Ilustraciju je generisala veštačka inteligencija (Izvor: Sora)Rezultati onlajn ankete Bečejskog mozaika o informisanju i napadima na novinare/ke u opštini Bečej sprovedene krajem decembra 2025. godine otkrivaju da učesnici/ce ispitivanja primarno poverenje poklanjaju portalima Bečejski mozaik i Webinfo i da su svesni/e pritisaka kojima su novinari/ke izloženi/e.
Prema rezultatima ankete u kojoj je učestvovalo 56 ispitanika/ca različitih starosnih grupa, portali Bečejski mozaik (64,3%) i Webinfo (60,7%) profilisali su se kao ključni izvori informisanja u zajednici. Ostali lokalni mediji, uključujući radio, televiziju i štampu, po odgovorima učesnika/ca u anketi, beleže značajno manju praćenost, koja se kreće od 1,8% do 19,6%.
Sloboda medija: „Zabranjene teme“ i strah
Vera u potpunu slobodu medija je poljuljana. Manje od polovine ispitanika (44,4%) smatra da novinari/ke mogu slobodno da pišu o svim temama. Sa druge strane, zabrinjava podatak da 31,5% anketiranih veruje u postojanje „zabranjenih tema“, dok 24,1% smatra da u medijskoj sferi vlada visok stepen kontrole i straha.
Čak 73,2% anketiranih je upoznato sa pritiscima i pretnjama kojima su novinari u lokalnoj zajednici izloženi. Većina, 57,1%, izjavila je da su često čuli za slučajeve u kojima su novinari ili novinarke u Bečeju bili izloženi fizičkim napadima, uvredama, targetiranju ili pretnjama (u stvarnom životu ili na društvenim mrežama).
Manji deo ispitanika/ca (16,1%) čuo je za ovakve situacije kao za izolovane slučajeve. Skoro 27% (26,8), navelo je da nije čulo za pritiske i pretnje usmerene prema medijskim radnicima/cama.
Ko pritiska novinare/ke?
Najveći broj ispitanika/ca, 76,9%, smatra da su lokalni političari i funkcioneri primarni izvor pritisaka. Ovo ukazuje na to da se politika doživljava kao najmoćniji faktor koji direktno utiče na rad medija na lokalnom nivou.
Drugo mesto zauzimaju botovi sa 57,7%. Ovo je značajan podatak jer pokazuje da se organizovani pritisci u digitalnom prostoru smatraju gotovo podjednako opasnim ili učestalim kao i direktni politički pritisci.
Lokalni moćnici i biznismeni su identifikovani kao izvor pritiska od 26,9% učesnika/ca ankete.
Dve kategorije su ocenjene kao najmanje značajni izvori pritiska (svaka po 5,8%): građani/ke koji/e se ne slažu sa izveštavanjem i urednici i vlasnici medija.
Prema mišljenju učesnika/ca ankete ekonomski i verbalni pritisci su najizraženiji problemi sa kojima se suočavaju novinari/ke u Bečeju.
Najveći broj ispitanika, po 64%, smatra da su verbalne pretnje i uvrede (u stvarnom životu ili na društvenim mrežama) i ekonomski pritisci (otkazi, uskraćivanje finansija) glavne pretnje novinarskom radu.
Nešto više od polovine ispitanika, 52% vidi političke pritiske kao značajnu opasnost za lokalno novinarstvo. Za 40% ispitanika fizički napadi predstavljaju primarnu pretnju za radnike u medijima.
Najmanji, ali i dalje značajan procenat od 30%, prepoznaje tužbe čiji je cilj zastrašivanje (SLAPP tužbe) kao metodu ometanja rada novinara.
Institucije na testu: Sporost i tišina
Većina ispitanika/ca doživljava rad policije i tužilaštva kao neadekvatan ili nepostojeći u slučajevima napada na novinare. Ovakvi rezultati sugerišu da postoji ozbiljan jaz između potreba za bezbednošću novinara i institucionalnog odgovora na terenu.
