trg_fontane
U Bečeju je nedavno ponovo počeo da funkcioniše Resursni centar ali više ne u okviru Društva defektologa opštine Bečej nego u ŠOSO „Bratstvo“, čija je osnovna delatnost obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju, a ovim joj je pridodata i servisna uloga.
Usluge Resursnog centra su prvenstveno namenjene učenicima tipičnih škola koji su dobili mišljenje Interresorne komisije, koja je osnovana prošle, a počela sa radom ove godine. Tokom Dečje nedelje održan je sastanak direktora i stručnih saradnika osnovnih škola i predškolske ustanove, predstavnika lokalne vlasti iz sfere obrazovanja i nevladinih organizacija koje se bave radom sa decom, na kom su trebali biti detaljnije upoznati sa mogućnostima pružanja usluga deci iz njihovih ustanova.
Direktorica ŠOSO „Bratstvo“ Marta Dedaj je rekla da škola ima mogućnost da razvije i servisnu uslugu putem Resursnog centra: „Kako bi učitelji i nastavnici odgovorili obrazovnim potrebama dece sa smetnjama u razvoju, potrebno je da te potrebe prepoznaju, identifikuju i shvate. Smatramo da je pomoć defektologa u ovome dragocena, jer timskim radom sa jasno definisanim ciljevima, oblastima i ulogama članova tima pružićemo podršku deci na efikasan način. Svrha te podrške je povećana uključenost, ali i napredovanje i samostalnost dece. Ono što Resursni centar škole ’Bratstvo’ na prvom mestu pruža su individualni tretmani za decu koja imaju smetnje u razvoju“.
Zamenica koordinatora Resursnog centra Judit Karačonji detaljnije je govorila u načinu pružanja usluga deci. Reč je o defektološkoj dijagnostici, terapijama i savetodavnim uslugama, sa ciljem da se to uradi u što ranijem dobu deteta, jer je rana intervencija najbitnija i najefikasnija u postizanju rezultata. Radno vreme Resursnog centra je od 16 do 18 časova radnim danima i dva puta nedeljno po dva sata u toku prepodneva u prostorijama škole u Dositejevoj 11. Prioritet imaju deca kojoj je potrebna dodatna podrška i za to imaju mišljenje Interresorne komisije.
Predsednica Interresorne komisije, psihologica Margarita Berček, naglasila je da komisija postoji isključivo da bi dala procenu radi obezbeđenja dodatne podrške deci koja se prijave: „Naš zadatak je da procenimo iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja koja je podrška potrebna detetu, porodici i ustanovi da bi se ono normalno razvijalo, ali ta dodatna podrška zahteva i dodatna finansijska sredstva. Do sada je komisija dala mišljenje za devetoro dece, imamo četiri zahteva u postupku i dva zahteva gde još nije započela procena potreba. Očekujemo još petnaestak zahteva. Radi se o raznim poteškoćama i smetnjama kod dece, a gotovo kod sve dece je pored podrške neophodan i tretman i terapija sa strane, za koje mi kao stručnjaci u tipičnim školama nismo osposobljeni“. Berček je dodala da postoje brojni problemi, kao što su kriterijumi po kojima će se određivati prednost pri tretmanu, broj stručnjaka u Resursnom centru, kako rešiti pružanje tretmana deci koja su iz naseljenih mesta opštine itd.
Razgovor o tim pitanjima na sastanku u toku Dečje nedelje neočekivano je uzburkao atmosferu i pokazalo se da postoji neusaglašenost stavova u organizaciji posla Resursnog centra, ali i u vezi sa finansiranjem dopunskog rada.
Pre tri godine Društvo defektologa opštine Bečej, čija je predsednica Elvira Tokoš Rajšli, u okviru projekta inkluzije dece sa posebnim potrebama oformilo je Resursni centar za pružanje pomoći deci. Tokoš Rajšli je bila koordinatorka Centra, a sada je nosilac posla ŠOSO „Bratstvo“ i na toj relaciji su se pojavili već prepoznatljivi „šumovi na vezi“. U raspravu su se uključili pojedini direktori škola, tražeći objašnjenja. Članica Opštinskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Ilona Varnju je nakon opaske da zainteresovani treba prvo da reše nesuglasice u okviru škole, demonstrativno napustila sastanak. Njoj se priključilo nekoliko direktora škola i opštinska prosvetna inspektorka Spomenka Sudčević.
Zatečeni ovakvim razvojem situacije, preostali učesnici sastanka kao i predstavnici medija, mogli su samo da zaključe da se neki drugi interesi stavljaju u prvi plan i da ne postoji dobra volja u cilju rešavanja problema. A problema ima, mnogo. Jer činjenice govore da u opštini Bečej živi veliki broj dece kojoj su ovakve vrste usluga i tretmana potrebne za dalji razvoj, a smetnje u razvoju imaju i deca predškolskog uzrasta, a ona nisu obuhvaćena radom Interresorne komisije! Sve u svemu, potrebna je saradnja svih, od lokalne vlasti do nevladinih organizacija i pojedinaca, da se pronađe najbolje rešenje u interesu dece. Za to se, naravno, svi deklarativno zalažu, ali se čini da u realnom životu u toj oblasti nešto veoma škripi. A „ukrasi sveta“, očigledno, treba da sačekaju bolja vremena, da se usaglase stavovi, da se neguju sujete, da lokalna vlast obezbedi pare. A upravo je vreme to što deca sa smetnjama u razvoju nemaju.
LJ.M.
