Decentralizacija u Srbiji (13): Sombor – Vlast, moć i novac – u „krugu beogradske dvojke!“

Pitanje decentralizacije Srbije je, čini se, posebno osetljivo na perifernim područjima republike, gde državna vlast na taj aktuelni problem uvek gleda kroz prizmu eventualnih „separatizama.“ U tom smislu, i Somborci su kroz svoju dugu istoriju uvek vodili teške bitke sa centralnim vlastima oko dobijanja autonomnosti i ostalih „slobodarskih prerogativa“, za koje su se, osim ostalog, izborili i „teškim parama“. Austrijskoj carici Mariji Tereziji su dobijanje statusa „Slobodnog kraljevskog grada“ (1749.) platili 150.000 zlatnih forinti. Tako se šaljivdžije ovde ponekad zapitaju: koliko „ovima“ danas treba da platimo da nam vrate to što nam po slavnoj prošlosti i pripada?

Istina je da je decentralizacija i vraćanje imovine lokalnim samoupravama bilo jedno od ključnih obećanja pobedničkog DOS-a 2000. godine. Istina je i to da su doneti neki zakonski preduslovi, ali se sve to, u praksi, nekako teško sprovodi. „Vlast je vlast“, rekli bi neki, „šta preostane ako se preda drugima?“ To je, u suštini, pojednostavljeno tumačenje, ako je poznato da razvijene evropske države počivaju na jakim i bogatim lokalnim samoupravama. Dokle god „ovi naši“ ne krenu u suštinsku decentralizaciju, ići će stara priča o tome da je sve – vlast, moć, pare, koncentrisano u „krugu dvojke u Beogradu.“

Nema suštinske bez fiskalne decentralizacije

Nemanja Delić, gradonačelnik Sombora, smatra da je „zlatno pravilo dobre i efikasne uprave da se sve što je moguće rešiti na nižim nivoima vlasti, na njima i završava“.
– Time se ne dovode u pitanje one funkcije države koje je centralna vlast jedino u stanju da rešava. Osnovni problem je što funkcionalnu decentralizaciju treba da prati i fiskalna decentralizacija. Drugim rečima, prebacivanje poslova lokalu mora da prati i prebacivanje adekvatnog novca u lokalne budžete. Moraćemo napustiti politiku razvijanja centara na račun periferije. Treba dati šansu gradovima srednje veličine, da sačuvaju i razvijaju svoje privredne kapacitete i postojeće institucije, i da se otvaraju nove institucije izmeštene iz centara, bilo Beograda ili Novog Sada. Osnovni preduslov za to je vraćanje imovine lokalnim samoupravama i ukidanje nerazumnog tutorstva države nad našom imovinom. Takođe je važno graditi odnose poverenja i saradnje između različitih nivoa vlasti. Sve to zahteva mnogo znanja, volje, hrabrosti i odlučnosti da se uprava stavi u funkciju građana i privrednog razvoja. To je proces koji ćemo kao društvo morati proći. Što pre to bolje – tvrdi Delić
Vladislav Kronić, načelnik Odeljenja za privredu Gradskog veća, smatra da je Srbija još uvek visoko centralizovana zemlja jer je većina ingerencija u Beogradu.
– Dobro je što ima pomaka i postepeno dolazi do prenosa nadležnosti na lokalnu samoupravu. Tu pre svega mislim na oblast predškolskog i školskog obrazovanja, osnovnu zdravstvenu zaštitu, i slično, ali, problem je u tome što su u međuvremenu smanjeni transferi lokalnim samoupravama. Zakonom o regionalizaciji iz 2010. godine, po kojem je Vojvodina region kao i svi ostali, mi, kao lokalna samouprava nismo dobili odgovarajuće nadležnosti, čak nam je u Somboru ukinuta i Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća – podseća Kronić
– Istina je – nastavlja on – da nam se vraćaju ingerencije, ali bez jasno određenih izvora sredstava. Po Zakonu iz 1995. sva državna imovina na području grada i opštine pripada Republici Srbiji. Zbog toga je dobra vest da ćemo ubuduće dobijati 80 odsto sredstava (umesto 40 odsto) iz poreza i doprinosa na zarade. U tom pogledu, nedavno usvojeni rebalans gradskog budžeta i povećanje prihoda po tom osnovu, biće usmereni na komunalnu infrastrukturnu izgradnju, nove puteve, kanalizaciju, vodovod, rasvetu – kaže Kronić.
– Decentralizacija mora omogućiti dolazak novih investicija. Nama je od životne važnosti i da se saobraćajno povežemo sa Koridorima 10 i 7, ali i to je u nadležnosti centralnih, republičkih vlasti koje se i dalje pitaju za suštinske stvari, pa i za investicije i kupovinu građevinskog zemljišta. U tom smislu, lobiranja sa lokala pre svega ka Beogradu, više su nego potrebna – tvrdi Kronić.