Najveći procenat ispitanika/ca ima negativno mišljenje o radu nadležnih organa: 37,5% smatra da institucije uopšte ne reaguju, 26,8% ocenjuje reakciju kao nedovoljnu i sporu.
Deo, 12,5%, ispitanika/ca veruje da je reakcija sporadična, odnosno da „zavisi od slučaja“. Samo 23,2% ispitanika smatra da je reakcija nadležnih organa efikasna i brza. Iako je ovo značajan udeo, on je i značajno manji od broja onih koji veruju da reakcije uopšte nema.
Posledice napada na novinare/ke
Najveći broj ispitanika, 37,5% smatra da napadi nemaju značajan uticaj na to kako se građani informišu. Ovo može ukazivati na otpornost određenih medijskih kanala ili na percepciju javnosti da se vesti ipak probijaju do publike uprkos pritiscima.
Oko 32 %, ispitanika veruje da napadi dovode do straha i prećutkivanja važnih tema. Nešto manji procenat ispitanika, 30,4%, vidi direktnu posledicu u padu kvaliteta informacija koje stižu do građana.
Zbirni podatak pokazuje da 62,5% ispitanika vidi negativan uticaj (bilo kroz strah ili kroz lošiji kvalitet vesti), što ukazuje na to da većina ipak prepoznaje štetnost napada po javni interes.
Napad na istinu
Odgovori većine učesnika/ca na pitanje „Da li smatrate da je napad na novinara/ku zapravo napad na pravo građana da znaju istinu?“ (ukupno 76,8% ako se saberu odgovori „da“ i „u određenoj meri“) prepoznaje da napadi na novinare imaju posledice po celokupno društvo. Ovakav rezultat je značajan s obzirom na to da je u 2025. godini zabeležen rekordan broj napada i pretnji novinarima u Srbiji, što direktno utiče na atmosferu straha i pravo javnosti da zna.
Više od 64,3% učesnika/ca u anketi je odgovorilo smatra da je napad na novinara/ku napad na pravo građana da znaju istinu, dok 12,5% ispitanika smatra da je to slučaj „u određenoj meri“.
Značajan procenat, 23,2%, ispitanika smatra da napad na novinare/ke nije udar na pravo građana na istinu, već ga definišu kao „lični sukob“.
Ovakav stav može biti rezultat javnog diskursa u kojem se napadi na novinare često relativizuju ili se novinari kriminalizuju.
Ima li solidarnosti sa novinarima/kama?
Rezultati odgovora na pitanje o tome kako ispitanici/ce ocenjuju solidarnost građana/ki Bečeja kada je neki lokalni novinar/ka napadnut/a ili zastrašivan/a pokazuju ozbiljan problem u lokalnoj sredini.
Najveći broj ispitanika/ca, 66,1%, smatra da samo mali broj ljudi reaguje, dok većina ćuti. Ovaj podatak ukazuje na to da, iako građani možda ne podržavaju napade, njihova reakcija izostaje, a to može da bude posledica nezainteresovanosti, apatije, straha ili osećaja nemoći da se nešto promeni.
Oko 18% (17,9) ispitanika/ca veruje da se građani uvek solidarišu i pružaju podršku novinarima/kama.
S druge strane, 16,1% anketiranih smatra da građani/ke često misle da su novinari „zaslužili“ napade.
Ko je učestvovao u anketi?
Stavovi izneti u anketi dolaze od prilično raznolike grupe, mada sa jasnim težištem na gradsko stanovništvo.
Većinu ispitanika čine žene sa 58,9%, dok muškarci čine 41,1% uzorka.
Najzastupljenija je starosna grupa od 45-59 godina (39,3%), a zatim slede grupe od 30-44 godine (25%) i 18-29 godina (23,2%). Stariji/e od 60 godina čine 10,7% ispitanika/ca, a mlađi od 18 godina 1,8%.
Većina učesnika/ca u anketi, 82,1%, živi u naselju Bečej. Ostatak čine stanovnici/e naseljenih mesta opštine (Bačko Gradište 8,9%, Bačko Petrovo Selo, 3,6%, Radičević, 3,6% i Mileševo i Drljan, 1,8%).
B.M.
