Burna 16. sednica Skupštine opštine Bečej: Rasprave o (ne)odgovornosti (VIDEO)

Prva ovogodišnja sednica Skupštine opštine Bečej trajala je skoro četiri sata, obeležena oštrim kritikama opozicije na račun rada javnih preduzeća, bezbednosti opštinskih zgrada i brige o osetljivim grupama građana. Iako su sve tačke dnevnog reda usvojene, uz ćutanje izvestilaca, pre svega direktora javnih preduzeća, koji bi građanima obrazložili planove za 2026. godinu – to se nije desilo brzo i bešumno.

Izvršilac opštinskog budžeta i predsedavajući Opštinskog veća, tela koje odobrava i upućuje lokalnoj skupštini sve tačke dnevnog reda, predsednik opštine Vuk Radojević (SNS) ponovo je kasnio na zasedanje, a nakon dolaska se, umesto da odgovara na pitanja i kritike odbornika „Samo lokalno“ Milana Bokuna i Ive Hromiš, služio omalovažavanjem političkih neistomišljenika/ca.

Ekologija: Bez podataka o vazduhu koji udišemo

Izveštaj o budžetskom fondu za zaštitu životne sredine u 2025. godini otkrio je poražavajuću statistiku: u zaštitu životne sredine uloženo je svega 26% planiranog iznosa novca (3,7 od 14 miliona dinara).

Najviši iznos, 3 miliona dinara (100% predviđenog iznosa), potrošen je za program zaštite Parka prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva.

Nije potrošen nijedan dinar na monitoring kvaliteta vazduha, uklanjanje divljih deponija i suzbijanje alergenog polena, opštinsko učešće u kupovini kamiona smećara, za program praćenja kvaliteta površinskih voda, zemljišta, u program zaštite i razvoja spomenika prirode „Drvored hrastova kod Bačkog Petrovog Sela“.

Odbornik Milan Bokun istakao je da građani koji žive u blizini prečistača otpadnih voda trpe nesnosan smrad, dok zvaničnih podataka o zagađenju vazduha i dalje nema. On je napomenuo i da se u izveštaju medija o trošenju novca za opštinske komisije navodi projekat alergopolen i iznos novca isplaćen za to, međutim, građanima nije dostupan izveštaj o urađenom.

Deponija na „izdisaju“, ogromni gubici vode, Toplana ne može da opstane bez opštinske subvencije

U vezi sa programom rada komunalnog preduzeća „Potisje“ u 2026. godini Bokun je govorio zatvaranju deponije „Botra“ i o dostavljanju bečejskog smeća na regionalnu deponiju u Kikindi.

„Ovo jeste izuzetno važna tema, posebno imajući u vidu da su kapaciteti nesanitarne deponije ‘Botra’ pri kraju“, rekao je Bokun i dodao da po zvaničnim podacima, na deponiji ima prostora za još oko godinu do godinu i po dana lagerovanja smeća i da je potom njeno zatvaranje neizbežno.

Kada opština Bečej bude krenula da odvozi otpad na regionalnu deponiju u Kikindi, po rečima odbornika, značajno će porasti cena odnošenja smeća koju građani plaćaju, jer trošak deponovanja jedne tone otpada iznosi oko 35 evra, uz dodatne troškove transporta i rada transfer stanice.

U vezi sa projektom izgradnje transfer stanice, za koju je opština pre nekoliko godina dobila novac od pokrajine, odbornik je rekao da taj projekat i dalje nije realizovan, osim što je opština kupila plac u okolini sadašnje deponije.

Bokun je ukazao i na zabrinjavajuću činjenicu da je umanjena količina deponovanja otpada iz privrede, a povećana iz domaćinstava. Po njegovim rečima, to ukazuje na ozbiljan pad aktivnosti privrede.

Još jedan od problema u „Potisju“ je prolećno i jesenje odnošenje kabastog otpada, čiju cenu treba da plati lokalna samouprava, međutim, 2025. nije platila oko 6,7 miliona dinara, dok je za 2026. za taj posao planiran iznos od 5 miliona dinara, „što sigurno neće biti dovoljno, pogotovo imajući u vidu rast cena goriva, struje i radne snage“, rekao je Bokun.

Direktorka „Potisja“ Aleksandra Rajić je u odgovoru odborniku istakla da je odnošenje kabastog otpada prošle godine urađeno, uprkos tome što opština nije platila taj posao preduzeću, a što se tiče izgradnje transfer stanice to je pitanje ne samo za „Potisje“, već i za osnivača, opštinu Bečej. Ona je izrazila nadu da će se ove godine učiniti koraci u tom pravcu. Objasnila je i da je do smanjenja količine smeća od privrede došlo zbog toga što jedna velika firma više ne koristi usluge komunalnog preduzeća.

