Veran Matić (Foto: Miroslav Janković)Autor: Veran Matić
Već nedelju dana pripremamo se za izborni dan „kao za rat“. Svakodnevni sastanci predstavnika udruženja i asocijacija novinara i medija, Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Određujemo kontakt tačke širom Srbije, način na koji ćemo komunicirati, reagovati. Delimo zaštitnu opremu, šlemove, press prsluke i to po mogućstvu plave, jer žutih već ima previše na protestima.
Mnogi bi rekli da je sve to preterivanje, ali podaci o broju napada i pretnji na novinare pokazuju stalni rast, a istovremeno i pad kada je reč o broju rešenih slučajeva. Tužilaštvo uglavnom gleda na drugu stranu, dok policija više ne štiti novinare, čak ih i napada. Ostaje da se oslonimo na međusobnu solidarnost.
Često sam dežuran na Sigurnoj liniji, ANEM-ovom SOS telefonu za prijavljivanje pretnji i napada na novinare. U poslednjoj nedelji pred izbore kristalno je jasno ono što međunarodne novinarske organizacije tvrde već godinu dana – od svih evropskih zemalja, u Srbiji je danas najteže biti novinar.
Subota, 17. oktobar
Ne volim vikende. Tada se događa najviše napada na novinare i upućuje im se najviše pretnji. Vikend je i dramatično vreme za žene koje su izložene nasilju u porodici. Ne želim da gradim neku teoriju, ali znam da su u našoj profesiji novinarke izloženije agresiji i da su pod neverovatnim pretnjama. Čak i kada analizirate sadržaj pretnji upućenih novinarima, primećuje se da su prepune pretnji seksualnim nasiljem.
U popodnevnim satima, advokat Ninić javlja da je nestao Ljubomir Stefanović, vlasnik portala i vrlo popularnog YouTube kanala Slavija-info, kojeg su već pre dve godine kidnapovali predstavnici BIA, čiji je mobilni telefon bio obrađivan uređajima za izvlačenje podataka i na koji je instaliran špijunski softver, bio je privođen, njegov stan i prostorije pretresane, oduzimani elektronski uređaji. Zato smo i sada zabrinuti. Nestao je pošto je u njegovu kuću, dok je bio odsutan, provalila policija i nakon pretresa, odnela neke dokaze. Nije mogao da utvrdi koje, jer nije bio prisutan, a kuća je potom zapečaćena. Advokati pokušavaju da saznaju gde je. Čekamo jutro za nastavak akcije.
Uveče, koleginica koja je najetičnija među nama, koju je svaka vlast satanizovala, kojoj je uništeno zdravlje, javlja da će ponovo morati van zemlje jer kod nas nema mogućnosti da dobije neophodnu zdravstvenu podršku. Grlimo se na daljinu. Znam da će, koliko god joj bude teško, biti uz sve nas ovde. Jednostavno jer je tako u mogućnosti, što bi rekli mladi. Tako je nekoliko generacija novinarki i novinara učeno da je javni interes iznad svega.
Nedelja, 18. oktobar
Novinar Ljubomir Stefanović nedostupan je već 24 sata. Ne javlja se ni porodici, ni redakciji, ni advokatima. Naravno, ređaju se asocijacije na kidnapovanje i ubistvo Ivana Stambolića, streljanje Slavka Ćuruvije… (više od 40 godina sam svedok svog zla prema novinarima i medijima).
Pišem u ime ANEM-a javni zahtev policiji i tužilaštvu da odgovore na pitanje gde je novinar protiv kojeg su, očigledno, pokrenuli neki postupak.
Ubrzo stiže odgovor, ne kao zvanično saopštenje institucija, već preko glasnogovornika Aleksandra Vučića, televizije Informer, iz čega zaključimo da nije u njihovim rukama, tj. zatvoru. Tražimo dalje, jer od policije i tužilaštva imamo mnogo moćnije parapolicijske snage lojalne bivšem predsedniku, a u čijem su sastavu nasilnici, kriminalci i ubice.
