(Ilustracija: Bečejski mozaik / AI)Izborna kampanja u Srbiji protiče u znaku sužavanja sloboda i produbljivanja neravnopravnosti među učesnicima u izborima i biračima – zaključeno je u Preliminarnom izveštaju o izbornoj kampanji koji je na konferenciji za medije 21. oktobra predstavila Posmatračka misija Crte.
Kako navode iz ove organizacije, nepovoljna ocena izbornih uslova proizlazi iz pojava kao što su ometanja u izborima i kampanjskim aktivnostima, otežavanje mogućnosti za ostvarivanje biračkog prava i ograničavanje slobode informisanja, izražavanja, udruživanja i nezavisnog posmatranja izbora.
Umesto da obezbede primenu zakona, brojne institucije – od ministarstava do lokalnih samouprava – uključile su se u izborni inženjering u cilju nelegitimnog uticaja na izbornu infrastrukturu i ponudu, navodi se u izveštaju.
Lažne liste i sporna overa potpisa
U izveštaju se ističe: „Za najmanje sedam od 18 proglašenih izbornih lista postoje osnovane sumnje da su lažne ili satelitske, što se odrazilo i na odluke koje je većina u proširenom sastavu Republičke izborne komisije (RIK) donosila, vodeći se zaštitom političkih interesa jedne strane, a ne zaštitom zakonitosti procesa i prava birača. U proseku, 98 odsto izjava podrške listama sa sumnjivom autentičnošću overeno je u opštinskim upravama, a ne kod javnih beležnika. Sporan je i deo potpisa za listu ’Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’ usled navoda da su u opštinama overavani bez prisustva birača“.
Glasanje van biračkog mesta – otvoren put nezakonitoj praksi i ugrožavanju slobodne volje birača
Posmatračka misija ukazuje i na to da je RIK propustila da precizira proceduru glasanja van biračkog mesta i tako je „ostavila prostor i za potencijalno nezakonite prakse, pa je tako Gradska izborna komisija u Zaječaru omogućila političkim partijama da prijavljuju birače za glasanje od kuće“.
Gradska izborna komisija (GIK) u Zaječaru omogućila je prijavu za glasanje od kuće na sporan i nezakonit način: političkim strankama, koalicijama i grupama građana dozvolila je da prijavljuju birače za glasanje van biračkog mesta, dostavljanjem spiskova ljudi koji su navodno tokom kampanje izrazili takvu želju, navodi se u izveštaju.
„Zakon to ne dozvoljava, jer pravo da glasa van biračkog mesta ima birač koji to sam zatraži. Tumačenje je izrazito sporno i problematično sa aspekta zaštite prava birača na slobodno izražavanje izborne volje. Ovakve situacije moguće su zato što ne postoje jedinstvena pravila za sve lokalne izborne komisije. Bez jasnih pravila lokalne komisije same tumače zakon, a prihvatanje stranačkih spiskova otvara prostor za pritiske na birače i zloupotrebe glasanja van biračkog mesta. Članovi Republičke izborne komisije iz redova većine bili su uzdržani pri glasanju o predlogu uputstva koji je pripremila Radna grupa za normativne poslove, zbog čega akt nije usvojen 10. oktobra“, konstatuje se.
Po zakonu, birač koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne može da dođe na biračko mesto može da glasa van njega ako o tome na vreme obavesti izbornu komisiju ili birački odbor.
Nasilje, selektivna reakcija policije i pritisci na aktiviste
Do poslednje nedelje kampanje evidentirano je 116 incidenata sa elementima fizičkog nasilja i verbalnim pretnjama, zbog čega je bezbednost učesnika na terenu često bila prioritet u odnosu na predstavljanje programa.
„U nekim slučajevima kada su opozicioni kandidati i simpatizeri bili izloženi riziku, policija je postupala sa zakašnjenjem. Svaki put je delovala efikasno i preventivno u obezbeđivanju aktivnosti vladajuće stranke“, navodi Crta.
Napadi i zastrašivanje novinara u Bečeju, Nišu, Valjevu, Beogradu, Zrenjaninu i Zaječaru
Po zaključku Crte, posebno je važno razjasniti navode o izostanku ili neadekvatnoj reakciji kada su novinari bili napadnuti ili sprečavani da izveštavaju.
