trg_fontane
Bečej je nekada bio grad sa mnogo zelenih oaza, šumaraka i tri velika parka. Gornji i Donji park i Goranski park, po kome je Bečej bio poznat i širom bivše Jugoslavije, još uvek postoje, međutim, godinama unazad se o njima ne vodi dovoljno računa, osim minimalnog održavanja i košenja trave kada za to ima para. Mnoga stabla su suva i trula, nova nisu sađena ili ne u dovoljnoj meri. Često smo svedoci bespravne seče stabala kako na vetrozaštitnim pojasevima van i po obodu naselja, tako i po šumarcima u gradu, ali i u parkovima. Nadležni organi na to ne reaguju ili ne dovoljno efikasno, a retki su građani koji zarad očuvanja životne sredine urade nešto ili govore o tim problemima.
Tragom čitalačkog pisma koje je stiglo u redakciju Bečejskog mozaika, u kojem se navodi da se poslednjih desetak dana u Goranskom parku radi „besomučna seča drveća“, pokušali smo da saznamo šta se tamo dešava.
Sekretarka Pokreta gorana Bečeja Maja Miković, koja je nadležna za održavanje parka, rekla je da je sve što je urađeno u Goranskom parku rađeno planski i da se radi o „uobičajenim aktivnostima koje se sprovode prema godišnjem programu“.
„Ovih dana se radi isključivo seča šiblja i krčenje samoniklih izdanaka, ali ne seča stabala. Nekoliko stabala koja su posečena su takođe samonikla stabla ili je reč o starim, suvim i trulim stablima, to može da se vidi po panjevima. Nije bilo neplanske seče i ja nemam saznanja da je sečeno nešto što nije trebalo da bude. Bilo je, da tako kažem, krađe, odnosno bespravne seče manjih stabala u delu gde su bazeni, koji su služili za prečišćavanje vode iz Tise, gde nisu planski posađena drva nego su samonikla, kao i šiblje, gde ljudi dolaze kada mi nismo tu, pa seku, ali mi ne možemo to da držimo pod kontrolom, niti možemo nekoga da platimo da čuva park i da spreči takve radnje. Odgovorno tvrdim da mi u parku nismo sekli ništa neplanski“, rekla je Miković.
Što se tiče revitalizacije parka i sadnje novih stabala i niskog rastinja, sekretarka Pokreta gorana kaže da je u poslednjih nekoliko godina zasađeno najmanje 30 novih stabala, da se svake jeseni organizuje sadnja po 20 stabala sa decom iz prvih razreda osnovnih škola, ali je pitanje koliko se stabala tokom godine primi.
„Goranskom parku je potrebna rekonstrukcija koja je predviđena našim planom, ali mi sami ne možemo da radimo rekonstrukciju parka dok pejzažne arhitekte ne kažu gde će se šta poseći i gde će se šta posaditi. Sada se čeka da se uradi redovna rekonstrukcija celog parka, s obzirom na to da otkako je došla nova lokalna vlast, postoje indicije da se u parku svašta uradi, da se prave trim staze, igrališta i slično, ali to sve tek kada neki projektni biro ili pejzažne arhitekte urade konačan plan kako bi to sve trebalo da izgleda“, kazala je Miković i dodala da jedan od velikih problema predstavlja to što Goranski park nema vodu za navodnjavanje i koriste vodu iz kanala: „Evidentno je da imamo problem sa vodom, a taj problem povlači za sobom i mnoge druge stvari koje se dešavaju ili ne dešavaju, i ljudi imaju utisak da se ništa ne radi u Goranskom parku, a u stvari dva čoveka su svaki dan tu, kosi se trava i radi se šta se može i koliko se može. Moglo bi i više, ali to zahteva i više radnika, vode i više novca. Nekada je u Goranskom parku bilo mnogo cveća i sadnica, a sada upravo iz tog razloga što nemamo vode, ne bavimo se više time. Ranije je bilo 10 radnika, a sada imamo dva radnika na 10 hektara, koji fizički ne mogu da stignu da urade sve što bi trebalo, a i sredstva koja dobijamo nisu dovoljna, pa se radi u skladu sa mogućnostima i sa postojećom radnom snagom. Bunar koji smo imali, a koji je izbušen pre 30-40 godina, presušio je. Vodokanal je angažovao firmu iz Novog Sada koja se bavi ispitivanjem bunara i njihov zaključak je da taj bunar ne vredi revitalizovati. Sada smo u pregovorima sa Vodokanalom i sa sportskim centrom. Postoji predlog, jer postoji jedan bunar kod sportskog centra, koji se ne koristi, da se priključimo na taj bunar, međutim, pitanje je i u kakvom je stanju naša vodovodna instalacija. Kada se voda radila pre 30-40 godina, to se radilo bez nacrta i planova i ne znamo tačno gde se nalaze cevi i kuda prolaze, a posle toliko godina one su sigurno propale. Tako da mi još uvek nemamo bunar i vodu za sopstvene potrebe i sami ne možemo ništa, o tome ne odlučujem ja ili Pokret gorana, o tome će verovatno odlučiti opština“.
Miković je rekla da je problem i to što građani prave deponije na teritoriji parka, na mestima gde se odlaže organski otpad iz parka. „Najmanje jednom godišnje odnosimo naš organski otpad iz parka na gradsku deponiju i saniramo to koliko možemo, ali divlja deponija se ponovo pravi. Od organskog otpada bismo mogli negde u kraju parka napraviti komposište, ali nemamo uslova za to jer građani dolaze i bacaju svoj komunalni otpad, građevinski materijal i sve drugo. Ne znam kako ćemo rešiti taj problem“, rekla je Maja Miković, sekretarka Goranskog parka u Bečeju.
LJ.M.