Vratiti imovinu lokalnim samoupravama

Predstavnici somborskih stranaka uvereni su da je jedan od ključnih zahteva vraćanje imovine opštinama i gradovima.
Branislav Jeremić, predsednik Gradskog odbora DSS, podseća da uspostavljanjem centralizovanog sistema upravljanja imovinom – lokalne samouprave za sve oblike raspolaganja imovinom moraju da traže saglasnost Republičke direkcije za imovinu.
– Rešenje je da lokalne samouprave same uređuju sve oblasti života od značaja za njih, za šta su sposobne, a ne da se stvaraju nove administrativne jedinice, regioni, jer bi to dovelo do stvaranja novih, parazitskih upravljačkih elita (poput brojnih i skupih vladinih agencija). DSS je, kao jednu od mera ravnomernog ekonomskog razvoja, kroz svoj Ekonomski program razvoja Srbije 2011-2015, predvideo formiranje ekonomskih zona, koje će u skladu sa stepenom (ne)razvijenosti krajeva, odrediti poreske olakšice za zainteresovane investitore, i niz mera kojim bi se sprečile i „novosadizacija“ i „beogradizacija“, i ostajanje bez stanovništva, velikih prostora u državi – mišljenja je Jeremić.
Ujedinjeni regioni Srbije su prikupili više od pola miliona potpisa za izmenu nekoliko zakona koji će omogućiti decentralizaciju Srbije.
– Neophodno je vraćanje imovine lokalnim samoupravama, jer se pokazalo da je centralizovano upravljanje državnom imovinom dovelo do propadanja i neiskorišćenosti dobrog dela te imovine. Osim toga, Somborci bolje znaju šta je za njih i njihovu imovinu dobro, od nekoga iz Beograda, kome je Sombor samo reč na papiru – smatra Dragan Trkulja, odbornik G17 plus u Skupštini Grada. Trkulja dodaje da je neosporno da je od 1995. godine do danas napravljena velika šteta lokalnim budžetima.
– Ali još je bitnije to što smo uskraćeni za odlučivanje, samim tim i za odgovornost, o imovini grada u kome živimo – ističe on.
Nikola Pajić, predsednik Gradskog odbora SPO, stava je da svim lokalnim samoupravama, pa tako i gradu Somboru, treba vratiti imovinu i to iz više razloga.
– Što veći broj poslova i sredstava treba spustiti bliže građanima, do svake mesne zajednice, jer naši građani u manjim sredinama najbolje znaju šta im treba i ko su ljudi kojima treba poveriti poslove na upravljanju našim, mukom stečenim novcem. Sadašnji sistem vlasti samo stvara antagonizme među regijama, i potencijalna je opasnost po jedinstvo naše države, jer ljudi, videći krivca u Beogradu, misle da će im bez Beograda biti bolje. Sa novim sistemom raspodele vlasti i nacionalnog dohotka možemo prevazići razlike, ojačati ekonomski svaki deo zemlje, a time i samu zemlju – naglašava Pajić, dodajući da se centralne vlasti ponašaju po principu „meni koliko treba – a drugima šta ostane“!
– Danas je Beograd, tačnije krug dvojke, mesto u koje se slivaju pare svih nas, mesto na kome se odlučuje kako se naš novac troši, i mesto gde nam poručuju da budemo zadovoljni kad nam nešto od tog našeg novca vrate. Na primer kroz neki projekat NIP-a – reči su Nikole Pajića.
Zdravko Sogić, predsednik Gradskog odbora SNS kaže da su naprednjaci svakako za model decentralizacije cele države, za sprečavanje depopulacije i migracije stanovništva iz sela u grad.
– Mora se apsolutno sve učiniti da se dese obrnuti procesi, jer je zemljoradnja naša komparativna prednost i izvozna šansa. Dakle, decentralizacija da, davanje širokih prava lokalu, ali bez ikakvih prerogativa teritorijalne autonomije – kaže Sogić.

Isa Basarić