trg_fontaneKraj godine je period kada se sumiraju rezultati, analizira kakva je bila protekla godina i šta je od planiranog urađeno. S obzirom na to da je nakon promene lokalne vlasti došlo i do promene direktora u javnim preduzećima i ustanovama, u JP Toplana na tu funkciju je imenovan Dejan Vuković. U novogodišnjem intervjuu za Bečejski mozaik Vuković je govorio o zatečenom stanju u ovom preduzeću, o onome šta je urađeno otkako je on na čelu preduzeća i kakvi su planovi za narednu godinu.
Vuković je rekao da situacija u Toplani može da se posmatra sa više strana.
„Kada bismo se upoređivali sa drugim toplanama u Srbiji, moglo bi se reći da je stanje zadovoljavajuće, ali ako se izdvojeno posmatra bečejska Toplana u tom slučaju bi se moglo konstatovati da stanje u preduzeću nije zadovoljavajuće. Ako posmatramo u kakvom stanju se nalazi energetski sektor, od Elektrovojvodine, Srbijagasa, do svih toplana, moglo bi se reći da je bečejska Toplana dobra, jer generalno gledano imamo problem u kompletnom energetskom sektoru. Javno preduzeće Toplana ima svoje probleme, najviše zbog toga što je mreža stara i imamo dosta gubitaka na mreži, sledeći problem su nam i kotlarnica, efikasnost kotlova, to je tehnička strana problematike. Da bi se to sređivalo potrebne su velike investicije. Što se tiče finansijskog dela, tu je osnovni dug za gas koji imamo prema Srbijagasu, tako da ni tu nismo izuzeci u odnosu na druge toplane, naš dug je trenutno oko 80 miliona dinara. Sa druge strane imamo i određena sredstva koja mi potražujemo, to je oko 35 miliona dinara po poslednjem pregledu“, rekao je Vuković.
Direktor Toplane je rekao da se pripremaju planovi za rešavanje problema.
„Nakon završetka grejne sezone planiramo rekonstrukcije i nastojaćemo da za to obezbedimo novac. Namera nam je da za početak radimo na saniranju i na rekonstrukciji mreže, zatim na automatizaciji podstanica, da uradimo optimizaciju procesa proizvodnje, kotlarnice, postrojenja podstanica sa mrežom. Ono što je ključno za naredni period u radu Toplane je aktiviranje izvora geotermalne vode i korišćenje geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja. U toku je izrada studije opravdanosti korišćenja vode. Studija treba da pokaže da li je to ekonomski isplativo. Mislim da će studija to i pokazati, s obzirom na to da je njena izrada u završnoj fazi i da pratim taj proces. Realizacija tog projekta iziskuje i dodatna ulaganja jer izvor možemo da povežemo na postojeću mrežu, a postojeću mrežu treba da prilagodimo tom novom izvoru. Nadam se da ćemo, ako ne u trogodišnjem, onda četvorogodišnjem periodu to i napraviti i taj izvor geotermalne vode da stavimo u funkciju i korisnicima obezbedimo i kvalitetnije i jeftinije grejanje“.
Vuković je rekao da je za studiju izvodljivosti iz opštinskog budžeta obezbeđeno 3,5 miliona dinara i da ona treba da bude završena do kraja godine.
Što se tiče obezbeđivanja novca za realizaciju projekta povezivanja geotermalnog izvora na sistem daljinskog grejanja, Vuković je rekao da tu ima više mogućnosti.
„Za te namene sredstva mogu da se obezbede na više načina, najbolje bi bilo kroz donacije jer su sredstva nepovratna, ali sa druge strane postoje i kreditne linije i povoljni kreditni aranžmani pošto se radi o obnovljivom izvoru energije. Postoji dosta mogućnosti da se sredstva obezbede, ali je najbitnija ekonomska računica koja će pokazati da je ta investicija ekonomski opravdana, isplativa, i ako se uzme kredit sa razumnim rokom otplate, treba 4-5 godina da bi se ta investicija vratila. O tome ćemo pričati kad dođemo u tu fazu, jer studija je samo jedan korak, a sledeći je izrada projektno-tehničke dokumentacije, zatim glavnog projekta, sređivanje dozvola i zakonske regulative i svega ostalog što investiciji prethodi“, objasnio je Vuković.
On je napomenuo da bi za grad najbolje bilo kada bi se te dve investicije, izgradnja banje i povezivanje geotermalnog izvora na sistem daljinskog grejanja, radile paralelno, jer bi se tada pokazala bolja opravdanost iskorišćenja tog izvora za daljinsko grejanje.