O poslovanju Javnog preduzeća Toplana Bokun je rekao da, kao i kod većine drugih javnih preduzeća, misija i vizija u ovom programu su ništa drugo do „lepo napisana maštanja menadžmenta“. Istakao je da bez opštinske subvencije od 65 miliona dinara, Toplana bi imala veliki deficit, ali se subvencionisanjem stvara suficit na papiru, a posledica toga će biti plaćanje poreza na dobit u iznosu od oko 4,5 miliona dinara.

Takođe je postavio pitanja nesrazmere između smanjene potrošnje vode i povećane potrošnje soli u sistemu Toplane, o tome da se u održavanje sistema ne ulaže gotovo ništa.

Odbornik je i na ovoj sednici govorio o v.d. statusu rukovodioca firme, rekavši da je jednogodišnji mandat vršioca dužnosti direktora istekao 2024. godine.

Kao i Vodokanal, Toplana navodi „nepovoljan materijalni položaj“ zaposlenih a, kako je Bokun istakao, u tom javnom preduzeću ima svega četvoro radnika u proizvodnji, dok u kancelarijama sedi sedmoro.  

Prilikom usvajanja programa rada Javnog preduzeća Komunalac za 2026. godinu Bokun je ukazao na to da nadzorni odbor firme nema trećeg člana, a taj problem je konstatovala i Državna revizorska institucija. Nakon pominjanja stanja na javnim površinama, seču stabala, situaciju na grobljima, a i pametne pešačke prelaze, predsednik opštine Vuk Radojević se nekoliko puta uključio u diskusiju, ali i dobacivao govorniku sa mesta. Radojević je rekao da „dok je opozicija u Bečeju ovakva i dok je vi predvodite, SNS ima jednu ugodnu poziciju“.

Replicirajući mu, Bokun je rekao da vlast raspravu o problemima u opštini Bečej preusmerava u drugom pravcu.

U nastavku diskusije odbornik je govorio o načinu upravljanja pijacama, gde se uočava pad broja zakupa, o nebezbednosti na tim prostorima i podsetio da je u zimskom periodu došlo do pada nastrešnice na pijaci u Bačkom Gradištu. Stanje na opštinskim pijacama u celini ocenio je katastrofalnim – nemoguć pristup osobama sa invaliditetom i majkama sa decom u kolicima.

Na sličan način je komentarisao i horizontalnu signalizaciju, navodeći da je reč o ozbiljnom bezbednosnom problemu. Istakao je i da je nelogično što se „letnje održavanje puteva“ opisuje kao rad izveden u periodu od decembra do marta, a da kvalitetna sanacija udarnih rupa nije urađena godinama.

U vezi sa orezivanjem stabala, rekao je: „Pominjete hrastove u Bačkom Petrovom Selu. Utisak je da su ti hrastovi u lošijem stanju otkako je Komunalac preuzeo brigu o njima, a da korist od tog orezivanja imaju samo oni koji dobijaju ogrevno drvo“.

Prilikom usvajanja programa rada Javnog preduzeća Vodokanal Bokun je govorio o ogromnim gubicima na mreži – gubitak je 62 odsto. Projekcije u 2018. godini bile su da se gubici vode u mreži smanje na 40 odsto.

„Danas, 2026. godine, gubici su 62 odsto. To je najbolji pokazatelj koliko ste ‘uspešno’ radili od 2018. do danas“.

Odbornik je napomenuo da to javno preduzeće nije ispunio svoju misiju da snabdeva građane kvalitetnom pijaćom vodom i da efikasno odvodi upotrebljenu vodu uz puno poštovanje zaštite životne sredine. „Više od 50 odsto građana opštine Bečej ili nema kvalitetnu pijaću vodu ili je uopšte nema. Što se tiče zaštite životne sredine, dovoljno je da pitate stanovnike Botre i Picodera, koji žive uz kanal i prečistač. Svi znamo šta udišemo i kakav se smrad širi. Pitanje je koliko je to štetno po zdravlje građana i radnika koji rade na prečistaču. Vi tu vodu ne prečišćavate, već je samo propuštate kroz sistem“.

Bilo je reči i o stranačkom nadzornom odboru, lošoj situaciji radnika, ali i o istovremenom planu kupovine dva vozila za firmu i o angažovanju radnika preko agencija.

