava građana, prigovora, zahteva, ili drugih indicija.
Godišnji plan Ministarstva finansija za 2025. godinu obuhvata različite subjekte, od direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava do javnih preduzeća, a izbor subjekata za nadzor se vrši na osnovu analize i procene rizika.
Centralizovan nadzor
Budžetska inspekcija je sektor Ministarstva finansija. Pre donošenja Zakona o budžetskoj inspekciji 2021. godine (zakon se primenjuje od 1. januara 2023. godine), postojale su budžetske inspekcije na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, a ovaj zakon je centralizovao tu inspekciju, te su ukinute službe za budžetsku inspekciju pokrajine i jedinica lokalnih samouprava.
Procena rizika
Procena uzima u obzir više faktora, kao što su zahtevi javnih tužilaštava i policije, nepostupanje u skladu sa propisima, te visina i značaj uočenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti. Subjekti nadzora se razvrstavaju po stepenu rizika koji može biti nizak, srednji, visok i kritičan.
Do trenutka objavljivanja ovog teksta budžetska inspekcija Ministarstva finansija nije odgovorila na pitanja redakcije Bečejskog mozaika o razlogu i vrsti nadzora u lokalnoj samoupravi.
K.D.F.
