(Izvor: Bečejski mozaik/Sora)Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, SafeJournalists mreža upozorava da se novinarke u zemljama Zapadnog Balkana i dalje suočavaju sa stalnim pretnjama, pritiscima i rodno zasnovanim uznemiravanjem, naročito u digitalnom prostoru, dok institucije često ne reaguju dovoljno brzo i efikasno. Između 2021. i kraja 2024. godine, SafeJournalists mreža zabeležila je ukupno 196 incidenata počinjenih isključivo nad novinarkama, dok je samo tokom 2025. godine već dokumentovan121 slučaj. Ove brojke ukazuju na alarmantan trend rasta i naglašavaju hitnu potrebu za snažnijim merama zaštite, posebno u slučajevima onlajn uznemiravanja, pretnji i koordinisanih kampanja targetiranja.
Novinarke i uslovi rada: pretnje, pritisci i spori institucionalni odgovori
Digitalno nasilje postalo je najrasprostranjeniji oblik napada, u rasponu od koordinisanih kampanja blaćenja i rodno zasnovanog govora mržnje do seksualizovanih pretnji, uključujući pretnje silovanjem i smrću, koje su često usmerene i na članove porodice. Uprkos digitalnim tragovima, institucionalni odgovori su često spori ili izostaju, što obeshrabruje prijavljivanje i normalizuje onlajn nasilje. Žene čine većinu novinarske radne snage u zemljama koje obuhvata SafeJournalists mreža, ali su i dalje izložene rodnom jazu u platama, sporijem napredovanju u karijeri i potcenjivanju unutar uredničkih hijerarhija, uz visok nivo neformalnih ugovora o radu i nedostatak socijalne zaštite. Takvo okruženje povećava ranjivost, podstiče autocenzuru i sužava prostor za profesionalni integritet.
Žene u medijima: stereotipi i nedostatak vidljivosti
Pored bezbednosnih i radnih izazova, i dalje postoji uporan problem u načinu na koji su žene predstavljene u medijima. Globalni projekat za monitoring medija (GMMP), koji već trideset godina meri iste pokazatelje rodne zastupljenosti u vestima, pokazuje da digitalizacija nije dovela do značajnog raskida sa stereotipima: žene su i dalje nedovoljno zastupljene u „ozbiljnim vestima“ (“hard news”), a prečesto se prikazuju kroz prizmu viktimizacije ili tradicionalnih uloga, dok se rodno zasnovano nasilje i dalje nedovoljno obrađuje u odnosu na razmere problema.
Deklaracija o bezbednosti novinarki: regionalni odgovor
Prepoznajući razmere problema, SafeJournalists mreža pokrenula je potpisivanje Deklaracije o unapređenju bezbednosti novinarki na Zapadnom Balkanu na regionalnoj konferenciji održanoj u Beogradu u septembru 2025. godine. Deklaraciju je do sada potpisalo skoro 400 aktera iz celog Zapadnog Balkana, što pokazuje široku spremnost medijske zajednice i relevantnih partnera da se ovim pitanjem bave na sistematski način.
SafeJournalists mreža poziva institucije, medijske kuće i profesionalna udruženja da obezbede efikasno postupanje u slučajevima rodno zasnovanog i digitalnog nasilja, da redakcije uspostave jasne interne mehanizme zaštite i podrške, kao i da mediji obezbede dosledno rodno odgovorno izveštavanje oslobođeno stereotipa. Bezbednost novinarki i ravnopravna vidljivost žena u vestima nisu „specijalizovana agenda“, već temelj profesionalnog novinarstva i slobode medija.
