(Foto: Bečejski mozaik)Preliminarni rezultati istraživanja Poslovnog udruženja „Lokal pres“ o državnom oglašavanju u osam lokalnih samouprava tokom 2024. godine ukazuju na sistemske nedostatke u transparentnosti i kriterijumima raspodele javnog novca. Analizom su, pored Bečeja, obuhvaćeni Vlasotince, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Obrenovac, Čajetina i Šabac, sa ciljem da se dokumentuju zloupotrebe i proveri usklađenost lokalnih praksi sa Evropskim zakonom o slobodi medija (EMFA).
Ovaj zakon, čija je primena u EU započela u avgustu 2025. godine, donet je kao odgovor na sve veće pritiske na medije, netransparentno finansiranje i koncentraciju vlasništva kako bi se zaštitili nezavisni mediji i medijski pluralizam.
Iako bi konkursno sufinansiranje trebalo da bude primarni mehanizam podrške medijskom sadržaju od javnog interesa, realnost je drugačija. Prema prikupljenim podacima „Lokal presa“, javni entiteti u ovih osam opština potrošili su tokom 2024. godine više od 95 miliona dinara na državno oglašavanje.
Slučaj Bečej: Petnaest puta veća razlika u korist oglašavanja
Ističe se da u pojedinim sredinama, poput Obrenovca i posebno Bečeja, državno oglašavanje preuzima dominantnu ulogu u finansiranju medija – u Bečeju je oko 15 puta više novca izdvojeno za oglašavanje nego za konkursno sufinansiranje.
Dok je za konkursno sufinansiranje opština obezbedila svega 900.000 dinara, na državno oglašavanje potrošeno je najmanje 13 miliona dinara.
Ovakav odnos direktno utiče na prioritete u medijskom prostoru i otvara pitanje transparentnosti i javnog interesa, suprotno standardima koje promoviše Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), kaže se u preliminarnim nalazima istraživanja.
Najveći dobitnici
Među pružaocima medijskih usluga, najvećih dobitnika novca za državno oglašavanje u osam lokalnih samouprava u 2024. godini, na visokom šestom mestu nalazi se firma VTV d.o.o. Subotica (bečejski ogranak te firme je TV Bečej) sa nešto više od 5 miliona dinara (iznosi su navedeni sa uračunatim PDV-om), dok su na nivou svih posmatranih opština najveće iznose inkasirali Studio Mag preduzeće za informisanje i marketing d.o.o. Obrenovac (12,1 milion), As multimedia d.o.o. Šabac (10,7 miliona) i Privredno društvo radio televizija Kraljevo – Ibarske novosti d.o.o. Kraljevo (10,2 miliona).
Privilegovani mediji koji imaju nekritički odnos prema vlastima
Preliminarni nalazi istraživanja pokazuju da je u posmatranim lokalnim samoupravama bilo značajnih nedostataka u pogledu transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti podataka. Sredstva se dodeljuju bez jasnih kriterijuma, uz zaobilaženje procedura javnih nabavki.
Ističe se da često nije moguće utvrditi svrhu i efekat oglašavanja, jer izveštaji o realizaciji kampanja uglavnom ne postoje – 95 miliona nije konačna cifra, nego ona do koje je „Lokal pres“ došao na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, uzimajući u obzir samo transakcije koje je udruženje uspelo da autentifikuje.
„U pitanju je manji iznos od stvarnog zato što nam pojedini javni subjekti nisu dostavili tražene informacije, te samim tim nisu ušli u konačni zbir utrošenih sredstava. Osim toga, kod nekih subjekata postoji ozbiljna diskrepanca između prvobitnog objedinjenog odgovora i prateće dokumentacije koja nam je, uglavnom naknadno, dostavljena. Navedimo primer opštine Bečej: u objedinjenom odgovoru dostavljena nam je informacija da je za troškove oglašavanja, usluga informisanja građana, medijskih i PR kampanja i drugih oblika saradnje sa medijima utrošeno bezmalo 23 miliona dinara, ali smo na osnovu dokumentacije, ugovora i faktura, koje smo tražili kao dopunu dobijenih informacija – uspeli da verifikujemo samo, okvirno, utrošenih oko 13 miliona dinara, koje smo i uveli u završni obračun“.