Javljaju nam se koleginice iz Bečejskog mozaika i novobečejskog Webinfo. Onemogućeno im je da prate promociju SNS na događaju koji je očigledno organizovao Fond PIO. Imale su koleginice mnogo pitanja da postave, ali su fizički sprečene da prisustvuju susretu funkcionera SNS sa odabranih 150 penzionerki i penzionera. Pišemo protest institucijama i alarm javnosti. Dokumentujemo diskriminaciju i ometanje rada novinara, praćenje predizbornih aktivnosti.
Ponedeljak, 19. oktobar
Željko Matorčević sa portala Žig info iz Grocke, surovo prebijen 2018. godine, neposredno pre nego što je njegovom kolegi Milanu Jovanoviću zapaljena kuća iz koje se jedva živ spasao, objavljuje tekst o 47 prijavljenih glasača na adresi lokalnog pogrebnog preduzeća. Reklo bi se – ništa novo, ali posle par sati Željko nam šalje snimak telefonskog razgovora: pozvala ga je žena koja živi na toj adresi sa eksplicitnim pretnjama da će ga prebiti bez objašnjenja o 47 glasača iz pogrebnog zavoda. Zajedno prijavljujemo slučaj tužilaštvu i policiji.
…
Dobijamo informaciju da je Ljubomir Stefanović napustio zemlju. Uskoro se obraća video izjavom u kojoj navodi da se sklonio kako bi izbegao privođenje, zadržavanje, kućni pritvor, zabranu korišćenja interneta… što bi ga onemogućilo da radi novinarski i urednički posao. Kasnije saznajemo da je u Crnoj Gori.
Smeta mi što koristi termin „bekstvo“, jer mislim da ga je vlast u Srbiji naterala da napusti zemlju, očekujući da će tako da zaustavi njegov angažman.
Stefanović je, posle Aleksandra Radića, sedmi novinar iz Srbije u egzilu, pored još pet koji su ranije izmešteni ili su sami napustili zemlju zbog ugrožene bezbednosti. Radiću i Stefanoviću direktno je pretio zatvor i sudski procesi.
Novinari u egzilu posebno su ranjivi u prvim danima i nastojim da pomognem baš tada… Prikupljamo podršku ne samo za životne troškove, već i za tehniku koja bi omogućila nastavak rada sa nove lokacije.
Izuzetno je važno da se osujeti namera represivnog aparata da ugasi slobodu govora i objektivno informisanja progonom novinara.
Utorak, 20. oktobar
Dan za ponos za novinare redakcije Mašina i Mladena Savatovića, dobitnike nagrade „Dušan Bogavac“ za etiku i hrabrost. Na ovo priznanje uvek sam gledao kao na neko preliminarno za sve ostalo u novinarskoj karijeri: etika – poštovanje novinarskog kodeksa, i hrabrost da ne pokleknete pred različitim izazovima i posvetite svoj život zaštiti javnog interesa. Mašina i Mladen pokazali su i jedno i drugo u većim razmerama od uobičajenih. Nagradu itekako zaslužili!
Ali, stiže šokantna informacija iz Prijepolja. TV Forum, prvi medij civilnog društva, medij koji su osnovale žene, sa svim potrebnim dozvolama, brutalno je, bez ikakve najave, pregažen signalom Informer TV na Telekomovom kablovskom sistemu. U tom trenutku u Prijepolju se odvija promocija Studentske liste, ali na njihovom kanalu, sa znakom TV Forum, ide program Informer TV, odnosno prenos predstavljanja liste Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija u Čačku. Nasilje i okupacija kanala traju skoro 24 sata.
Pišemo proteste zarobljenim ili nefunkcionalnim institucijama. Ostaje nam jedino da budemo glasni. Pošto je pročitao našu objavu, poziva me predstavnik jedne ambasade da me pita da li je dobro pročitao i da li je to moguće… Kažem mu da je ovo još jedan model uništavanja nezavisnih medija.
Već godinu dana susrećem se sa činjenicom da predstavnici međunarodne zajednice, od Brisela preko nacionalnih administracija do diplomatskih predstavništava, redovno registruju dramatične brojeve napada i pretnji, SLAPP tužbe, diskriminaciju medija, targetiranja novinara od strane donedavnog predsednika i svih iz vlasti… Ali, opet, teško im je da sve to zajedno pojme i procesuiraju, jer bi to onda značilo da su i oni, koji sa takvom vlašću sarađuju i često je podržavaju – saučesnici. I mislim da je veliki problem što nema ozbiljne institucionalne podrške profesionalnim novinarima i medijima u Srbiji.