Na pitanje da li bi u slučaju povezivanja geotermalnog izvora na sistem daljinskog grejanja Toplana u potpunosti bila okrenuta ka tome ili bi rad Toplane na gas ostao ako alternativna mogućnost, Vuković je odgovorio: „Ukoliko bi Toplana prešla na geotermalni izvor, ostao bi i dosadašnji način rada na gas, jer izvor nema dovoljan kapacitet da pokrije 100 odsto korisnika, već oko 50 procenata.“
Prva faza rekonstrukcija magistralnog vrelovoda urađena je 2010. godine, tada je rečeno da se radi dokumentacija za sledeću fazu.
„Mi planiramo izradu projektno tehničke dokumentacije, naravno i rekonstrukciju tog voda prema Malom ritu i još nekih poveznih vodova, jer treba dovesti mrežu u stanje da može da prihvati izvor geotermalne vode. Jedan deo mora da se rekonstruiše, onaj koji je u najlošijem stanju. Vodimo evidenciju havarija i znamo koji je deo mreže u najlošijem stanju. Prethodnu sezonu Toplana je završila sa gubitkom od preko 80 kubika na dan. U periodu od 1. avgusta do početka grejne sezone uspeli smo da saniramo mrežu i da je dovedemo u održivo stanje, smanjili smo gubitke na oko 20 kubika dnevno. Bilo je oko 15 havarija i curenja na mreži koje smo otklonili, tako da smo s te strane spremno ušli u grejnu sezonu. Naravno, ne znamo šta će da se desi u narednom periodu, uvek može da se pojavi nova havarija, ali smo spremni za otklanjanje. Svrha našeg postojanja je da obezbedimo grejanje i to ćemo i da uradimo“, rekao je Vuković.
Što se cene daljinskog grejanja tiče, direktor Toplane je rekao da je ona ostala ista i da nije u planu da se menja, bar do kraja ove grejne sezone: „Ako dođe do značajnije promene cene energenata, mislim da ćemo i mi biti primorani da korigujemo cenu. Ono što je do nas, mi ćemo da uradimo sve da se ne promeni cena i da ne opterećujemo dodatno budžete građana. U ovoj godini novih 15 stambenih objekata je uvelo delitelja potrošnje, tako da sad sami korisnici mogu da regulišu svoju potrošnju i značajno umanje račune prema Toplani“.
Prema njegovim rečima uvođenje delitelja potrošnje pokazalo se efikasnim: „To je najbolja stvar za korisnike. Što se tiče Toplane, ona proizvodi manje energije s obzirom na to da potrošači imaju mogućnost da štede, pa samim tim Toplana manje naplaćuje, ali to su neke tehnološke tekovine koje mi pratimo, i naravno da ćemo omogućiti našim potrošačima da sami upravljaju svojim energentima i potrošnjom“.
Uvođenje delitelja potrošnje u kolektivne stambene objekte biće nastavljeno i ove godine. Bečejska Toplana je jedna od retkih toplana u Srbiji koja ima sistem delitelja.
Što se tiče planova za naredni period direktor Toplane je rekao da će akcenat biti na projektima koji su vezani za uštedu energije. „Prvenstveno ćemo se bazirati na rekonstrukciju mreže i na rekonstrukciju kotlovskog postrojenja, to je nešto što može da doprinese uštedi potrošnje i u tom smislu ćemo pripremati projekte i pratiti konkurse. Neki projekti treba da se izrade, deo projektne dokumentacije postoji, ali je bazirana na ovom izvoru, to jest na ovom trenutnom kotlovskom postrojenju, pa nije uzeto u obzir korišćenje geotermalne energije. Sada treba doneti procenu u kom pravcu da ide Toplana. To će sve ići u saradnji sa opštinom koja je naš osnivač, jer je sasvim normalna stvar da opština radi u korist svojih javnih preduzeća i da na osnovu projektne dokumentacije konkuriše kod fondova, i domaćih i inostranih, a tu smo i mi koji imamo sopstvenu inicijativu i radimo svi na istom zadatku. Naš budžet je takav da ne može da se projektuje ni da ima dobit, niti gubitak, on je takav da obezbedi redovno poslovanje i da obezbedi grejanje stanovništvu, to je ono što mi moramo da uradimo. Toplana nema pravu ekonomsku cenu grejanja da možemo da obezbedimo sami i investiciono održavanje, zato i jeste situacija takva-kakva je i sa mrežom, i sa postrojenjem. Da bismo mogli da obezbedimo investiciona ulaganja iz sopstvenog budžeta trebali bismo da imamo tržišnu cenu grejanja i ona bi morala biti mnogo drugačija. U svakom slučaju, građani i naši korisnici ne treba da brinu, grejanja će biti, a Toplana će da radi na tome da grejanje bude kvalitetnije i jeftinije“, rekao je direktor Toplane Dejan Vuković.
LJ.M.
