Mišljenje ombudsmana: nezakonita naplata poljarine – Da li će lokalna vlast da ukine poljarinu?

Lokalna samouprava je 2011. godine uvela naplaćivanje poljarine od poljoprivrednika na teritoriji opštine, obrazlažući taj čin time da će se novcem od naplate poljarine finansirati poljočuvarska služba (zajedničko preduzeće opštine i PIK-a pod imenom Link FTO), koja će čuvati imovinu ljudi u ataru.

Ta odluka, odnosno rešenja o naplaćivanju poljarine, koje je lokalna poreska administracija uputila poljoprivrednicima, 2011. godine izazvala je revolt i protest paora, ne samo zbog navedenog iznosa, već i zbog pretećeg tona rešenja. Nakon protesta poljoprivrednika zbog visine poljarine kojom se finansira opštinska poljočuvarska firma, Opštinsko veće lokalne samouprave donelo je odluku o smanjenju dažbine. Osnovica za obračun poljarine za 2011. i 2012. godinu umesto 30,24 dinara smanjena je na 18,5 dinara. To znači da je poljoprivrednik po hektaru trebao da plaća iznos poljarine u vrednosti od 17 kilograma pšenice po ceni od 18,5 dinara po kilogramu – poljarina za hektar zemlje je, dakle, postala je 314,5 dinara umesto pređašnjih 514,08 dinara. Inače, u rešenjima poreske administracije pisalo je da će poljarina biti naplaćena prinudnim putem ukoliko to obveznik ne učini milom.
Za sada se ne zna koliko novca se godišnje naplati na ime poljarine, a krađa u ataru, i to ozbiljnih, i dalje ima.
Podsetimo da je tokom 2011. godine, naplata poljarine iznosila 30 odsto. Upoređenja radi, u Srbobranu je naplata bila 70 procenata. Ove, 2013. godine, izgleda da naplata ne „doseže“ ni 30 procenata.
Inače, ove godine je u opštinskom budžetu za rad Link FTO odobreno 38 miliona dinara, reč je o višestruko većem iznosu, nego 2011. i 2012. godine. Postoji verovatnoća da će taj iznos biti smanjen kada se usvoji rebalans opštinskog budžeta.
Postoji i mogućnost ukidanja naplate poljarine, ukoliko lokalna vlast bude poštovalapreporuku pokrajinskog ombudsmana, koji je nedavno reagovao na prijavu jednog građanina opštine Bečej. (Mišljenje ombudsmana je u celini objavljeno na jednom lokalnom portalu.)

