Đaci sa invaliditetom ostali bez prevoza: Zaboravljena deca i parkirani kombi

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Bečeju koja pohađaju tipične škole i koriste uslugu ličnog pratioca, ulaze u zimu suočena sa ozbiljnim problemom: ostala su bez organizovanog prevoza do i iz škole. Iako je usluga prevoza dve školske godine postojala, njeno iznenadno ukidanje početkom aktuelne razotkrilo je sistemski problem, neefikasnost institucija i, što je najvažnije, informativnu blokadu prema roditeljima o njihovim pravima.

Privatna Ustanova socijalne zaštite „Naša čuvarkuća“, koja od 2023. godine pruža nekoliko usluga iz oblasti socijalne zaštite, pa i uslugu ličnog pratioca, prekinula je praksu prevoza dece specijalnim kombi vozilom ustupljenim od Centra za socijalni rad. Iako direktorka „Naše čuvarkuće“ Ljiljana Gojković kaže da prevoz nije obaveza pružaoca usluge i da su ga obavljali „iz najbolje namere“, ta dobra volja je presušila 2. septembra ove godine.

Roditelji i deca sami na vetrometini

Posledice ukidanja prevoza su najteže pale deci i roditeljima koji nemaju sopstveno vozilo ili, ako ga imaju, ne mogu da ga koriste za prevoz kolica i deteta sa telesnim invaliditetom.

Ildiko Tot, majka devojčice koja koristi kolica, ističe da je onemogućena da prevozi dete. „Do početka 8. razreda prevoz je bio rešen, doduše u 7. razredu se desila promena da u slučaju kad je popodnevna smena (svake druge nedelje) na povratku kući Ana nije imala prevoz. Obrazloženje koje sam dobila je da kombi sa kojim se vršio prevoz, u vlasništvu Centra za socijalni rad i da je istom i vraćen jer pružalac usluge ličnih pratilaca nije u obavezi da obezbeđuje prevoz, te je to do sada bila njihova dobra volja, koja je očigledno presušila. Ana koristi invalidska kolica, u moj auto ne može gabaritno da stane, ja sam onkološki pacijent i ne smem da podižem teško, te fizički ne bih ni mogla ‘ubacivati’ i ‘izbacivati’ kolica u i iz auta. Otac devojčice je u radnom odnosu i nije u mogućnosti zbog radnog vremena da isprati sve odlaske i dolaske iz škole. Pružalac usluge tvrdi da lični pratilac ne sme svojim vozilom, ako ga i poseduje, da prevozi dete“, rekla je Tot, naglašavajući da je tek nedavno saznala za mogućnost refundacije troškova prevoza od opštine.

„Da se mogu finansirati ili sufinansirati troškovi prevoza saznala sam pre dve-tri nedelje i sigurno ćemo predati zahtev opštini“, istakla je majka devojčice.

Majka sa sedmogodišnjim iskustvom prevoza o sopstvenom trošku, rekla je da nije slučajno da roditelji ne znaju da mogu tražiti refundaciju troškova od opštine. „Smatram da se roditeljima namerno ne saopštavaju takve informacije kako ne bi tražili plaćanje troškova prevoza. Kada saznam kakva je procedura, nameravam da tražim od opštine da plati troškove prevoza sedam godina unazad. Naravno da neću ništa dobiti, ali mogu da pokušam“, rekla je majka čije je ime poznato redakciji.

Iva Hromiš, iako su ona ili njen muž i ranije sami vozili sina u školu, ističe da je izostanak organizovanog prevoza za roditelje problem. „Saznala sam kada su deca ostala bez prevoza, što je roditelje dovelo u problem. Sina smo uvek mi vozili do škole, ali kada sagledam situaciju sada u potpunosti, smatram da svi imamo pravo na refundaciju troškova prevoza od kada isti nije organizovan. Jedno je stvar izbora, a drugo nemogućnost izbora“.

Ona je nedavno saznala i da „opština može i treba da snosi troškove prevoza za učenike kada isti nije organizovan. Zapravo, ja sam mislila i ranije da se to pokriva pružaocu usluge kroz taj, uslovno rečeno, trošak za pratioce, to jest da kao i pratioci, ide na teret budžeta jer nema logike da to finansira pružalac usluge“.

Hromiš nema saznanja o tome s kojim obrazloženjem je ukinuta ranije postojeća usluga prevoza za decu. „Znam da je ukinuto jer mi se prijateljica obratila zbog tog problema u kom se našla, ne znam sa kojim obrazloženjem, nisam sigurna ni da je roditeljima dato obrazloženje. Mislim da je ukinuto pre oko nepuna dva meseca, nisam sigurna“.

Upitana šta je njenoj porodici najveći problem u odvoženju i dovoženju deteta u i iz škole, kaže: „Uvek se trudimo da se organizujemo, zapravo uvek uklapamo naše obaveze spram sinovih obaveza i odlaska u školu Dešava se da je to nemoguće, pa onda uskače moj brat, to jest ujak od mog deteta ili njegova žena, to jest ujna. Dešava se, na primer, da dok mi je sin u školi, ja zakažem negde neki pregled, jer tih u proseku tri sata dok je on u školi je jedino vreme koje ja imam, i onda se taj pregled ne završi kada i njegova škola, suprug ne bude u mogućnosti da izađe sa posla i tada je zaista snalaženje. Kažem, mahom je to moj brat ili njegova žena. Mi, netipične porodice imamo samo pojedince iz svoje porodice na raspolaganju“.