Umesto da priznaju realno stanje i donesu konkretne mere kao što je na primer, Vlada Švedske zaustavila već dogovorenu finansijsku podršku srpskoj vladi, deo kao podršku preusmerila civilnom sektoru i donela odluku da neće učestvovati na EXPO 2027, verovatno jednom od najvećih koruptivnih projekata u Evropi – zaustavljaju se na mlakim upozorenjima i kontinuitetu odnosa sa vlastima u Srbiji.
Kada sam bio mali, i kad bih doživeo neku nepravdu, zamišljao sam i priželjkivao da mi se nešto desi, da umrem, pa da gledam da li će onima na koje sam ljut biti žao, i ko će sve da plače. Imam utisak kada razgovaramo sa predstavnicima međunarodne zajednice, naročito onog dela koji može efikasnije da utiče na promenu u ponašanju represivne vlasti, da se čeka upravo taj trenutak – da nas nema, pa da će tada reći i uraditi nešto što će vlast zapamtiti.
…
Na protestu sam solidarnosti sa redakcijom portala Nova.rs, ali i sa N1, Nova S TV, Danas-om, Radar-om… gledamo kako se u isto vreme organizuju protesti i u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Podgorici. Nije dovoljno, nikad dovoljno ljudi i solidarnosti. Vuk Cvijić mi pokazuje naslovnu stranicu Radara koji će izaći u četvrtak. Priča o tekstu. Već sam spreman za pretnje koje će neminovno dobiti. Supruga Bojana je izvršna urednica u Nova.rs.
Imam posebnu brigu, jer su mi poznate i Vukova i Bojanina nepokolebljivost. Nastojim da ne reagujem samo kada se već dogodi pretnja i napad, već i da pokušam kakvu-takvu preventivu. Ali više nisam siguran da imamo neki prostor za efikasnu preventivu. Kada ste profesionalni novinar ili novinarka, i kada imate snažnu potrebu da štite javni interes, onda nema puno prostora za taktiziranja. Iznosiš sve što saznaš i možeš da dokažeš u javnost koja ima pravo i mora da zna.
Sreda, 21. oktobar
Član dvojca podkasta „Dobar, loš, zao“ Nenad Kulačin šalje mi poruku da je dobio pretnju seksualnim nasiljem upućenu njemu i njegovoj supruzi, kao i Marku Vidojkoviću. Pretnja koju su dobili sadrži i poruku da će „doći po njih 26.10“. Svakako su Nenad i Marko u vrhu na listi pretnji i uznemirujućih poruka, kao i njihove porodice, ali me uvek uznemiri sadržaj i nagomilavanje napada koje institucije ne procesuiraju. Prijavljujemo Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali ne očekujemo da će biti neki pomak, jer je već dugo i ovo tužilaštvo zarobljeno.
Brinem za Nenada i njegovu porodicu. Marko je relociran i, posle tri godine, dobio je boravak u stranoj državi. Nenad iz porodičnih razloga nije mogao da se skloni iz dometa nasilnika. Nastojimo da pomognemo u preventivi, ali su nam mogućnosti ograničene. Kada obezbedimo video nadzor, nismo sigurni da li će to pomoći preventivno ili će samo nama pomoći da vidimo ko je izvršio nasilni akt. Ali, činimo sve što možemo.
Četvrtak 22. oktobar
Izašao je Radar, čitam tekst Vuka Cvijića i Milana Radonjića o novim skaj prepiskama u kojima se vidi kako na dosadašnjeg predsednika, njegovog brata, sina i druge bliske ljude gledaju osobe iz vrha kriminala u regionu, govore o komunikaciji sa njima i uticaju na njihove odluke. To je nastavak teksta iz prošlog broja. Hrabro, ali nikako drugačije i ne bi moglo, znajući Vuka i Milana. Spreman sam za nove pretnje koje će uslediti, jer ne očekujem da će osobe koje se imenuju u ovoj prepisci biti pohapšene čak i kada znamo da je bivši predsednik, u ovom periodu ostao bez imuniteta.