Zabeleženo je najmanje 4 slučaja kada su novinari napadnuti (Valjevo, Niš, Beograd) i najmanje 3 kada su bili sprečavani i ometani u izveštavanju (Zaječar, Zrenjanin, Bečej).
Član 61. ZP obavezuje policiju da preduzme hitne mere potrebne za otklanjanje neposredne opasnosti po ljude, dok član 67. stav 2. propisuje da se pri primeni policijskih ovlašćenja daje prednost pravima ugroženog u odnosu na lice koje ta prava ugrožava. U slučaju napada na novinare, relevantan je i član 138. stav 3. Krivičnog zakonika, koji propisuje teži oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti lica.
„Napadi i zastrašivanje obuhvatali su napad na novinarku Informera u Valjevu (6. oktobar), gađanje dopisnika Zoomera predmetom u glavu u Nišu (8. oktobar), pretnje i nasrtaj na novinara N1 u Beogradu (3. oktobar) i opkoljavanje novinarke u Nišu (18. septembar). Ometanje izveštavanja uključivalo je guranje novinara i udarac u kameru u Zaječaru (13. oktobar), ograničavanje kretanja i guranje ekipe KTV policijskim štitovima u Zrenjaninu (11. oktobar) i oduzimanje telefona novinarki u Bečeju (3. oktobar)“, piše u izveštaju Crte.
Opozicioni aktivisti, pre svega oni povezani sa Studentskom listom, bili su izloženi nadzoru, presretanjima i privođenjima na informativne razgovore, što iziskuje od Ministarstva unutrašnjih poslova da u javnost iznese jasne informacije o osnovanosti takvih postupanja i odagna neizvesnost u pogledu spremnosti policije da pruži jednaku zaštitu svim građanima, kaže se u izveštaju.
Crta ističe da je policija u više slučajeva sprečavala direktne sukobe, ali postoje i navodi o zakasneloj ili izostaloj zaštiti ugroženih. Tokom paralelnih okupljanja „Ujedinjene Srbije“ i „Studentske liste“ policijski kordoni su na više mesta razdvajali grupe. Istovremeno, zabeleženi su navodi o izostanku reakcije na napade ili uključivanju policije tek nakon eskalacije, između ostalog u Nišu, Zaječaru, Beogradu i Novom Sadu.
Masovna zloupotreba resursa i klijentelizam
Od više od 1.500 zabeleženih aktivnosti javnih funkcionera, u preko 650 detektovani su elementi zloupotrebe javne funkcije i resursa.
„Za trećinu aktivnosti liste ’Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ vezuju se potencijalne zloupotrebe i manipulacije zakonima. Posmatrači su evidentirali više od 250 slučajeva, najčešće u okviru javnih preduzeća, da se dobijanje ili zadržavanje posla, ostvarivanje prava na sistemsku pomoć ili javnu uslugu, koristi kao sredstvo za iznuđivanje podrške građana“, saopštila je Crta.
Država i partija
Pre ostavke je Aleksandar Vučić saopštio da je pomilovao ili abolirao 49 osoba, ali spisak nije objavljen, a javno je imenovao samo grupu od 12 novosadskih aktivista. Ni oni, međutim, nemaju potvrdu da su pomilovani ili abolirani: rešenja nisu stigla do Višeg suda u Novom Sadu.
Sagovornik agencije Beta iz Ministarstva pravde tvrdi da ni ministarstvo ne zna koga je Vučić pomilovao i da neće učestvovati u sprovođenju odluke iako se abolicija po zakonu pokreće isključivo na predlog ministra pravde. Odluke nisu primili ni viši sudovi u Beogradu i Novom Sadu, ni Tužilaštvo za organizovani kriminal.
U izveštaju Crte se navodi da se „u javnosti spekuliše da su među pomilovanima i bivši ministar Goran Vesić, ministar kulture u tehničkom mandatu Nikola Selaković i nekadašnja državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović“.
Medijski monopol i dominacija Aleksandra Vučića
Neravnopravnost u medijima dodatno se produbila u finišu kampanje. Na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću gotovo tri četvrtine političkog programa pripalo je predstavnicima vlasti, uglavnom u pozitivnom tonu (preko 50% vremena). S druge strane, Studentska lista, kao najzastupljeniji opozicioni akter, prikazana je negativno u više od 80 odsto posvećenog vremena.