U mišljenju pokrajinskog ombudsmana se navodi da Skupština opštine Bečej u odlukama iz 2011. godine nije imala ovlašćenje da uvede naplatu poljarine, te se nalaže stavljanje van snage tih odluka i ukidanje naplate poljarine, navodi ombudsman.
U obrazloženju piše: „Skupštinа оpštinе Bеčеј niје imаlа оvlаšćеnjе dа svојоm оdlukоm prоpišе оbа-vеzu plаćаnjа nаknаdе zа pоlјоčuvаrskе službе, pоštо ova vrsta naknade nе može da imа svојstvо izvornоg prihodа čiju stopu, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa mоžе dа utvrđuje jedinica lokalne samouprave, te odlukа о mеrа-mа zаštitе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа i оrgаnizоvаnju pоlјоčuvаrskе službе nа pо-dručјu оpštinе Bеčеј ni-је u sklаdu sа zаkоnskim оdrеdbаmа kоје urеđuјu pitаnjе finаnsirаnjа јеdinicа lоkаlnih sаmоuprаva, navodi ombudsman i predlaže da Оpštinskо vеćе оpštinе Bеčеј Skupštini оpštinе prеdlоži dоnоšеnjе odlukе о stаvlјаnju vаn snаgе odluke о mеrа-mа zаštitе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа i оrgаnizоvаnju pоlјоčuvаrskе službе nа pоdručјu оpštinе Bеčеј, јеr nije u sklаdu sа оdrеdbаmа Zаkоnа о finаnsirаnju lоkаlnе sаmоuprаvе, Zаkоnа о lо-kаlnој sаmоuprаvi i Zаkоnа о budžеtskоm sistеmu.
Ombudsman je zаtrаžio i mišlјеnjе Мinistаrstvа finаnsiја i privrеdе о tоmе dа li nаknаdа zа obavljanje pоlјоčuvаrskе službе može da imа svојstvо јаvnоg prihоdа i dа li је оpštinskа pоrеskа uprаvа оvlаšćеnа dа utvrđuје i nаplаćuје оvu vrstu prihоdа оd grаđаnа. U odgovoru Ministarstva finansija i privrede piše da bečejski parlament niје imаo оvlаšćеnjе dа svојоm оdlukоm prоpišе plаćаnjе nаknаdе zа vršеnjе pоlјоčuvаrskе službе.
Od člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu i razvoj sela Anđelka Miškovića novinar Bečejskog mozaika tražio je odgovor na pitanje da li će lokalna vlast da poštuje predlog pokrajinskog ombudsmana i Ministarstva finansija i privrede, te da li će u skladu sa tim ukinuti odluku o naplati poljarine. Mišković je rekao da nema informacija o tome, ali da je njegovo mišljenje da treba postupiti u skladu sa zakonom.
„Da li je to doneto u skladu sa zakonom ili ne, ne znam, to treba da vidi pravna služba. Međutim, po mom mišljenju u svemu tome ima mnogo nelogičnosti. Mislim da opština Bečej mora imati jednu službu koja radi na tom pitanju, možda je problem načina finansiranja svega toga na čemu treba poraditi“, rekao je Mišković.
On je kazao da poljočuvarska služba Link FTO donosi veliki broj prijava u vezi krađa u ataru, u poslednja tri meseca bilo ih je preko 90, koje se u opštini evidentiraju i šalju u sud na dalje procesuiranje, ali da u tom procesu postoji problem koji nije ni do poljočuvarske službe, ni do opštine: „Mi imamo ogroman broj prijava koje dolaze za krađe u ataru, ali kada to ode na sud i kada se to procesuira, vlasnik parcele na kojoj je načinjena šteta nema ništa od toga. On je pokraden ili oštećen i za njega je tu kraj priče. Sa druge strane kada se takva prijava procesuira i počinilac plati kaznu, taj novac se ne vraća poljoprivredniku koji je oštećen. Problem je i to što zakon propisuje minimalnu visinu štete, poljočuvar uhvati lopova ili podnese prijavu, ali ukoliko je šteta manja od propisane zakonom, to što je poljočuvarska služba uradila ne vredi mnogo. To su pravna pitanja na koje ne mogu da odgovorim, ali mogu da kažem šta je potreba i kakvo je mišljenje poljoprivrednika o poljarini. Nekom je taj iznos poljarine veliki, a neko kaže da bi platio i više da se usevi na njivama čuvaju, ali da mu se u slučaju krađe nadoknadi šteta. U ovakvoj situaciji poljoprivrednik nema interes i ne vidi smisao plaćanja poljarine“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i razvoj sela.
Na pitanje koliko je novca naplaćeno od poljarine, Mišković nije mogao da odgovori, jer, kako je rekao, ne raspolaže tim podacima, ali je dodao da je procenat naplate manji od 30 posto i da na godišnjem nivou nije veći od milion dinara.
„Od mene je traženo mišljenje kako da se poveća procenat naplate poljarine. Moj predlog je bio vrlo jednostavan, treba povećati procenat kažnjenih za krađe u ataru. Možda bi pomoglo i to da se javnosti prezentuje poimence ko su ti koji su krali i protiv kojih su podnete prijave i koji su kažnjeni za takve krađe, pa da plate štetu poljoprivredniku i kaznu koju je izrekao sud. U tom slučaju bi poljoprivrednici u većoj meri plaćali poljarinu, ovako ne vide smisao toga“, rekao je Anđelko Mišković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i razvoj sela.

R.M. i LJ.M.