Prebacivanje lopte, zaboravljeno informisanje

U Centru za socijalni rad potvrđuju da je kombi prilagođen osobama sa invaliditetom ustupljen „Našoj čuvarkući“ na besplatno korišćenje uz obavezu održavanja, te da je ta ustanova sama zatražila raskid ugovora 19. avgusta 2025, bez navođenja razloga.

Direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović u odgovoru na pitanja novinara navela je da je Centar za socijalni rad dao na korišćenje specijalno kombi vozilo „Našoj čuvarkući“, a „na osnovu procene potreba da ustanova raspolaže vozilom i adekvatnije odgovori na potrebe korisnika. Ustanova ‘Naša čuvarkuća’ vozilo je koristila u periodu od 28.9.2023. godine do 2.9.2025. godine, kada je sačinjen zapisnik o primopredaji vozila. Vozilo je Centar ustupio na korišćenje, ustanova ‘Naša čuvarkuća’ nije plaćala nikakav iznos zbog korišćenja vozila. Imala je obavezu da vozilo redovno održava (registracija vozila, popravke, servis…). Dana 19.8.2025. godine zaprimili smo obaveštenje o raskidu ugovora o korišćenju vozila, na zahtev ustanove ‘Naša čuvarkuća’, bez posebnog navođenja razloga vraćanja vozila“.

Direktorka „Naše čuvarkuće“ Ljiljana Gojković je odgovornost za problem prebacila na lokalnu samoupravu, predlažući roditeljima da se obrate opštini.

„Kombi je dana 2.9.2025. godine predat Centru za socijalni rad Bečej. Navedeno motorno vozilo je ustanovi bilo ustupljeno na privremeno korišćenje tokom prethodne dve školske godine (2023/24 i 2024/25). Iako obaveza pružaoca usluge nije obezbeđivanje prevoza dece koja koriste dnevnu uslugu u zajednici – lični pratilac deteta, preuzeli smo na sebe ovu odgovornost iz najbolje namere u želji da roditeljima olakšamo svakodnevicu. Međutim, ove školske godine nije bilo mogućnosti da se na adekvatan način nastavi sa tim“.

Gojković je dodala da opis posla ličnog pratioca nije prevoz deteta, već pomoć prilikom korišćenja gradskog prevoza (ulazak/izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte i sl.) i pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica ili pomoć pri korišćenju drugih pomagala).

„Shodno tome, ističemo i da, na primer posedovanje vozačke dozvole, nije uslov za zapošljavanje lica na radno mesto lični pratilac niti spada u radnu obavezu istog. Ukoliko roditelji nemaju mogućnosti da organizuju prevoz deteta, predlažemo da se obrate predstavnicima lokalne samouprave, da zajedno sa njima nađu rešenje i prevaziđu navedeni problem“.

Ironično, upravo je opština Bečej otkrila rupu u informativnom lancu. Član Opštinskog veća David Tufegdžić potvrdio je da opština može da snosi troškove prevoza za učenike sa ličnim pratiocima koji pohađaju tipične škole – pravo za koje većina roditelja nije znala.

„Opština Bečej – Opštinska uprava ima zaključen ugovor za prevoz učenika osnovnih škola u okviru kojeg je predviđen i prevoz učenika na teritoriji opštine Bečej koji pohađaju ŠOSO „Bratstvo“ Bečej. Trenutno je organizovan prevoz učenika i pratilaca na relaciji Bačko Gradište – Bečej i obrnuto i lokal Bečej. Opština Bečej, na zahtev roditelja ili staratelja može da snosi troškove prevoza za učenike koji pohađaju druge osnovne škole i imaju lične pratioce, što se u ovom trenutku odnosi na jednog đaka. Svaki roditelj ili staratelj čije dete ima ličnog pratioca može se obratiti opštini, koja će u skladu sa potrebama razmotriti i isplatiti adekvatan prevoz“.

Do trenutka objavljivanja ovog teksta Tufegdžić nije odgovorio na ključno pitanje o proceduri – kome roditelji treba da se obrate u opštini i kakva je procedura obezbeđivanja troškova prevoza.

Istorijat promašene donacije: Kombi od 20.000 evra

Problem prevoza nije nov, već je deo hronične, sistemske nezainteresovanosti. Još 2021. godine je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozoravala da mnoge opštine nisu rešile problem prevoza dece sa invaliditetom, niti obezbedile uslugu ličnog pratioca – koja u Bečeju postoji od 2014. godine.

Simbol nezainteresovanosti je specijalno kombi vozilo koje je Centar za socijalni rad dobio od Evropske unije 2020. godine, vredno oko 20.000 evra, namenjeno upravo prevozu osoba sa invaliditetom.

Umesto da služi svojoj svrsi, 2021. godine se saznalo, a to je potvrdio i tadašnji predsednik opštine, da je vozilo privremeno preusmereno za prevoz građana Poljanice jer je to bilo „jeftinije od autobusa“.

Godine su prošle, kombi je korišćen tokom dve školske godine za prevoz dece, a krug je sada zatvoren: specijalno vozilo, vredna donacija EU, prilagođeno potrebama osoba sa invaliditetom, po svemu sudeći je vraćeno u dvorište Centra za socijalni rad.

Dok vozilo, nekada simbol nade, sada stoji neiskorišćeno, deca i njihovi roditelji moraju da se snalaze kako bi stigli do škole i ispunili svoje osnovno pravo na obrazovanje. Bečej će tako dočekati još jedan 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

K.D.F.