Na Radio-televiziji Srbije (RTS) privid ravnoteže postojao je samo u okviru izbornih blokova, dok su u redovnom programu predstavnici vlasti zauzeli čak 94 odsto proširenog udarnog vremena.
Nakon ostavke na funkciju predsednika države, zastupljenost Aleksandra Vučića na televizijama smanjena je sa više od polovine na trećinu medijskog prostora – pre svega zbog promene programa na RTS-u, gde se pojavljivao samo u izbornim emisijama. Međutim, na ostalim televizijama Vučić je i dalje zauzimao skoro svaku drugu sekundu. Sa ukupno više posvećenog vremena od kompletne opozicije i naglim skokom broja direktnih uključenja (sa 27 u prvom delu na 78 u završnici kampanje), on je ostao ubedljivo najzastupljeniji politički akter.
Platforma SNS-a za delovanje na društvenim mrežama
Nedeljnik Vreme analizirao je procurelu bazu stranačke platforme SNS-a za organizovano delovanje na društvenim mrežama, koju je objavio portal ocisti.net. Po toj analizi, 1.241 korisnik platforme, koji po uputstvima objavljuju, lajkuju i komentarišu sadržaje u korist SNS-a, prijavljivao se sa mreža 231 javne institucije, od opštinskih uprava do Elektroprivrede Srbije i Fonda PIO, i to u 94 odsto slučajeva u radno vreme, između 7 i 16 časova. Detaljni podaci odnose se na period od 2022. do 2024. godine, navodi Crta.
U izveštaju se kaže i da prema istraživanju BIRN-a, „Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova isplatila je u poslednje tri godine najmanje 250.000 evra organizacijama srpske dijaspore u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, među kojima su i one koje javno promovišu SNS“.
Finansiranje izborne kampanje
Rok za podnošenje preliminarnih izveštaja o troškovima izborne kampanje je istekao 20. oktobra 2026. U izveštajnom periodu kampanje (9. septembar – 16. oktobar) isplaćena je prva tranša sredstava iz javnih izvora, u iznosu od 40% ukupno opredeljenih sredstava, što bi prema dostupnim podacima iznosilo oko 34,7 miliona dinara po izbornoj listi koja je ispunila zakonske uslove.
Preostalih 60% sredstava raspodeljuje se nakon izbora listama koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, pod uslovom da su Agenciji podnele preliminarni izveštaj o troškovima kampanje.
Sumnje u birački spisak
Crta zaključuje da će se izbori sprovesti po evidenciji birača „čija tačnost, ali i zaštićenost od zloupotreba je sporna uprkos neistinitim tvrdnjama Kancelarije za informacione tehnologije Vlade Srbije da je Komisija za reviziju biračkog spiska utvrdila da je evidencija skoro u potpunosti tačna. Komisiji nadležne institucije nisu omogućile pristup svim neophodnim podacima, usled čega javnost ostaje bez odgovora na pitanja o višestrukim upisima, fiktivnim prebivalištima i drugim nelogičnostima u biračkom spisku“.
Uočeno je da oko 30 hiljada birača u izvodima iz biračkog spiska nije upisano kako se očekuje – po azbučnom redu, nego se njihova imena i prezimena nalaze ili na kraju izvoda ili drugde u izvodu. Zbog toga, Posmatračka misija Crte poziva RIK da izda uputstvo biračkim odborima da ulože dodatni napor da pronađu birače koji nedostaju. Biračima poručujemo da, ako se nađu u takvoj situaciji, insistiraju na dodatnoj proveri izvoda kako ne bi bili onemogućeni da glasaju. Takođe, uočeno je da oko 30.000 birača u izvodima nije upisano uobičajenim azbučnim redom, već se njihova imena nalaze na kraju ili na drugim mestima u izvodu. Zbog toga je Posmatračka misija Crte pozvala RIK da izda hitno uputstvo biračkim odborima kako bi uložili dodatni napor u pronalaženju birača, dok je građanima poručeno da u takvim situacijama insistiraju na detaljnoj proveri izvoda kako ne bi bili onemogućeni da ostvare svoje biračko pravo.
B.M.