Bokun je istakao da je Vodokanal za 10 godina realizovao 29 investicija u vrednosti od 428 miliona dinara, a da je u vodovodnu mrežu za 10 godina uložio samo tri miliona evra. „Postavlja se logično pitanje: šta bi bilo da niste ništa ulagali“, pitao se Bokun, a direktor Vodokanala Jovan Ječanski pokušao je da odgovori na njegova pitanja i kritike i govorio je o realizovanim projektima. S druge strane, predsednik opštine je naveo da je reč o „demagoškom pristupu opozicije“.

Turistička organizacija: Šta je sa Fantastom?

Odbornik Bokun podsetio je da se nije protivio imenovanju (nije ni glasao za) Edvina Ferenca na mesto direktora Turističke organizacije opštine Bečej, ali je dodao da se danas kaje zbog toga.

„Stvari koje radite i potezi koje povlačite nisu ono što sam očekivao niti čemu sam se nadao. Odnos prema novinarima, odnos prema javnosti i transparentnost – to su za nas u Grupi građana ‘Samo lokalno’ crvene linije. Nažalost, vi ste te linije prešli. Kao odbornik i dalje nemam informaciju koliko su građane koštala obezbeđenja onih praznih kućica u centru grada, za šta su novinari tražili odgovor. Taj podatak i dalje nije dostavljen“.

Program rada Turističke organizacije Bokun je ocenio šturim i rekao je da mora da bude na višem nivou, ali i preveden na mađarski jezik, kao i svi ostali programi rada lokalnih preduzeća i ustanova. 

„Pišete i o ‘prelepoj sali opštine Bečej’. Pogledajte plafon i stanje u kojem se nalazi. Za trideset godina ovde praktično ništa nije uloženo. Pominjete kuću Bogdana Dunđerskog, ali nije jasno na koju tačno mislite. Istovremeno, izostavljate Fantast – srce turizma opštine Bečej. Zašto? Zato što tamo ne može ni da se priđe. Pustili smo ga da propada, da se ruinira i zarasta u korov, jer nismo bili u stanju ni da organizujemo elementarnu zaštitu“, rekao je odbornik.

Podsetio je i na otkazivanje drugog dela „Zimskih čarolija“ pre pravoslavnog Božića zbog snega. „Pojavile su se razne priče, pa i one da je to urađeno namerno i po nacionalnoj osnovi. Ja znam da to nije istina i javno kažem da u to ne verujem. Ali otkazati manifestaciju pred pravoslavni Božić zbog snega… Morali ste znati da sneg može da padne. Morali ste biti u kontaktu sa direktorom Komunalca i zajedno rešavati problem. Ako saradnja nije bila dobra, i na to ste kao menadžer morali biti spremni. Mogli ste iznajmiti mašinu ili platiti dva do tri čoveka da očiste sneg“.

Umesto na sednici prisutnog direktora Turističke organizacije Bokunu je odgovorio predsednik opštine Vuk Radojević, navodeći da je Fantast vraćen Matici srpskoj restitucijom i da opština nema vlasničku nadležnost nad objektom.

Bokun je izrazio sumnju da je proces restitucije okončan i podsetio da je do završetka tog procesa opština nadležna da čuva Fantast.

Predsednik opštine Vuk Radojević je tokom rasprave o radu Turističke organizacije, između ostalog, rekao i da „nemojte ovde da govorite da vi više volite Fantast od nas“.

Zabrana korišćenja muzeja: Šta čekate, da neko strada?

Odbornica Iva Hromiš govorila je o programima rada Gradskog muzeja, Narodne biblioteke, Gradskog pozorišta i sportskog centra za 2026. godinu. Zatražila je da sve te ustanove jasno stave u programe rada aktivnosti za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, uz konstataciju da neke imaju takve programe. Istaknut je i problem da deca sa telesnim invaliditetom ne mogu da pristupe većini kulturnih ustanova zbog arhitektonskih prepreka.

Ona je citirala delove plana rada muzeja o ugroženosti objekata te ustanove i konstatovala da se vidi koliko je lokalnoj vlasti kultura važna. „Tu gde sede zaposleni, zgrada je u ugroženom stanju, gde u jednom delu preti urušavanje, ljudi sede u nebezbednom objektu uporedo sa potpunim odsustvom svesti i savesti vas iz vlasti. Šta čekate, da neko strada?“, pitala je ona.

Centralni objekat muzeja u Glavnoj 25, gde se nalaze kancelarije i 18.000 muzejskih predmeta, veoma je ugrožen, jer je njegova statika poremećena, a krovna konstrukcija iskrivljena.