I zaista, slede pretnje napadom na porodicu, ubistvom dece. Prijavljujem po ko zna koji put tužilaštvu. Od onog napada direktora Srpskog telegrafa Lađevića na Vuka u centru grada, koji do danas nije dobio bilo kakvu kaznu, više se osećam kao hroničar napada na Vuka, nego što sam uspeo da nešto promenim prijavama tužilaštvu. Ali i on i ja znamo da je na nama da uradimo sve što možemo da ogolimo prirodu represivnog režima. I ne samo to, nego i da pomognemo svima koji su takođe ugroženi. Da učinimo vidljivim sve informacije koje govore o nesagledivoj korupciji i vezama vlasti sa organizovanim kriminalnom. Vuka, Milana i mnoge druge novinarke i novinare moramo da zaštitimo na načine koji su nam na raspolaganju. I više od toga.
…
Pre dva dana, napadnuta je ekipa KTV i Nemanja Šarović, dok su snimali reportažu o kol centrima SNS na Novom Beogradu. Od Novih Banovaca su pratili autobuse kojima se prevoze oni koji rade u kol centrima. Očekivano, jedan od aktivista SNS napao je Šarovića, oteo mu telefon kojim je snimao i dao se u bekstvo. Šarović je krenuo za njim da vrati svoj telefon i sve je snimljeno. U međuvremenu, tabloidi su govorili o tome kako je Šarović napao građanina… Isto sam doživeo ispred Skupštine Srbije kada mi je otet mobilni kojim sam snimao događaj. Skupština Srbije je, umesto istražnim organima, snimak prosledila tabloidima koji su preneli laž da sam ja napao nasilnika!
Tužiteljka, kontakt tačka Stalne radne grupe za bezbednost novinara, obaveštava me da je otvoren predmet i da radi na prikupljanju obaveštenja. Retko dobijamo povratne informacije od tužilaca i čini mi se kao da neko ipak radi svoj posao. Sledi teži deo posla: MUP već godinu i po dana opstruira istrage napada na novinare. Samo u ovoj godini, po evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, od 99 prijavljenih slučajeva pretnji i napada do kraja avgusta, u čak 58 slučajeva MUP nije odgovorio na zahtev da prikupe obaveštenja.
Petak, 23. oktobar
Cele nedelje imamo talas bot napada na sajtove velikog broja medija i organizacija civilnog društva. Pripreme za ono što najavljujemo od januara – nameru vlasti da, kada proceni da gubi izbore i kada odluči da ne prizna rezultate, blokira i naloge medija na društvenim mrežama i tako zamrači Srbiju uskraćujući joj slobodne i profesionalne informacije. Šer fondacija i novinarska i medijska udruženja radili su na informisanju provajdera o napadima i očekujemo da će i oni pomoći da se spreči ukidanje sloboda vezanih za internet.
Zahvaljujući internetu, u Radiju B92 prevazišli smo zabranu još 1996. godine, a tokom 2000. godine kada su nam redakciju okupirali SPS jurišnici, preko interneta smo omogućili emitovanje programa autentičnog Radija B92 i njegove TV produkcije.
Verujem u novinare i medije i ove 2026. godine i nadam se da će biti bolji i inovativniji na internetu od režima, jer su nam i motivi i ciljevi potpuno suprotni – prosperitet, demokratija i sloboda protiv medijske pustinje, medijskog mraka i ugrožavanja života novinara i opstanka profesionalnih medija.
…
Šta god da se dogodi u nedelju i u periodu koji joj sledi – položaj novinara i medija biće veoma težak, a već danas je medijska zajednica na ivici snaga i kapaciteta. Ne reaguje se ni na očigledne fizičke i druge napade, na ekonomski kolaps… Profesionalni novinari i mediji žive isključivo od svoje fanatične privrženosti osnovnim postulatima profesije, solidarnosti malog broja onih koji su u sličnoj situaciji i solidarnosti dela zajednice. U situaciji smo u kojoj svako dalje pogoršanje stanja u kojem su mediji i novinari može biti nepovratno. Zbog toga je od izuzetnog značaja da svako učini sve što može da se stvore bar bazični uslovi za rad izuzetnih u ovoj novinarskoj profesiji.