Uočeno je da u ovom procesu postoje mediji koji su značajno privilegovani, a koji po pravilu imaju nekritički odnos prema javnim entitetima, odnosno vlastima. Po pravilu, u pitanju su isti subjekti koji dobijaju značajna sredstva i na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, što indicira nefer, odnosno diskriminatornu raspodelu javnih sredstava za medije na bazi političkih preferencija, a ne na bazi javnog interesa i medijske raznolikosti, kaže se u preliminarnom izveštaju „Lokal presa“.
Izveštaj ukazuje i na to da se sredstva često dodeljuju medijima koji krše profesionalne i etičke standarde, što dodatno urušava koncept medijskih sloboda i demokratskih vrednosti.
Kompanija Hashtag Digital Media Group je 2024. godine na osnovu državnog oglašavanja dobila čak 1,8 miliona dinara. U ugovoru stoji da su sredstva dobijena da „omogući produkciju/informisanje javnosti za potrebe opštine Bečej iz oblasti kulture, sporta, informisanja javnosti u radu, društveno odgovornim akcijama i projektima koje sprovodi opština“.
Edukacija kao alat za promene
„Lokal pres“ je u februaru organizovao vebinar za pet novinarki istraživačica iz lokalnih medija, među kojima je bila i novinarka Bečejskog mozaika.
Predavačica Tijana Blagojev, istraživačica Centra za medijski pluralizam iz Firence, prenela je znanja o standardima Evropskog akta o slobodi medija (EMFA) i metodologiji prikupljanja informacija.
Ova edukacija, realizovana u okviru projekta o praksama državnog oglašavanja, ima za cilj da osposobi lokalne novinare da samostalno dokumentuju zloupotrebe i nedostatak transparentnosti u trošenju budžetskih sredstava.
Lokal pres navodi da „prema pisanju Bečejskog mozaika, ova televizija je i naredne godine dobila isti iznos. Za novac dobijen 2024, prema pisanju ovog lista, na jutjub kanalu NS uživo objavljeno je ukupno osam priloga. Mozaik je izračunao da su građani platili bezmalo 1.000 evra za minut priloga u kojima preovlađuju protokolarne aktivnosti i izjave predsednika opštine. NS uživo je novosadski portal poznat po kršenju novinarsko etičkog kodeksa“.
Sredstva za državno oglašavanje dobijaju i mediji koji su rekorderi po broju kršenja Kodeksa novinara Srbije. Recimo, Informer (Insajder tim) je od tretiranih javnih subjekata u osam lokalnih samouprava prihodovao na ime državnog oglašavanja oko 1,4 miliona dinara.
„Lokal pres“ ističe da je Informer od mnogih lokalnih samouprava prihodovao novac na osnovu faktura u kojima se ne navodi konkretno šta predstavlja predmet usluge, ali dodaje da „na fakturama dostavljenim opštini Bečej, međutim, vidljivo je da su građani platili čak 720.000 dinara za priloge koje su tematizovali ’Novo sanitetsko vozilo za Dom zdravlja Bečej’, i one pod nazivima ’Ministarka Irena Vujović obišla radove u Bečeju’ i ’Predsednica Pokrajinske vlade i sekretari posetili Bečej’. U pitanju su prilozi čija je jedina svrha promocija vlasti, što predstavlja izuzetno lošu praksu, i u potpunoj suprotnosti sa ZJIM. S obzirom da su u pitanju kratki, servisni tekstovi ovaj slučaj svakako ukazuje i na prekomerno trošenje javnih sredstava, a postoji mogućnost da se može govoriti i o krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja“.
Nisu evidentirani prihodi medija od oglašavanja: „Ordinarno nepoštovanje zakonskih obaveza“
Zaključeno je da u vezi sa procesom javnog oglašavanja, radi se o „ordinarnom nepoštovanju zakonskih obaveza“ od stranih javnih entiteta, ali i Agencije za privredne registre i Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Naime, dopune i izmene Zakona o javnom informisanju i medijima usvojene u oktobru 2023. godine, predviđaju da se u Registru medija koji se vodi kod APR-a, evidentiraju svi javni prihodi koje registrovani mediji dobijaju od javnih entiteta po svim osnovama, pa i po osnovu državnog oglašavanja, međutim ta odredba se u praksi ne primenjuje.
„Lokal pres“ će na osnovu prikupljenih podataka izraditi zbirnu analiza koja će biti dostupna široj javnosti i dostavljena lokalnim samoupravama. Predviđena je i izrada seta preporuka, praktičnih mera i predloga za izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima, podzakonskih akata i drugih propisa koji ograničavaju punu primenu tog propisa.
Kristina Demeter Filipčev