Tokom 2019. godine uz podršku lokalne samouprave izrađen je građevinski plan za sanaciju krovne strukture i plafona iznad velike sale koja je više godina van upotrebe zbog opasnosti od urušavanja plafona – time je muzej izgubio dve trećine izložbenog prostora.  Hromiš je rekla da građevinski plan za sanaciju zgrade muzeja više ne služi ničemu, jer je od njegove izrade „prošlo sedam godina propadanja“.

Krovna i plafonska konstrukcija drugog objekta muzeja u Glavnoj 88 je ozbiljno oštećena i građevinska inspekcija je zabranila korišćenje te zgrade.

Direktor muzeja Akoš Tojzan odgovorio je na pitanje odbornice u vezi sa namenom novca za informisanje u budžetu ustanove, rekavši da stavka za informisanje je, u stvari, novac namenjen za štampanje kataloga, monografija i stručnih izdanja koja su građanima dostupna besplatno.

Gde su osobe sa invaliditetom u kulturi?

Hromiš je istakla da se deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom jedino pominju u planu rada biblioteke, ali nisu navedene konkretne aktivnosti za njih. Istakla je da nema besplatne članarine za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja pohađaju tipične škole, a to je po njenim rečima diskriminacija, jer učenici ŠOSO „Bratstvo“ imaju tu mogućnost.

Direktorka biblioteke Đijanta Lovaš odgovorila je da biblioteka redovno uključuje decu sa smetnjama u razvoju u sve programe, takmičenja i radionice, te da je reč o propustu u formulaciji dokumenta, a ne o isključivanju te marginalizovane kategorije dece iz društvenog života.

Prilikom usvajanja programa rada Gradskog pozorišta Hromiš je rekla da se deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ne vide se u programu rada i da je na delu potpuno odsustvo svesti za ovu grupaciju. „Ne vidite ih čak ni kroz besplatne ulaznice za njih i njihove pratioce, kako za pozorište tako i za bioskop, da bar iole budu deo tekućih dešavanja“.

Sportski centar: „Sjajne ideje“ o povećanju prihoda

O poslovanju sportskog centra odbornica Iva Hromiš rekla je da je za redovno održavanje objekata iz budžeta izdvojeno nula dinara, da se u planu rada ponavljaju iste stvari kao i prethodnih godina, a to su mere smanjenja troškova i povećanje prihoda. U vezi s povećanjem prihoda postavila je pitanje da li je direktor te ustanove „kompetentan da izda salu bez naknade ’Đidu’ na korišćenje“, te da je sigurna da je i to deo „sjajne ideje“ o povećanju prihoda. Ona je postavila pitanja i o bezbednosnim uslovima u sali ustanove.

Pitanje poslovanja sportskog centra otvorilo je i temu zakupa prostora. Hromiš je ukazala na nesrazmeru u cenama zakupa, pitajući zašto TV Bečej plaća duplo manju cenu zakupa nego, na primer, neka teretana.

Direktor sportskog centra Milan Onjin je branio odluku, navodeći da u ugovoru o zakupu (za dve kancelarije i jedan studijski prostor mesečno 12.000 dinara sa PDV-om sa uračunatim troškovima struje i komunalnih usluga; prim. nov) postoji odredba da taj medij izveštava o aktivnostima ustanove bez finansijske naknade.

U vezi sa besplatnom salom za godišnji koncert „Đida“ Onjin je rekao da je on kao direktor „kompetentan da sklopi legalan i validan ugovor“ o besplatnom ustupanju sale za koncert i da je reč o društvu sa višedecenijskom tradicijom. „Ako bude trebalo, sledeći put ću iz svog džepa da doniram za njihov koncert“, obećao je direktor sportske ustanove.

Predsednik opštine Vuk Radojević naveo je da svi sportski klubovi imaju besplatne termine u sportskom centru i da je opština prošle godine, takođe besplatno, ustupila salu studentima da tamo prenoće.
„Svi sportski klubovi imaju besplatne termine. Prošle godine kada smo dali studentima da prenoće? To ne spominjete. A kada je u pitanju Đido, onda je to problem. Đido je stub i simbol Bečeja, prepoznat i van naše sredine“, rekao je Radojević.

Sednica je završena usvajanjem odluke o pribavljanju Doma kulture u Mileševu u javnu svojinu opštine Bečej kako bi, rekao je predsednik opštine, dom kulture ostao mesto okupljanja stanovnika tog naseljenog mesta.

Odbornici „Samo lokalno“ zatražili su i prebrojavanje odbornika kako bi se utvrdilo da li u skupštinskoj sali postoji kvorum, a potom je okončana je 16. sednica lokalnog parlamenta.

K.D.F.