(Ilustracija: Bečejski mozaik/Sora)Dok pojedina javna preduzeća i preduzeća i većinskom vlasništvu opštine redovno izveštavaju o svojim finansijama na svojim zvaničnim sajtovima, druga kasne mesecima. Podaci pokazuju značajne razlike u primanjima između radnika i poslovodstva, ali i između samih preduzeća, a prosek plata u opštini Bečej i dalje kaska za javnim sektorom.
Transparentnost poslovanja javnih preduzeća u opštini Bečej tokom 2025. godine prilično je neujednačena. Prema analizi kvartalnih izveštaja o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti, građani imaju uvid u plate i broj zaposlenih samo kod onih koji poštuju rokove objavljivanja.
Komunalac najažurniji, Toplana bez podataka
Jedino javno preduzeće koje je ažurno objavilo kvartalne izveštaje tokom 2025. godine je Komunalac. Prema poslednjem izveštaju (januar-septembar), preduzeće zapošljava 42 osobe na neodređeno vreme i 11 po drugim osnovama. Prosečna neto plata zaposlenih (bez poslovodstva) iznosi 74.892 dinara, dok prosečna neto plata poslovodstva 144.300 dinara.
Na sajtu Javnog preduzeća Vodokanal dostupan je samo izveštaj od 1. januara do 31. marta 2025. godine i po tom izveštaju prosečna neto zarada bila je 82.695 dinara za zaposlene, bez poslovodstva. Prosečna neto plata poslovodstva bila je 166.062 dinara. Broj zaposlenih na neodređeno vreme u Vodokanalu 31. marta ove godine bio je 55.
Javno preduzeće Toplana do 22. decembra 2025. nije objavila nijedan kvartalni izveštaj za tekuću godinu. Poslednji dostupni podaci datiraju iz decembra 2024. godine, što onemogućava uvid u trenutno finansijsko stanje i kretanje zarada u ovom preduzeću. Po izveštaju od 31. decembra 2024, broj zaposlenih krajem godine bio je 12. Masa neto zarada za te ljude bila je 11.553.192 dinara. Ne navode se iznosi pojedinačnih plata.
Izveštaj za januar-septembar 2025. godine objavilo je i komunalno preduzeće „Potisje“ u većinskom vlasništvu opštine Bečej, a manjinskom poslovnog partnera iz Mađarske. Prosečna neto zarada u „Potisju“ bez poslovodstva bila je 116.718 dinara, a poslovodstva 199.367 dinara. Krajem septembra broj zaposlenih u „Potisju“ na neodređeno vreme bio je 19, na određeno vreme 29, a angažovanih po ugovoru 3.
Gde su najveće plate?
Značajne razlike uočljive su kada se uporede primanja u različitim sektorima.
Preduzeće „Potisje“ d.o.o. u mešovitom vlasništvu beleži najviše prosečne zarade. Krajem septembra, prosek bez poslovodstva iznosio je 116.718 dinara, dok je plata poslovodstva dostigla 199.367 dinara.
U Vodokanalu je prema podacima iz prvog kvartala (jedinim dostupnim za ovu godinu) prosečna plata bez poslovodstva bila je 82.695 dinara. Ipak, u oči upadaju plate poslovodstva koje se kreću i do 178.783 dinara.
JP Komunalac ima najskromniji prosek plata od 74.892 dinara, dok je vrh menadžmenta na nivou od oko 144.600 dinara.
Situacija na republičkom nivou
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečne zarade bez poreza i doprinosa u javnom sektoru (januar-septembar 2025) u javnim državnim preduzećima bila su 122.717, a u javnim lokalnim preduzećima 101.802 dinara.
Ko kvari prosek?
Za prvih devet meseci 2025. godine obračunata prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 107.432 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Po istom izvoru podataka, prosečna neto zarada od 1. januara do 30. septembra u Bečeju je iznosila 89.030 dinara.
Razlika između statističkog proseka i stvarne plate u Bečeju posledica je ogromnog jaza u primanjima. Visoke zarade u javnom sektoru i na direktorskim pozicijama veštački popravljaju sliku lokalne ekonomije, dok većina građana prima znatno manje od navedenih 89.030 dinara. Bez visokih plata u rukovodstvu prosečna bečejska zarada bila bi znatno bliža minimalcu.
Transparentnost nije izbor, već obaveza
Rad i izveštavanje javnih preduzeća u Bečeju nisu prepušteni slobodnoj volji direktora, već su regulisani Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i pravilnicima.
Član 71. Zakona o javnim preduzećima obavezuje javna preduzeća da na svojoj internet stranici objave, između ostalog, i tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
S druge strane, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značajaobavezuje javna preduzeća da redovno ažuriraju Informator o radu u kom treba da se nalaze i podaci o broju zaposlenih i njihovim platama.
Ko krši propise u Bečeju?
Ukoliko analiziramo trenutno stanje (decembar 2025), jasno je da pojedina preduzeća direktno ignorišu propise. Bez ijednog objavljenog podatka za 2025. godinu o radu JP Toplana, javnost je potpuno isključena iz uvida u rad preduzeća.
Iako je JP Vodokanal objavilo podatke za prvi kvartal, kašnjenje sa izveštajima za drugi i treći kvartal takođe predstavlja neusklađenost sa propisima.
Dok građani Bečeja, po statistici, imaju prosečnu platu oko 89.000 dinara, koja je često samo statistika, a ne realnost, javna preduzeća koja troše njihov novac, nisu transparentna. Ignorisanjem zakonskih odredaba za objavu izveštaja, javna preduzeća ne samo da uskraćuju informacije, već svesno krše propise.
K.D.F.
